Прочитај ми чланак

Геополитика украјинске криза и Србија

0

obama

(Томислав Кресовић)

Пројектовани грађански сукоб по моделу ЦИА

Украјина је у необјављеном грађанском рату са спонзорисаним политичким државним ударом и облицима политичког насиља „даљински“ вођеним. Криза у Украјини, која се већ месецима или годинама фазно реализује, одвија се по сценарију Србије и рушењу Милошевића почев од завршетка војне акције НАТО-а 1999. године до јесени 2000.године. У позадини се види вишегодишњи рад обавештајних мрежа моћних држава, пре свега САД, Велиике Британије и Немачке, као и у Србији 1999. и 2000. Године, са обуком опозиције у Мађарској и Црној Гори, где су се припремале структуре опозиције око ДОС-а за освајање власти и рушење „ауторитарног“ режима Слободана Милошевића, уз одбијање послушности војно безбедоносних снага Милошевићевој власти.

Украјина по моделу Бжежинског

Украјина као моћна држава са великим привредним и другим ресурсима са моћном војном силом и нукларним арсеналом и централама на нуклеарни погон представља стратешку земљу за НАТО и америчку доминацију у „опкољавању“ Руске федерације. Ово што се сада дешава у Украјини већ је виђено у „Великог шаховској табли“ стратега Збигњева Бжежинског, писаној средином деведесетих година прошлог века. Опозиција предвођена светским прваком у боксу Кличковим и другима је само „средство“ тзв. „меке моћи“ у рушењу официјелне власти у Кијеву, са падом владе, а највероватније и одласком шефа државе са ове позиције, уз могућност војног удара односно увођења ванредног стања од стране Војске.

angela

Војне снаге Украјине мораће пре свега да заштите од тероризма одржавање нукеларних постројења и бојевих глава да се из разних разлога не би поново десио нуклерани акцидент као што је би Чернобил са светском катастрофом. Дакле намера „пројектоване“ опозиције је да искористи слабости власти у Украјини и председника Јануковића, да се из затвора пусти Јулија Тимошенко као „западни“ политичар у некадашњој власти и да се примени стандардизација полиитке ЕУ и САД у Украјини, уз притисак на Москву да се не меша у сукобе једне велке државе са нуклераном снагом која је гранично дефинисана са Руском федерацијом.

Инструктори „Отпора“ у Кијеву

Атак на Украјину од стране „пројектаната“ кризе са запада траје довољно дуго, односно од 2003. године. Сада су у последњих 18 месеци у логистичку примену демократског удара позвани експерти за државне и војне ударе, за политичке преврате и демонстрације, рачунајући и инструкторе српске организације „Отпор“, која је рушила Милошевића 2000. године, али је деловала и у Грузији раније, као и у Украјини.

Искуства „отпораша“ су веома битна у медијско практичној демонострацији преврата где се активира око 100.000-200.000 људи у Кијеву и по дестак хиљда у више градова Украјине, са освајањем институција по моделу „Техника државног удара“ писца Курција Малапартеа, али и модела већ виђених у свету режији ЦИА, МИ-6 ,БНД, или некада и КГБ, као и у Србији у јесен 2000. године пред и после септембарских избора (24.9.2000 године).

klicko

Један део стратегије државог удара јесте намера да се „подели“ Украјина, као што је то рађено са Сиријом на владине присталице и опозицију, односно православни и унијатски део, и тако се доведе у питање интегритет читаве државе. Стратегија је заузимање владиних институција све до заузимања државне ТВ или моћних приватних ТВ станица које ће медијски обарати власт у Украјини..

Слом институција

Сва дешавања у Украјини имају за циљ да са власти оде и председник Јанукович који се изненадно „разболео“ у фази пред рушење државне власти и њега лично. Намера је не само нови избори и нова влада већ и други председник државе, али и реформисање оружаних снага Украјине по НАТО моделу. Циљ је да се Украјина стави под економски кишобран ЕУ, а под војни кишобран НАТО-а. Ова операција може да доведе до продубљења грађанског сукоба, уз могућу активнију употребу Војске Украјине, која би бранила устав и границе државе, те спречила сукобе између дела Украјине ближе Руској федерацији и оних делова становништва и територије блиске ЕУ, и угрожавања нуклеарних инсталација, како цивилних тако и војних.

Криза у Украјини има и своју унутрашњу вишегодишњу динамику и слабости власти и демократских институција што је признао и још увек официјелни предсеник Јануковић, који је сменио владу и понудио опозицију да „реконструше владу“земље. Овај сценарио негде подсећа да је Украјина изиграна и од Москве која повлачи своју финансјиску подршку, али и ЕУ која уцењује Кијев.

Одговор ЕУ и САД Руским интересима

Истовремено Украјина кризе се може посматрати као феномен одговора на Руски утицај на Сирјску кризу и одвраћање САД и савезника од војног удара на ову земљу и режим Башара Ал Асада. ЕК је ставила у озбиљно преиспитивање и правну владиност уговора „Јужног тока“ са могућом ревизијом уговора у више држава, што је велики енергетки удар и на Руску федерацију али део Европе који је потписао уговор са Руском федерацијом рачунајући и Србију.

Украјина је засебна игра САД и Немачке са Руском федерацијом, али се примењују и методе супростављања Русији од стране ЕУ и САД, пре свега по питању енергетике и дипломатског и међународног утицаја у Црноморском и Каспијском басену и будућој подела интереса око Крима.

putin

Шта може Србија да закључи?

Ако кризу у Украјини повежемо са Србијом и њеном позицијом на Балкану и у Европи, онда се јасно долази до закључка да је Србија ушла у економски и војно стратешки домет ЕУ и НАТО-а као протекторна држава, са економском доминацијиом ММФ и Немачке, и војном преко стратешких интереса НАТО и САД од војних база у БиХ и на Косову, држава у окружењу чланица НАТО и политичке олигархије која је од 2000. године до данас увезана са Берлином, Бриселом и Вашингтоном на различте начине снажније и пратичнијр него са Москвом.

Ако је једна Украјина, са 6,5 пута више становика и јаким ресурсима и као нуклерана сила „на коленима“, и у тихом „грађанском сукобу“ и као транзитна зона европског гаса, онда је геополитичка позиција и државна снага Србије веома ограничена односно минорна. Руска федерација за сада само посматра стање у Украјини, које постаје све теже и сложеније и без стратешких је решења. Сасвим је изгледно да ће се судбина Украјине преламати у интересим Берлина-Брисела-Вашингтона и Москве. Мала је шанса да Украјина не буде под „кишобраном“ ЕУ и НАТО, али ће бити и под великим притиском и Москве као могуће геополитичке претње њеним националним интересима.

Србија је под притиском НАТО снага и унутрашње опозиције променила власт октобра 2000.године без велике подршке Руске федерације Србији . Украјина је „жива рана“ руских интереса, и сасвим је јасно да се ускоро очекују њени озбиљнији потези. Србија нема великих маневарских простора да се озбиљније окреће Руској федерацији без питања и усаглашавања са Немачком и ЕУ, али и САД. Избори и изборни резултати мартовских избора ће све то и потврдити.

(Видовдан)