Прочитај ми чланакУколико би Демократска странка и посебно грађанска коалиција сматрале да бих могао да мотивишем Београђане да изађу на изборе да прво у престоници променимо ову власт, прихватио бих позив да будем кандидат за градоначелника, каже у интервјуу за "Блиц" бригадни генерал Срето Малиновић.
Председник Одбора ДС за безбедност, одбрану и ванредне ситуације каже да „не можете да не будете поносни када вам се име макар и помиње за једну тако значајну јавну функцију“.
Шта бисте из посла који сте до сада радили могли да пренесете у нови?
– Радио сам у великом систему, нема ту велике разлике у организацији рада, али оно што је битно и што је мој животни кредо јесте да се треба окружити добрим тимом и тако кренути у решавање проблема.
А да ли нам је потребна војничка дисциплина?
– Постоје ситуације када мора да се сече. Онај ко има највећу одговорност, тада и сече, али паметан и мудар руководилац саслушаће све предлоге стручних људи и онда донети одлуку.
Шта мислите о фонтани на Славији?
– Прескупо плаћена кинеска играчка.
Да ви бирате кандидата, кога бисте предложили?
– У ДС има много кадрова који би били кадри да изнесу тај посао и који би могли да окупе тим. Упознао сам за кратко време људе који воде одборе, људе из Председништва ДС, верујте ми да се преселимо у владу, за мање од годину дана видео би се огроман резултат и разлика у односу на ово данас.
Од лепљења страначких плаката до министарске фотеље неки су код Вучића брзо стигли
Истурени сте били у кампањи Саше Јанковића, па су вас прогласили његовим човеком. Ви сте, у ствари, човек ДС-а?
– Медији су ме учестало звали после хеликоптерске трагедије и тако је кренуло. После ме је позвао и господин Шутановац с којим сам у време нашег заједничког боравка у систему одбране имао отворену и коректну сарадњу. Код мене нема много увијања, посебно када је реч о професији где су људски животи у питању. Имали смо добру и хијерархијску и личну комуникацију. Када ме је позвао, а то је било пре него што се кандидовао за председника ДС, моје речи су биле: „Шта си чекао досад?“ Било ми је необично да човек таквих менаџерских способности, са таквим виђењем ситуације, познавањем кретања у свету буде по страни у властитој странци. Прихватио сам да помогнем у ресорима за које сам стручан, а њему сам препустио да процени да ли могу још негде да будем користан.
Да ли бисте очекивали узвратну подршку Саше Јанковића ако се кандидујете?
– Уколико бисмо имали заједничког кандидата, та подршка не би смела да дође у питање. Сви капацитети ДС које сам ја тада представљао, иако нисам још био члан, били су усмерени да Јанковић оствари што бољи резултат. Било ми је драго када су органи странке подржали Јанковића кад већ нисмо имали кандидата за председника из својих редова, што, верујем, неће више бити случај у будућности.
Како оцењујете пет година владавине Александра Вучића?
– Ово није владавина, већ дугогодишња кампања. Вучић се не понаша као државник, већ као председник комитета. Тужи, суди, поставља, решава… Узмите владу коју је водио. То нису били министри, него помоћници, референти. Кад водите институцију која је капа решавања свих унутрашњих и спољних проблема, а окружите се таквим саставом који никакве квалификације нема, не можете ништа ни да очекујете. Од лепљења плаката до министарске фотеље неки су брзо стигли. Да бисте у мојој струци постали генерал, знате ли колико сте чега морали проћи? Да бих постао врхунски пилот, знате ли шта сам морао да прођем и колико људи је било ангажовано да ме научи?
Шта мислите о избору Ане Брнабић за премијера?
– Њено сексуално опредељење је дубоко приватна ствар и мање важно од квалификација и проблема које ће морати да решава. Видећемо колико ће се питати и хоће ли бити само играчка у рукама новог председника или ће бити аутономна, у шта сумњам. Мислим ипак да је њено именовање озбиљан ударац за Зорану Михајловић. Ако мене питате, Михајловићева је најстручнија у Влади, са највише интегритета. Коначно, и члан је странке, а сматрам да је позиција премијера пре свега политичка.
Како оцењујете рад начелника Генералштаба Љубише Диковића?
– Тешка је ситуација у којој се налази комплетан систем одбране. Међутим, оно што мене као војника који има јасну представу о професионалним нормама иритира јесте прихватање одлука начелника Генералштаба да га практично прескоче у хијерархији. Видели смо како се то катастрофално завршило код ангажовања хеликоптера. Начелник Генералштаба хладно прихвати да му ненадлежна личност нареди да буде командант одбране насипа?! Па, то је ниво команданта батаљона. Он је отишао на насип, што је ниво мајора, уместо да је одредио команданта. Он је доведен у ситуацију да као први војник државе буде ангажован на 50 квадратних метара.
А како је радио министар Зоран Ђорђевић?
– Он је добар момак, али то није занимање. Он не разуме најбоље где је дошао, а његови имиџ мејкери га гурају да ради ствари које му не припадају. Кад иде да контролише борбену готовост снага за хитно реаговање, што није његов посао, онда знате колико он одлучује о било чему. А то мирно гледа и начелник Генералштаба.
Часна смрт
Ваша беседа из 1999. године данас је популарнија него за свих претходних 18 година.
– То је моје обраћање пилотима у сусрет оном што нас очекује. Обраћање људима с којима делите исту судбину. Када верујете да сте само први међу једнакима. И који ће испред њих бити у свему. Важно је због мог детета да се зна, јер није снимљено. Рекао сам им: „Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот. Све што могу да вам обезбедим је часна смрт. У њу вас нећу гурати, у њу ћу вас водити.“
Колико их је погинуло? Да ли је вредело ратовати против НАТО?
– Један. Мој најбољи пријатељ с којим сам прошао све од 1991. године. Потпуковник Живота Ђурић. Склопио је крила над Косовом. Ми смо као војници упозоравали и дали реалне процене шта нас очекује уколико уђемо у сукоб са највећом силом у историји ратовања, али смо онда учинили све што је нашој моћи да одбранимо нашу земљу.
