Прочитај ми чланакВладавина права и нормализација односа Београда и Приштине две су кључне ствари од којих ће зависити и напредак, али и коначно чланство Србије у ЕУ.
Да је тако, говори и чињеница да су оба ова преговарачка поглавља у исто време и условна, односно прва се отварају а последња затварају на европском путу Србије. Међутим, чињеница је и да је Србија до сада отворила само десет поглавља, а неретко се може чути и да је утисак да су се преговори помало „успавали“.
Самит у Београду: Улазак Србије у ЕУ у знаку подршке, услова, оптимизма, али и СУМЊИ
То је, мање-више, рекла и шефица Преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић почетком недеље на 17. Економском самиту у Београду, када је оценила да „приступни преговори не напредују оном брзином коју би желели“.
Незадовољни динамиком
– Отворили смо десет поглавља, затворили привремено два. Ако ме питате да ли сам задовољна темпом, рећи ћу да нисам задовољна динамиком. Почели смо пре четири године преговоре скринингом а, ако задржимо ову динамику, не желим ни да рачунам колико ће нам требати – нагласила је тада она.
На истом месту се повела и дебата да ли Србија, али и остале балканске земље, намерно одуговлаче са евроинтеграцијама, на шта је Мишчевић одговорила да није приметила „да у неким областима имамо проблеме зато што неко то не жели, и зато што постоји неко наређење да се успорава“.
– Постоји јасна добра воља о политичкој решености за приступање ЕУ – навела је тада.
Сви услови морају да се испуне
Да се ствари крећу, али да може боље, пре око два месеца казао је и известилац ЕП за Србију Дејвид Мекалистер, који је навео да је последњих година напредак Србије видљив, али да има и доста тога да се уради. То се, рекао, посебно односи на правну државу, борбу против корупције, као и на медијске слободе које имају „веома велику вредност јер су медији елементарни за функционалну демократију“.
– Морају се испунити сви правни, политички и привредни услови како би се постало чланица ЕУ. Мора се затворити свих 35 поглавља – рекао је Мекалистер.
Мекалистер: На крају приступних преговора очекује се правно обавезујући документ с Косовом
Међутим, политички услови, попут некада сарадње са Хашким трибуналом, и данас решавања проблема са КиМ, нису довољни, сматра докторанд Факултета политичких наука (ФПН) Бобан Стојановић.
Корупција, лоше економије…
– Грађани помишљају да је то довољно, али заборављају да је суштина реформисање и промена целе државе и њено усклађивање са ЕУ. Ми, као и земље у окружењу, смо државе огрезле у корупцији, са проблематичним економијама, и то су ствари које се морају мењати, а владавина права је заправо нешто што се прожима кроз све сегменте живота, и ту су највећи проблеми – рекао је он.
Према његовом мишљењу, велики проблем за Србију ће бити и област екологије, јер ће улагања у њу морати да буду неколико милијарди евра како би се достигли европски стандарди, а биће неопходно и време.
– Такође, порески систем, усклађивање тржишта и целокупна администрација ће морати да се мењају. Све то тражи доста времена. Међутим, чини ми се да ни сада, а ни раније, политичка воља није била на завидном нивоу јер, једноставно, доносиоцима одлука то не одговара јер их ограничава у њиховом деловању. Њима одговарају нетраспарентне јавне набавке, администрација каква јесте, нереформисане инсутитиције, јер овако са њима могу шта хоће, и наравно да не желе тога да се одрекну – навео је он.
Безбедносна политика је такође један од већих проблема где се Србија није ускладила са Унијом, и то је једна од ствари која јој се стално „набија на нос“. Проблеми су, објашњава Стојановић, са једне стране објективне околности, попут времена и новца, а са друге стране политичка воља.
– Чини ми се да више није питање да ли нас ЕУ жели, већ да ли ћемо и када ми бити спремни. Рекао бих да још увек нисмо, јер више није само реч о политичким условима – закључује Стојановић.
Земље региона на путу ка ЕУ
Црна Гора
Преговори трају већ пет година, и за то време је отворено 28 од укупно 33 поглавља, а три су привремено и затворена. Црна Гора је прва у реду за улазак у ЕУ, а процене би да би то могло да се деси 2025. године, и то заједно са Србијом. У исто време, Црна Гора је и најмлађа чланица НАТО.
БиХ
Преговори нису ни на видику. БиХ има бројне унутрашње проблеме, од статуса, до међусобних подела, тако да јој ЕУ није на врху приоритета. Колико су проблематични односи сведочи и то да је ово била једина балканска земља која није ставила потпис на уговор о Транспортној заједници југоисточне Европе, и то зато што није било сагласности руководства земље за то.
Македонија
Више од 10 година налази се у статусу кандидата за ЕУ, и још увек нема датум за почетак преговора. Проблеми које има мање-више су слични као и у осталим балканским земљама, а оно што је разликује од других јесте што чланица ЕУ Грчка одбија чак и да призна њено име. Могуће је да ће се ствари убрзати са актуелном влашћу.
Албанија
Формални преговори са ЕУ још нису почели, а „бољке“ попут корупције и организованог криминала представљају озбиљне проблеме. Олакшавајућа околност може да буде што је земља чланица НАТО и што није оптерећена ратним наслеђем из југословенских ратова, па нема ни проблеме са земљама у региону.
Косово
ЕУ је још увек далеко, нарочито имајући у виду да Косово као државу није признало пет чланица ЕУ. Међутим, евро је косовска валута, а ради се и на усклађивању са европским институцијама и законодавством. Корупција је такође један од горућих проблема.
