Прочитај ми чланакХрватска тврди да је још увек на списку несталих 1.945 људи, али има чудну рачуницу, да су Срби само они који су нестали у „Олуји“, а да су сви раније нестали — Хрвати. То није тачно, каже за Спутњик Саво Штрбац из „Веритаса“. Српска страна тражи још 1.811 несталих у рату.
После сусрета српског председника Александра Вучића са хрватском председницом у Загребу, Колинда Грабар Китаровић рекла је да током овог разговора није било речи о темама из прошлости. Међутим, она је на заједничком сусрету с новинарима прво говорила о проблему несталих у рату.
© Фото: http://www.veritas.org.rs
Директор Информационо-документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац подсећа да је ово питање било изузетно важно и за претходнике хрватске председнице, јер у тој земљи оно није само хуманитарно.
„Они су из рата изашли као победници, имају полумилионску масу бранитеља на којима почива та држава, они су у њеним темељима. Кад узмете још и њихове породице, имате огромну бирачку машинерију. Ко има уз себе бранитеље, али и цркву, он је на првом месту на изборима“, подсећа Штрбац.
Иако су од рата прошле двадесет две године, још увек није познат тачан број несталих, односно страдалих за којима се још трага. „Књигу несталих“ оформио је Међународни комитет Црвеног крста, четврто издање изашло је 2015. године, али у Веритасу тврде да у њу нису ушли многи Срби са њихових спискова.
Хрватска тврди да је још увек на списку несталих 1.945 људи, али има, каже Штрбац, чудну рачуницу, да су Срби само они који су нестали у „Олуји“, а да су сви раније нестали — Хрвати. То није тачно, каже Штрбац за Спутњик.
„Имамо из ’91. године на службеним списковима 329, а из осталих ратних година до ’94, 92. Дакле, укупно 421 особу, именом и презименом, што је 27 одсто бројке за коју тврде да су Хрвати, а то су Срби. Овоме треба додати да и сви нестали Срби нису ушли у ту књигу Међународног комитета Црвеног крста, њих чак 882“, тврди Штрбац.
Он додаје да је касније ипак постигнут регионални договор да се они који нису ушли у књигу ставе на додатни списак, па да се и за њима трага.
„Кад се иде по именима, кад се упоређује, има више несталих Срба него Хрвата, чак и на том списку Међународног комитета Црвеног крста објављеном 2015. у четвртом издању књиге“, каже саговорник Спутњика.
Дакле, српска страна у овом тренутку тражи 1.811 несталих, док Хрватска тврди да је несталих на обе стране 1.945.
Штрбац ипак додаје да су комисије Србије и Хрватске сарађивале и када није било никакве сарадње две земље на другим пољима. Прошле године Хрватска је ексхумирала 49 безимених Срба који су страдали у „Олуји“ у Глини и „Шашу“ на Банији.
Тренутно је у Загребу 390 ексхумираних неидентификованих посмртних остатака за које и хрватска и наша страна сматрају да су Срби, јер су побијени у „Олуји“ и „Бљеску“, а регистровано је и 305 гробних места која још нису истражена до краја.
„До сада је на подручју Хрватске ексхумиран 1.451 српски леш, идентификован је 1.161. Углавном су погинули у ’Бљеску‘ и ’Олуји‘, али и у претходним годинама рата. Овај податак нећете наћи јавно објављен у Хрватској“, каже Саво Штрбац.
Иако Хрватска, као и међународна заједница, ћути о српским жртвама, посебно цивилима, и несрећу рата користи у политичке сврхе, Штрбац каже да састанак челних људи двеју земаља ипак улива оптимизам и да ће се ово питање, које је изузетно важно породицама погинулих, коначно приближити свом решењу.
„Очекујем да ће ускоро бити позвано неколико десетина српских породица да дођу на коначну идентификацију у Загреб, јер од јуна прошле године није ишла ниједна група. Очекујем, кад дозволи време, почетком пролећа, ексхумацију на још неколико локација где су српске жртве. Овај састанак може да отвори тај процес“, закључује Штрбац у разговору за Спутњик.
