Прочитај ми чланакНационалистички, самоуверени дух рађа победнички менталитет. Кукавичко пренемагање и константне беспредметне и погрешно усмерене жалопојке не рађају ништа
Генетски материјал нам је практично исти. Школа фудбала такође. Нас је дупло више од њих. У време Југославије били смо значајно бољи, сада смо неупоредиво гори. Шта се у међувремену променило?
Нација и национални дух.
Док се Србима последњих 70 и више година активно разара и деградира национални идентитет, Хрвати у истом периоду пролазе кроз заокруживање своје нације, уз кулминативни тријумф у ратовима деведесетих и несмањену политику шовинизма током рата и у свим годинама након њега.
Националистички, самоуверени дух рађа победнички менталитет.
Кукавичко пренемагање и константне беспредметне и погрешно усмерене жалопојке не рађају ништа.
Разуларена југоносталгичарска банда, обезглављена маса која више не знам ни ко је ни шта је, а коју рођени, убедљивом већином изабрани лидери понижавају и даље деградирају на сваком могућем кораку то не може да разуме.
Ни да промени.
Срби и/или „интернационалци“
Да додамо још реч две о фудбалу као најбољем показатељу тренутног непостојања националног духа у Срба.
Младен Крстајић, српски селектор, уочи утакмице за себе каже:
„Ја сам из мултикултуралне средине из Босне. Отац ми је Црногорац, а мајка Српкиња. Ја сам интернационалац. Националност ме не занима. Швајцарска има добар тим, само то ме занима.“
И остаде селектор. И срамно изгуби од објективно слабијег противника.
Хрвати у Русију путују с Туђмановом книнском заставом и растуре фаворита Аргентину 3:0.
Албански плаћеници који играју за Швајцарску, путују са заставама Косова Репубљик на копачкама.
Репрезентација Србије путује са селектором који национални идентитет брка с политиком, себе назива „интернационалнцем“, шта год то значило, а хвали Господина Председника што, за разлику од патриотског осећања елементарне припадности српској нацији, ваљда, није најбеднија дневна политика.
Какав смо резултат и могли да очекујемо?
