У протеклих 20 година угашено је 98 одсто индустријских центара у којима је радило око милион радника.

Ако поново створите снажну индустријску основу, дакле солидну привреду, моћи ћете боље да одолите противречним притисцима ваших моћних суседа, блиских или далеких. Такво је барем наше искуство. И када дође тренутак, ући ћете у Европску унију уздигнуте главе. Такву вам судбину желим.

Чије су ово лепе жеље? Неког економисте наклоњеног индустријској производњи као моделу економског раста? Не, већ одлазећег амбасадора Швајцарске Жан-Данијелa Руха који је после седам година завршио службу у нашој земљи, а опростио се од нас, између осталог, и поменутим саветом у ауторском тексту „Чуо сам, Срби” на страницама нашег листа.

Зашто нас сада један добронамерни странац саветује да реиндустријализујемо привреду? Па зато што индустрију немамо. У протеклих 20 година у Србији је угашено 98 одсто индустријских центара у којима је радило око милион радника. Индустрија је сведена на ниво с почетка седамдесетих година, а уз то технолошка структура прерађивачке индустрије је неповољна.

Свих ових података свестан је и премијер владе Александар Вучић. У експозеу у Скупштини Србије, он је подсетио да је некада сваки део земље имао свој индустријски центар и доприносио ланцу вредности целе привреде. По технолошком ступњу индустрије, најгори смо у региону, јер је учешће индустријских грана са ниском технологијом 50 одсто, а са средње ниском технологијом 27 одсто. Фабрика у унутрашњости све је мање, а резултат је армија незапослених. Инвеститори, које држава мами субвенцијама за запошљавање тешких на хиљаде евра по новозапосленом, не би баш да иду даље од Београда и Новог Сада, тј. aуто-пута. Није им ни замерити. Што би гинули по Ибарској магистрали.

Извор: Политика