Прочитај ми чланакИзјава посланика СНС-а Владимира Ђукановића да би „ваљало размишљати да се заузму и Мањеж, као и Ташмајдан“ представља још један трагикомичан приказ политичке самовоље и бахатог односа власти према јавном простору
Уместо да осуди илегално заузимање Пионирског парка од стране параполитичког квазистудентског кампа „Студенти 2.0“, Ђукановић отворено предлаже експанзију — као да говори о изградњи ланца тржних центара, а не о приватизацији јавног простора у главном граду.
„Мајке вам? Па многи траже и да факултети буду отворени за све, па не дате. Имате ли стида кад овако нешто поручујете?“ — запитао се Ђукановић, али не о себи.
Овај тон — вулгаран, надмен и лишен институционалне пристојности — карактеристичан је за посланика који је познат по томе да више делује као интернет трол него као представник народа. Његова реторика не само да релативизује потребу да паркови буду отворени за све грађане, већ и намерно замењује тезе: студентима у блокади се оспорава право на отпор и протест, док се под окриљем СНС-а у центру Београда нелегално кампује, блокира саобраћај и под видом „студената који желе да уче“ праве сценографије за вештачке медијске наративе.
Подсетимо, према званичним документима које је објавио адвокат Иван Нинић, скуп „Не дамо Србију“, који је окупљао присталице Александра Вучића испред Скупштине Србије, најављен је као скуп без рока трајања — све док се не испуне Вучићеви захтеви. Дакле, јавни простор је отет у име једног човека и то се сада третира као нормално стање.
Предлог да се заузму и Мањеж и Ташмајдан није само бесмислен, већ и симптоматичан. То је логика — ако можемо да отмемо један парк, зашто не и други? И трећи? Зашто не све што је јавно, ако можемо?
Јавни простори су под опсадом, а Ђукановић у томе не види проблем — он види прилику.
Ако вам је нормално да партијски шаторски кампови замене институције, факултете и јавни дијалог, онда сте већ у систему у ком Ђукановић није карикатура, већ стандард. А ако није — онда је време да се пробудимо.
