Прочитај ми чланак

ГЕНЕРAЛ ПAВКОВИЋ ПИСМОМ ОТВОРИО ДУШУ: Једна мора ме прогања сваке ноћи…

0
ФОТО: facebookreporter.org

ФОТО: facebookreporter.org

Генерал Небојша Павковић, који у затвору у Финској служи казну од 22 године затвора, због наводног злочина над Aлбанцима на Косову и Метохији, упутио је писмо породицама српских жртава које су отели и убили припадници злочиначке ОВК.

У писму Павковић жали што као командант Треће армије Војске Југославије није успео да спаси отете Србе од сурове смрти.

Павковић се у писму обратио лично председнику Удружења породица киднапованих и убијених са Косова и Метохије Симу Спасићу и приложио му и своју фотографију са посветом „Сими Спасићу с поштовањем 4.04. 2016“.

На фотографији се поред Павковића налази и генерал Владимир Лазаревић који је иначе, пуштен након што је одлежао две трећине казне на коју га је осудио Трибунал.

Преносимо Павковићево писмо у целини

„Поштовани господине Симо,

Јављам вам се из далеке Финске где се налазим у затвору. Надам се да сте прочитали моју књигу о трагичним догађајима на Космету. У њој сам описао неколико акција које смо извели у рејонима где су се налазили затвори отетих и киднапованих.

Нажалост, тамо нисмо пронашли никога јер су их већ били одвели одатле. Током 1998. и 1999. године водили смо борбе за спас тих несрећних људи. Aли вама је боље познат менталитет нашег противника и шта су све радили са нашим заробљеним људима.

Од првог дана пратим све активности вас, и свих чланова породица киднапованих и убијених наших људи, и дивим вам се на храбрости и упорности да истрајете у намери да сазнате истину о вашим најмилијима.

Молим вас да породицама свих киднапованих и убијених пренесете велико извињење што нисам успео, као командант корпуса и Aрмије, да спасим њихове синове, браћу, очеве, сестре и мајке. То ме прогања и дан данас и са том мором се носим сваке ноћи.

Извините ми.

Желим вам да дођете до истине и да најмилијима одате заслужену пошту.

Бог с вама ваш Небојша Павковић“.

Писмо је послато 4. априла 2016. године, а након што је стигло на адресу Удружења киднапованих и убијених, пуштено је у јавност.

ФОТО: Правда.рс

ФОТО: Правда.рс

Како се наводи у пропратном саопштењу Удружења, „за разлику од многих државника, власника и уредника медија који чине грех, не пружајући подршку породицама жртава, које тешком борбом за истину и правду покушавају да сазнају судбину својих отетих чланова породица, генерал Павковић даје велики допринос и подршку“.

– Иако у затвору, остаје и даље уз породице киднапованих и убијених цивила, војника и полицајаца. Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији и председник удружења Симо Спасић, добили су од генерала Павковића писмо подршке и књигу ‘Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године.

Књига говори о истини и херојској борби припадника војске који су дали своје животе у одбрани народа и отаџбине од албанских злочинаца и НAТО агресора“, наводи се у саопштењу.

Како се додаје, жалосно је што су „сви српски генерали по одлукама Хашког трибунала осуђени и издржавају казне затвора, док су породице жртава мишљења да је њима место у Бриселу на разговору са Тачијем“.

„Генерал Павковић, иако је у затвору, подиже глас за српске жртве и на тај начин даје свој допринос у нашој борби за истину и правду, док државници и медији ћуте“, примећује се у саопштењу које се закључује поруком породица: „Тишина говори све, чује се само ваш грех и стид!!!“.

Извор: Правда.рс, Информер

9 коментара “ГЕНЕРAЛ ПAВКОВИЋ ПИСМОМ ОТВОРИО ДУШУ: Једна мора ме прогања сваке ноћи…

  1. perungromovnik каже:

    е мој Павковићу, повукао си се са Космета, НИСИ то смео да радиш зато данас и трунеш у затвору, Божја рука а и Лазарева клетва сваког стигне! Требао си да откажеш послушност и као Дража Михајловић да наставиш борбу, народ је био уз тебе а арнаути су скоро сви побегли са Космета! а овако шта ми на Космету имамо данас од твојега писма? НИШТА! остављен је Србски народ на милост и немилост крвницима а ви сте се повукли у Београд да мирно „дочекате“ своје војне пензије! остало је нас шака јада припадника славне 72ге, као и 63ће, јер НИСМО ХТЕЛИ против Бога нити против Клетве Косовске! БОГ нека СВИМА ВАМА буде Судија за учињену издају и кршење УСТАВА СРБИЈЕ! сви сте пљунули на жртве и мирно прихватили капитулацију и предају дела територије! знали сте да по Уставу НИКО НЕМА ПРАВА да потпише БИЛО који део територије нити да је преда другоме! то је господине генерале ВЕЛЕИЗДАЈА! а у тој велеиздаји предњаче данас напрдњаци јер настављају политику ДОСМАНЛИЈА,маму ли им ону њихову издајничку јеббем да им је јеббем!

  2. Mиша каже:

    Шта су урадиле СВЕ ВЛАСТИ од 2000 године до данас за које гласате, продајете се за литар уља и килограм брашна ДРАГИ МОЈИ СРБИ. ИСТИ ТИ СУ И ДАНАС НА ГЛАСАЧКИМ ЛИСТИЋИМА и уназад 16 година. Дал је могуће да сте тако јефтина роба, на раменима имате картонску кутију уместо главе, и поред СВОЈИ ОЧИЈУ ваше мишљење формира тв и таблоиди. Оно што изаберете толико и вредите. Мислим да нам ни Господ Бог више неће помоћи јер смо се и њега одрекли. Сетимо се само када нам је мука.

  3. Зарја, Зарја каже:

    Прогања Вас, генерале, што нисте успели све да спасете, а наше непријатеље што нас нису све побили, те се труде и даље и из све снаге!
    Прогања Вас, генерале, што неке од нас нисте спасили, али милионе и милионе, а међу њима и мене и моју децу – јесте!
    Захвални смо и Вама и нашој храброј и херојској војсци, тим незнаним и знаним витезовима, на личној храбрости и јунаштву, на свему, а то што неки и данас вама теже суде него самом непријатељу, за кога немају ни речи осуде, а камо ли да траже длаку у јајету. на тај начин како то чине вама, нашим бранитељима, не бригајте. То је СМРАД!
    У рату се гине, а рат ми тражили нисмо, напротив! У рату се праве и грешке и људи губе животе због тога, али немам разумевања за оне који једино то и истичу, као да сте ви били неки надљуди и били дужни да водите одбрамбени рат без и једне наше жртве.Они или су луди или, пре, СМРАД-ови ( савршено одговарајућа скраћеница, по професору Фурсову, за нато нво). За Ваше грешке, ако их и имате, нисам надлежна ја, већ породице које су изгубиле своје најмилије, а то није смело, ни под каквим околностима, да се деси.
    Ја само осећам и понос и захвалност за то да ова окупација траје десет година краће и за то сам Вама и ВЈ, целом политичком и полицијском руководству неизмерно захвална, као обичан цивил који се у рат не разуме ич, али зна шта је то слобода и шта је то окупација.
    И сада, док седе усред наше државе, наше Србије, знају да имамо свест о окупацији, али знају и да се са њом Србија не мири, нити ће!
    Србија само мало ћути!

Коментари су затворени.