Прочитај ми чланакКад је британска влада 2002. објавила документа која су имала за циљ да оправдају инвазију на Ирак, једна од важнијих тачака била је опасност од потенцијалног нуклеарног наоружања. Наравно, оружја није било, али је и сам помен атомске бомбе изазвао довољно снажну реакцију.
Кад је британска влада 2002. објавила документа која су имала за циљ да оправдају инвазију на Ирак, једна од важнијих тачака била је опасност од потенцијалног нуклеарног наоружања. Наравно, оружја није било, али је и сам помен атомске бомбе изазвао довољно снажну реакцију.
Иако и остала оружја могу бити подједнако опасна, „атомска бомба“ има стигму које ни једно друго оружје нема. Чак ни бојни отрови који су у употреби још од Првог светског рата и који су кориштени против цивила у Сирији, нису изазвали толико бурне реакције.
Углавном, британски “Гуардиан” је одлучио да симулира нуклеарну апокалипсу како би пронашао места на којима би људи били сигурни од атомске бомбе и изабрали сценарио који се одвија 20. јануара 2017, на дан Трампове инаугурације.
У обзир су узели тренутни распоред оружја у десет земаља и у обзир узели вероватноћу конфликта и временске прилике како би добили што вернију слику онога што би се догодило.
Према њиховом предвиђању најсигурније место био би Антарктик. Не само да је километрима удаљен од цивилизације већ је и према споразуму из 1959. изабран као место мирног истраживања. Међутим, тамо нико не живи, а не смемо заборавити ни мисију „Пројецт Ицеwорм“ током које је изграђена антарктичка подземна нуклеарна база која је данас напуштена рупа препуна токсичног отпада.
Друга опција су Ускршња острва, хиљадама километара удаљени од Јужне Америке. Док сте тамо, можете проучити мистериозне статуе које су подигли древни Полинежани.
Ту је још и архипелаг Кирибати или Маршалова острва. Иако су то данас тропске плаже окружене предивним океаном, некад давно то је било место нуклеарних тестирања и баш то га чини најзанимљивијим избором за сигурно место у случају нуклеарног рата.
