Академија централно-европских школа (ACES) је, посредством Министарства просвете Србије без икаквог тендера, експериментално увела у основне и средње школе наставни програм – „Ја и други: Откривање разноврсности око мене и у мени“. Програм се из године у годину све више шири по Србији, тако да је већ ушао у 41 основну школу.

„У данашњем друштву, разноврсност је норма, а не изузетак: људи различитих националности, религија, годишта, пола и сексуалне оријентације живе заједно и требало би да се једнако односе једни према другима. Нажалост, имамо тенденцију да се плаше они који су другачији од нас. Брзо се прави разлика између „нас“ и „других“ и они који нису чланови „наше групе“ су често у „неповољном положају“. Ово је дискриминирајуће и контрапродуктовно код различитости, која треба да се поштују и промовишу, што подстиче иновације и креативност. Стога, неопходно је да се бори против предрасуда и да једни друге упознају боље. Школе, а посебно школски пројекти као што је ACES, пружају могућност интеракције са људима из различитих окружења, као и узајамне размене искустава и учења.“

У сопственом опису организације већ су очигледне реченице које користе ЛГБТ организације у свету, па и у Србији.

А ево и конкретних чињеница:

Мрежу ACES је основала ERSTE Фондација 2006. године. За координацију иницијативе су задужене непрофитне организације Интеркултурални центар из Аустрије и Вчели Дом из Словачке, уз подршку министарстава образовања свих земаља чланица: Чешка, Словачка, Аустрија, Мађарска, Молдавија, Румунија, Бугарска, Албанија и све републике бивше Југославије (www.aces.or.at). Циљ је да се омогући и унапреди културни дијалог и сарадња младих људи у различитим земљама, као и да се створи мрежа међусобне размене знања, учења и иновативности. До сада је у ацес програму учествовало око 23.000 ученика и 3.000 наставника.

Затим на страници www.erstestiftung.org која говори о борби фондације за полну равноправност, на крају текста пише: „Феминистички покрети, ЛГБТ активизам и лечење сексуалних мањина су најчешћи проблем у дебатама централне и југоисточне Европе.“

Међутим оно што се не помиње отворено на сајту „ERSTE“ фондације је да је „ACES“ прикривени део мреже „Асексуална видљивост и едукација – АВЕН“ („Asexual Visibility and Education Network – AVEN“), у свету познатија под називом „ASEXY“. На сајту се може уочити да мрежа има испоставе за 16 држава, али ни једна у земљама централне Европе ( www.asexuality.org ). Па наравно, јер тај део Европе (и Србију) преузима мрежа под називом „ACES“.

„ASEXY“ организација се бави асексуалним људима, популарно званим „асови“ („aces“). Поређења ради, исто као што се израз „геј“ („gay“) користи за хомосексуалце.

Асексуалне особе („aces“) живе у некој врсти целибата (немају сексуалне односе), али не из религиозних разлога, већ зато што немају потребу и жељу за сексом.

„ASEXY“ такве људе учлањују у своју организацију, где им се објашњава да они греше у томе што размишљају о односу са супротним полом, већ да треба да промене своју сексуалну оријентацију и покушају да ступе у љубавни однос са истим (односно својим) полом.

Е у тој тачки видимо сврху прикривеног уласка у основне школе, јер је рано адолесцентско доба детета управо период у којем наша деца спознају своју сексуалност. Е сад замислите патријахално-конзервативну породицу у којој родитељи из стида не разговарају отворено са својом децом о њиховим сексуалним предрасудама и проблемима. Наравно да је школа тај други извор информација, а у њој „ACES“ нашој деци објашњава да то што још увек (са својих 12-15 година) нису имали свој први сексуални однос са супротним полом, значи да то треба да покушају са истим полом.

(Двери)

Ознаке: ACES, геј лоби, Основна школа