Прочитај ми чланак
СПЛИТ – Ако сте помислили да је ограничење снаге усисивача на 1600 вати ненадмашни домет европске бирократије, онда сигурно нисте чули за акцију с циљем „спречавања незгода на радном месту услед склизавања и спотицања на истом нивоу“.
Службени назив акције је „Превенција падова на истом нивоу и сигурно одржавање реда и чистоће радног места“ (не треба вас збунити што на плакатима пише „склизавање и спотицања у равни кретања“), а акцију, иако се на први поглед не би тако рекло , ипак нису осмислили Џон Клиз, Мајкл Палин, Тери Гилијам или било ко из екипе „Монтипајтоноваца“, него иза ње стоји Одбор виших инспектора рада који своје мишљење даје Европској комисији.
У Хрватској, акција се спроводи под капом Министарства рада и пензијског система, које је за њену реализацију посебно задужила двоје својих запослених. Они ће имати одговорни задатак спровођења планова Радне групе коју чине представници Естоније, Ирске, Пољске, Данске, Велике Британије и Европске агенције за безбедност и заштиту на раду.
Кампања се спроводи ове и идуће године, а да би се „спречило незгоде и повреде због склизавање и спотицања“ спрема се „интерактивни образовни софтвер који приказује ситуације у којима може настати опасност склизавања и спотицања“. Али, како се оно каже у рекламама, ни то није све – у припреми је и рекламни постер, пригодни календар за 2015, као и анимирани спот. Као да већ није снимљено толико искористивих епизода о незгодама Мата и Пата, у култном чешком цртаћу „А је то“ …
Ако је веровати графиконима са европским статистикама, у Хрватској је – не рачунамо ли Финску у којој званично уопште нико не пада – забележено најмање склизавања и спотицања унутар читавог ЕУ-а, у чему иначе предњачи Велика Британија и Француска. Али смо зато први у падању радника са висине! Иза нас су Кипрани па Румуни …
Према подацима Еуростата из 2005, падање „преко равне црте“ чини 14 посто свих незгода које су изазвале изостанак радника с посла дуже од три дана. Будући да се, по истом извору, тај проценат 2010. попео на 15 посто, очито је да се нешто морало предузети, закључили су у Бриселу.
Да притом не би било неспоразума, постигнут је консензус да „опасност од склизавања настаје због изненадног смањења пријањања ђона обуће на подлогу по којој се особа креће“. У таквом случају, прецизира се у Програму провођења кампање у Хрватској, „ноге се почињу кретати брже од горњег дела тела“. Надаље, објашњава се како „спотицања настају због судара ноге у кретању с неком препреком, док се горњи део тела по инерцији креће према напред. Најчешћи узроци склизавања су клизави подови по којима се хода (од заостале воде, уља на или леда) и неодговарајуће обуће „.
Вероватно нисте знали, али хрватски део кампање почео је још у априлу. Управо је у току инспекторски надзор радних површина (по плану, „инспекцијским надзорима ће бити обухваћене делатности здравства, производње хране те делатност хотела, ресторана и кетеринга, при чему ће посебна пажња бити усмерена на исправност радних површина и површина за кретање, њихово чишћење и одржавање, на радну обућу, на услове осветљености и знакове упозорења „), али засад је о томе немогуће ишта више сазнати будући да би инспектори рада требали бити на терену до краја октобра, док је обрада резултата предвиђена до краја године.
Затим ваља саставити извештај, до фебруара 2015 доставити га носиоцу кампање, а за април идуће године најављена је завршна конференција на нивоу ЕУ-а. Информације о успешности кампање можемо очекивати негде у јуну 2015 године …
А до тада ће еуробирократија сигурно осмислити нову свеобухватну акцију сличног типа. Па нека неко још каже да их има превише. Бирократа, дакако.
Је ли се захуктао хрватски део кампање покушали смо сазнати директно од инспектора рада, тачније, у сплитској испостави Инспектората рада.
„Не можемо да вам ми ништа рећи, морамо вас упутити да се обратите нашој секретарици“, хладно су нам узвратили.
– Није ваљда службена тајна податак иде ли кампања по плану?
„Није тајна, али пошаљите упитник на Министарство па ћете добити све податке.“
Из Министарства рада су нам поручили да се „кампања одвија у складу са планом и да су у току инспекцијски надзори код послодаваца“. До сада је од планираних 250 надзора обављено њих 150, а том су динамиком, истичу у министарству, задовољни. Резултати теренског надзора биће познати у децембру, али то засад није ни толико важно. Далеко је важније да и ми у Хрватској напокон имамо детаљно разрађен програм како се борити против склизавања.
Извор: Слободна Далмација
