Прочитај ми чланакДок студентски протести широм Србије добијају све већу подршку и прерастају у један од најозбиљнијих видова грађанског отпора, власт прибегава већ виђеним методама – хапшењем неважних људи у покушају да разбије протестни залет.
У последњих неколико дана, Србија је сведок серије хапшења повезаних са корупцијом и злоупотребама у јавним институцијама. Међутим, јавност с правом поставља питање: да ли су ова хапшења усмерена на истинске носиоце одговорности или служе као димна завеса за прикривање већих системских проблема и умиривање растућег незадовољства грађана?
Недавна хапшења обухватају бившег секретара Секретаријата за послове легализације у Београду, Немању Стајића, због сумње да је одобрио озакоњење нелегално изграђених објеката, као и менаџерке „Железница Србије“ у вези са рушењем надстрешнице. Најновији пример је хапшење неколицине службеника и мањих функционера због катастрофалног урушавања надстрешнице на новосадској аутобуској станици. Док режим покушава да ово представи као „оштру борбу против корупције“, чињеница је да су главни играчи, они који су одобравали нестручне тендере и уграђивали се у сваки пројекат, остали недодирљиви.
Слично се дешава и у другим случајевима – уместо да се ухапсе главни политички и привредни актери који годинама уништавају земљу, правосудни систем се бави периферним случајевима како би јавност добила утисак да „држава ради свој посао“.
Иако су ова хапшења важна, поставља се питање зашто се истраге не проширују на више нивое власти, где се доносе кључне одлуке.
Горан Весић, бивши министар грађевинарства, поднео је оставку након трагедије у Новом Саду, али је током саслушања изјавио да не сматра себе одговорним за пад надстрешнице. Овакав став отвара дилему о стварној одговорности и транспарентности у истрагама. Нарочито је спорно што је Весић ухапшен па пуштен на слободу, одакле може утицати на сведоке, а спекулише се да је могуће да је већ сада недоступан истрази јер је ван Србије.
Поред тога, јавност се пита зашто појединци попут премијера Милоша Вучевића, који је био на функцији градоначелника Новог Сада током спорних пројеката, као и Маје Гојковић, нису предмет истрага, с обзиром на њихову улогу у одобравању и надзору тих пројеката. Оваква селективна примена правде доводи у питање искреност напора у борби против корупције и подстиче сумњу да се хапшењима нижих функционера жели умирити јавност без суочавања са кореном проблема.
Грађани захтевају свеобухватне и транспарентне истраге које ће обухватити све нивое власти и довести до одговорности оних који су заиста криви за корупцију и злоупотребе. Само тако се може повратити поверење јавности у институције и показати истинска посвећеност владавини права.
У међувремену, студентски маршеви настављају свој пут ка Нишу, у Краљеву пољопривредници блокирају путеве, а у Београду просветни радници захтевају правду. Јасно је да народ више не наседа на трикове власти – док се глуми борба против криминала, прави кривци остају заштићени.
Видимо се 1. марта у Нишу, да се мајемо!
Нада Гладовић
