Прочитај ми чланакУ времену кад се све ломи, кад зло излази из институција, а лаж се шепури на државним медијима, српска академска заједница и интелигенција – она којој је овај народ деценијама веровао, ћути или мрмља, негде у позадини. Где сте, српски професори родољуби? Где сте, академици са савешћу и кичмом?
Прошли су сви тестови: од Косова до короне, од гејтова до рударских концесија, од БРИСЕЛА до Рио Тинта, а ви сте пали (част часним и ретким изузецима, на прсте једне руке се могу пребројати). Пали сте јер сте из себе избацили све оно што су имали ваши претходници: свест о завету, части, вери, припадности. Где су данашњи Пупини, Цвијићи, Миланковићи, Велимировићи, Јовановићи? Где су ваши програми, ваш национални план, ваш морал?
Имамо вас у трагичном облику, као кабинетске критичаре, дефетисте у титулама, који на сваки покушај устанка народа реагују хладним подсмехом или неутралном „забринутошћу“. Између конфора, европских пројеката и ситних грантова, изгубили сте компас, и сада делујете као корисни идиоти режима, и то не зато што сте глупи, него јер нисте храбри.
Гледамо вас годинама како на трен изроните из своје научне тишине, забрљате нешто о „урнисању институција“, и онда се истим темпом оградите од свега, као да бежите од сопствене сенке. Све сте урадили, осим онога што сте морали: нисте се организовали. Нисте сабрали најбоље међу собом. Нисте народу понудили алтернативу, визију, идеју. Ниједном нисте стали за катедру слободе.
А сада, када студенти ходају улицама Србије, када моле за помоћ, подршку, савет, ви питате да ли је у питању манипулација другосрбијанаца? Па шта ако јесте, где је онда ваша верзија? Где је ваш фронт? Где је ваша подршка младости која вапи за истином, где је подршка потлаченом народу, Србији?
Мислите ли да ћете нападом на блокаде и студентске протесте сачувати и Универзитет и државу? Нећете. Ваше речи већ цитирају режимски пропагандисти, као Свето писмо у свом злу и клевети, генеришући зло у људима који само чекају да ломе главе и вилице онима који не подржавају њиховог вођу.
„Не бојмо се људи који нападају, него Бога који нас гледа како трпимо неправду и ћутимо“, писао је Владика Николај. И био је у праву. Ћутање у временима зла није неутралност – него саучесништво.
Другосрбијанци умеју да се организују. Исто као и режим. А ви? Где сте ви? Зар су они паметнији, или само мање себични? Мање уплашени? Или мање сујетни? Рећи ћете да су плаћени и да их је неко организовао? Шта Ви радите по том питању? Зар ћете бити бесловесне овце да вам треба неко да вас организује да чувате Србију?
Србији не требају ни Вучићеви марионете, ни другосрбијанска елита. Потребни су нам морални људи. Стручни људи. Праведни, храбри, истинолљубиви. А такви сте се сакрили у мишју рупу, у страху да не изгубите нешто што вам не припада, јер вам је већ све дато, а ништа нисте вратили.
„Све што сам у животу постигао, постигао сам из вере у Бога и љубави према српском народу“, написао је Михајло Пупин. А шта сте ви постигли? И коме то служи?
Још није касно. Али је време пред свитање. А тада је најмрачније.
Организујте се. Створите академски сабор, национални фронт, предлог за спас. Помозите студентима. Помозите народу. Не дозволите да опет брат удари на брата, јер нисте знали да будете браћа народу онда кад је то највише требало.
