Прочитај ми чланак

ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ као Чича Дража

0

Генерал нам је показао да се од Срба не тражи компромис, већ предаја; ваљда смо нешто успели да разумемо.

1.
Не одзвања оволико Генерал Младић међу Србима због своје трагичне судбине. На сопствене судбине, па и судбине ближњих, Срби, ако још нису сасвим огуглали, а оно огуглавају. Нешто је друго овде. Генерал одјекује зато што је његов удес више од судбине. Он је национална парадигма – готово као Ђенерал Михаиловић у свом удесу пре 72 године.

Као што је од Ђенерала Михаиловића било не мало знатнијих Срба у 20. веку, и као што се ни у једном од њихових дела и судбина нису тако испресецале све силнице националне трагедије тог доба као у делу и повести Ђенерала Михаиловића, тако је у последњих 30 година било истакнутијих Срба и од Генерала Младића. Али, исто тако, ниједна судбина и ниједно дело тог доба нису сведочили о националној трагедији као Генерал.

О чему дакле сведочи Генерал? О насилно продуженом српском 20. веку, који не престаје ни његовом пресудом нити ће престати његовим вероватно скорим силаском са сцене. О томе да је оно што би се дало назвати временом Генерала Младића – од 1991. до овонедељне пресуде – јединствено историјско, па и политичко време, по томе што 2017. годину и Генерала испраћамо са готово истим питањима са којима смо га дочекали давне 1991. Готово као да смо 26 година ходали укруг.

2.
Наравно, гро овдашњих елита, па и политичких, пресуду Генералу доживео је као олакшање. Наметљиво гурање Генерала међу симболе српског пораза и мрачне стране двоструко је неопходно таквим елитама. Прво, да би се коначно легитимисао национални пораз са свим оним што из пораза следи, а што је антички свет обележавао убедљивим изразом: тешко побеђенима! И, друго, да би се те елите сврстале насупрот пораза, прикривајући својју праву улогу – да су оне не само реализатори планираног слома земље и народа него су оне пораз сам.

Зашто се онда из свог аутобуса који их све скупа води у неки савршени свет не би решили досадног деде, који их стално омета неким темама из историје (док они гледају напред). И притом заудара на лук. Утолико пре што је избацивање тог деде један од услова да се уопште докотрљају до новог света

3.
Наравно – док покушавају да га изгурају из аутобуса, из историје, из јавне свести и национално несвесног – они не виде да гурају сопствени народ, који генерала, насупрот хашке правде, види у сазвежђу поретка. Наиме, мало је Срба који Генерала не виде са најбољима из свог народа. За то време, још је мање муслимана који који, ношени својим историјским силницама, не знају да је Генерал оличење шејтана и дин-душманина првог реда.

Два су разлога зашто се тој разлици није чудити. Прво, муслимани Генерала мере бројем сународника страдалих у борби са његовом војском; Срби Генерала мере бројем својих преживелих у ратовима 90-тих, знајући да им се нису поновила страдања из претходних ратова.

4.
Други разлог зашто, као после неких других ратова, победом живота није претегло једно гледиште на Генерала, јесте тај што су ратови из 90-тих завршени само за њега, али нису ни за остале актере ни за западне креаторе и кориснике тих ратова. Српске елите, опет, што више знају да није готово, то више желе мир са суседима и то су скупље спремне да га плате.

Срби су као жртву будућем миру већ принели своје националне интересе и најлегитимнија права, а да се неће одрећи јунака и Генерала. Том циљу принет је и Пети октобар, а биће и поновљен, ако буде требало.

5.
Осталима – међу њима и Босанским муслиманима – западни креатори мир у 21. столећу описали су као „наставак рата мирним средствима“, против Срба, наравно. Зато они нису одустали ни од својих ратних циљева ни од улоге ексклузивне ратне жртве – позиције у којој се рачуна са апсолутним политичким правима и нултим политичким дужностима.

Хашка пресуда Генералу само је постамент на коме се смешта зла природа те жртве. Она је део тог распореда фигура који би требало да учини немогућим живот између Срба и Бошњака. На тај начин онај ко је ауторизовао пресуду судије Орија – а о коме су говорили хашки инсајдери од Карле дел Понте, преко Џозефа Најса до Флоренс Артман – тај гура егзистенцију два народа ка контролисаном конфликту, а не према помирењу. Иста рука осудила је генерала Младића и натерала Бакира Изетбеговића и Сулејмана Угљанина да непрестано Србе избацују из ципела.

6.
То је рука која убогим новинарима диктира есеје о Балкану као историјском бурету барута, које периодично експлодира, само да се не би неко досетио да је договор измађу Сарајева и Бањалуке могуће направити без страних посредника, и то за не више од недељу дана.

То је рука која соколи Србе да науче да свет и посебно себе гледају очима својих непријатеља. Када у томе успеју – а овдашње елите, које ликују што су се решиле Младића – биће зачуђени како одједном нестају сви разлози за будуће конфликте.

7.
Пресуда Генералу коначно говори најважније. Неће бити никаквих преговора, ни између Срба и Албанаца ни између Срба и Бошњака. „Преговори“ ће заправо бити тек спољна форма диктата, у коме ће Србима бити понуђено да на себе и своје интересе заувек погледају очима својих непријатеља. Такав приступ учиниће добродошлим свако српско преговарачко тактизирање, али само као куповину времена и подршке, а никако као нешто што ће водити опипљивим плодовима преговарачког успеха.

Шта смо видели из пресуде Генералу? Да се од Срба не тражи компромис, већ предаја, и да се односом према Генералу проверава јесу ли и колико српске елите одустале од сваког националног и државног интереса. А то значи да наш опстанак неће одредити наше преговарачко умеће, већ много фундаменталније ствари.

Зато одјекује Генерал: зато што Срби неће пристати да се погледају очима својих непријатеља, ма како их виделе њихове елите.

122 коментара “ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ као Чича Дража

  1. ЏЕРОНИМО каже:

    Poslali dvojicu na mesec i iz baze im poručuju: napravite tamo uslove za život, ogradite teritoriju da se zna da je to naša kolonija…itd i na kraju: „i razmnožavajte se“
    Kako da se razmnožavamo kad ovde nema žena pita jedan kosmonaur drugog. Ovaj mu odgovara “ Ima rešenje: pričaj ti meni o Marksizmu, ja ću tebi o Komunizmu dok nekao ne popizdi, a onda ćemo – lako!

    Iako sam znao kojoj političkoj branši pripada ovaj smarač i bizgov, uspeo sam i izdržao da pročitam ceo tekst. Sve neke prabole, metafore… konfuzno do zla boga baš kao i – marksizam.
    I šta kažem : smuti pa prospi.

    1. Дуња каже:

      :)) ипак је напредовао, није написао оду авав-у већ пар дана….

    2. ЏЕРОНИМО каже:

      Ma on je istovremeno i vučićevac i antivučićevac… Mnogi su ga provalili tako da retko ko i čita ove njegove škrabotine…

    3. Дуња каже:

      Па модеран Србин, и четник и комуниста, и звезда и партизан, и социјализам и капитализам, и руси и еу…наставити по жељи, бескрај….

  2. Дуња каже:

    После дугоо времена, текст ЖЦ који вреди….Младић, Срби….“душу нам не могу узети“….

  3. Simerijanac каже:

    Ратко Младић се борио за Републику Српску уједињену са Србијом. Дали је некада био комуниста или није био, мене не занима, мене прије свега занимају резултати и рад на терену.

    У јануару 1944. године одржан је Светосавски конгрес у селу Ба у организацији ЈВУО-а гдје се расправљало о будућем уређењу Југословенске државе.

    Паметном доста !

    1. Sloba Milosevic каже:

      РАТКО МЛАДИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Генерале Ратко Младићу
      Сав те народ носи у срцу
      Ти си река ти си планина
      Чисти извор као Истина.

    2. Tony Iommi каже:

      I šta sad, zbog toga su četnici loši?

    3. Дуња каже:

      Ама нису лоши, СРБИ имају право да буду и црвени и жути и црни, и са брадом и ћелави, и са кокардом и са петокраком, АЛИ треба да им Србија и Бог, деца и жене буду под 1….после политика, које год боје…пуштамо да нас деле и праве будалама…није ово дерби гробара и цигана….

    4. Tony Iommi каже:

      Izvinite, ali ta podeljenost je ozbiljna stvar, a ne kao neka navijačka podela

    5. Дуња каже:

      Није озбиљна подељеност, већ је озбиљан онај који нас дели, али Ви некако више волите да будете навијач својег тима, него да мало више мучите вијуге …не требају Србији подељени….јел` има неко ко стварно „зна“ за који мој се покласмо??? за власт?!!! дивно…баш српски…може мозак?може…ко да су нас по рекламама правили….

    6. Tony Iommi каже:

      Ja zastupam moje stavove

    7. Simerijanac каже:

      Избор није између партизама и четника, између тита и краља, између комунизма и капитализма.
      Избор је између српства и југословенства.

    8. Simerijanac каже:

      Не кажем да су лоши, али су се борили за пропалу идеју.

    9. Tony Iommi каже:

      Pa oni nisu mogli da cepkaju kralju državu. Osim toga, tu je odlučeno da Srbija formira svoju državnu jedinicu u okviru Jugoslavije, kao što su hrvati i slovenci imali svoju, a ne da kao pre rata bude iscepkana na banovine

    10. Simerijanac каже:

      А шта ће им југославија послије Јасеновца брате мој мили ?
      Шта ће им, објасни ми ?
      По чему се онда разликују од комуниста ?

      И да се разумијемо,… моји су сви били четници у оном рату.

    11. Tony Iommi каже:

      Mislim da bi JVuO i u tom slučaju kaznio ustaše

    12. Simerijanac каже:

      Казнио их је и Симо Дубајић на Блајбургу.
      А хрвати су већином усташе.

    13. Tony Iommi каже:

      Hteo sam samo da kažem da nisu oni kao pokret mogli da odlučuju nešto značajno o teritorijama. Bar mislim…

    14. Simerijanac каже:

      То је тачно, чини ми се да сам горе написао да су се борили за пропалу идеологију чије су вође “ храбро“ побјегле.

    15. Tony Iommi каже:

      To su samo bile srpske patriote koje su se borile protiv švaba…

    16. Simerijanac каже:

      Имали су издајничко руководство које је побјегло.
      Закувало 27. марта и побјегло.
      Зато јер то није било српско но југословенско руководство.
      Идеологија југословенизма нас је скупо коштала.
      Зато ја често наводим да све почиње 1.12.1918. године, а касније се само надовезује. Њихов пораз је посљедица 1. децембра.
      Да су одбацили краља и избјегличку владу, да су се одрекли југославије можда би историја другачије текла.

    17. Tony Iommi каже:

      Aleksandar je sve zeznuo. Ali, Srbi su uvek odani kralju. Jeebiga. Ali, to sa odbacivanjem kralja teško bi išlo. Oni kao vojska nisu mogli da utiču na uređenje države. Draža je samo hteo da se ratosilja nemaca

    18. Simerijanac каже:

      Ali, Srbi su uvek odani kralju.

      Велика грешка код Срба.
      Срби требају да буду одани српству и својим провјереним пријатељима, никаквом краљу, титу, политичару, аналитичару или неком великом вођи.

      Јер, српство је вјечно а ово друго набројано је пролазно и врло често- кварно.

    19. Tony Iommi каже:

      No dobro…

    20. Beogradski123 каже:

      ma idi begaj pa sto nije odbranio drvar glamoc jajce kupres j.bala vas srebrenica najobicnija selendra

    21. Аца Тодоровић каже:

      Ево говора пуковника Горана Јефтовића на јучерашњој православној литији у Београду, где је говорио и о Младићу и на који начин су се оправослављали.
      https://www.youtube.com/watch?v=nPTqEaDxU1g

  4. Simerijanac каже:

    Arhikles Salvador и Bordo су једно те исто смеће под називом tomahawk.

    Пород им се затр’о.

    Ето посла, Златановићу.

  5. Arhikles Salvador каже:

    Svašta. Mladić sa Čičom nema veze. Jedan iz Bosne drugi iz Srbije. Jedan komunjara drugi antikomunista. Čiča je ratovao i u Srbiji a Mladić nije.

    1. Sloba Milosevic каже:

      Дража Михајловић је био четник а његов син Бранко и његова ћерка Гордана су били комунисти Партизани у Други светски рат. Дали су се деца Драже Михајловић борили против Срба или против Немаца ?? Син и ћерка Драже Михајловић су се борили против Немаца. Партизани Бранко и Гордана су желели слободну Србију.

    2. Arhikles Salvador каже:

      Чиста комањарска лаж и подметачина! Деца Драже Михаиловића се нису никада одрекла оца нити су му окренули леђа а камо ли да су стали на страну црвених усташа.

Коментари су затворени.