Прочитај ми чланак

Гладовић:Вучeвић као папагај понавља резултате СНС Ипсоса, као да су Свето писмо

0

Када Милош Вучевић излази на ТВ Пинк и понавља бројке Ипсоса као свето писмо, свима је јасно да није реч о социологији већ о политичкој математици скројеној у просторијама СНС-а. Та „редовна месечна истраживања“ одавно немају никакве везе са стварношћу, већ са потребом да се јавности унапред наметне слика недодирљиве власти и безнадежне опозиције. Председник Српске напредне странке (СНС) Милош Вучевић казао је да број људи који подржава студенте, по најновијим истраживањима агенције Ипсос 8,1 одсто, што није за потцењивање. Он је гостујући на телевизији Пинк казао да је то добар резултат, али да ће популарност студентске листе зависити од тога ко ће бити на њој.

Ипсосови „проценати“ више личе на партијски записник него на меру јавног мњења. Њихови бројеви су увек магично усклађени са оним што одговара режиму: СНС стабилан, Вучић свемоћан, опозиција разбијена, а студенти без „лица и политичке одреднице“. И управо ту се крије нервоза, студенти су заправо највећа опасност по режим, јер носе нешто што партијске машине не могу да створе, аутентичну енергију, идеализам и спремност на жртву.

Истина је да студентска листа, ако остане самостална и јасно одвојена од Вучићеве „жуте“ и „шарене“ опозиције, односи сигурну победу. Све друго било би разводњавање приче, убацивање имагинарних листа, нових „лидера“ из страначких лабораторија и класична замена теза, којом режим покушава да опстане.

Отуда и покушаји да се студенти маргинализују, сведу на једноцифрени проценат и прогласе за пролазну епизоду. Али управо је та енергија оно што разбија мит о недодирљивом СНС-у. Зато ће прави избор бити између народа који у студентима види своју будућност и власти која их се плаши више него било које странке.

Студенти већ имају енергију и подршку народа, али је сада кључно да направе искорак: да јасно изнесу листу и лица која је чине, као и конкретне предлоге за  економију, здравство, образовање, Косово и Метохију, мигрантску политику. То су ствари које занимају грађане Србије. Без тога режим ће наставити да их карикира као „безликчне“ и „неозбиљне“.

У политици празнина брзо постаје слабост. Докле год студентска листа остане у магли, Вучићеви и „жути“ ће се надметати ко ће први да је присвоји, разводни или упропасти. Чим та магла буде разбијена, чим народ види имена и програм, студенти прерастају из симбола у стварну политичку снагу.

Зато је важно да што пре обелодане: „Ово смо ми, ово су наши људи, а ово су наши захтеви и решења.“ То ће бити тренутак у коме ће и највећи скептици морати да признају да је рођена нова политичка опција, која не вуче репове старих елита.