Временом на карти света може да се појави нова суверена држава – Република Српска. Сада ова формација улази у састав Босне и Херцеговине. Ипак лидер Републике Српске Милорад Додик доследно брани идеју стицања независности. При томе, како тврде експерти, правних основа за проглашење независности Бањалука има многи више него Косово.

Ако је међународна заједница дала Косову право да буде независно, онда то отвара могућност да једном и Република Српска постане самостална. Такве изјаве пре годину дана дао је Милорад Додик. На сличан начин се он изјашњавао и раније. А још почетком 2008. године, када је Додик био премијер, парламент Републике Српске је усвојио резолуцију у којој је речено да босански Срби могу да иступе из састава Босне и Херцеговине, ако већина земаља чланица УН и држава ЕУ призна независност Косова. Крајем 2012. године ови услови су били испуњени. при томе Бањалука има и друге формалне основе за проглашење суверенитета, каже сарадник Института за славистику Петар Искендеров.

Развој догађаја може да крене по косовском сценарију. При томе ако су у случају Косова косовски Албанци деловали упркос вољи централних власти у Београду, пошто Косово није било чак ни аутономна република, већ само аутономна покрајина, у архитектури Босне и Херцеговине широка овлашћења Републике Српске су постављена званично и потврђена на међународном нивоу. На тај начин одлука Републике Српске да иступи из састава Босне и Херцеговине са међународно-правне тачке гледишта ће бити много легитимнија и основанија, него у случају Косова.

Узрока за нагли развод са Сарајевом Бањалука има довољно. Сама БиХ чини се многим Србима који је насељавају вештачком творевином. При томе Република Српска је економски најразвијенији део ове државе. Неопходност усаглашавања свих важних одлука не само на федералном нивоу, већ и са представницима ЕУ, становници Републике Српске прихватају као непотребан терет. Постоје и друге обавезе које подстичу Бањалуку на проглашење суверенитета, говори професор МГИМО Јелена Пономарјова.

Када је 1995. године потписан Дејтонски споразум, у њему су били фиксирани ставови који су давали слободу Републици Српској. Сада се све то ревидира. Врши се такозвана блага ревизија Дејтонског споразума, што фактички значи губитак чак тог малог дела суверенитета који поседује Република Српска. То се одражава, на пример, непосредно на избор парнтера. Република Српска је заинтересована за развој енергетске сарадње са руским компанијама. Са своје стране западне земље, посебно узимајући у обзир догађаје око Крима, труде се да на све начине то блокирају. такав притисак, наравно, не може да одговара Републици Српској.

Треба додати да у самој Бањалуци догађаје на Криму пратили су са великим интересовањем. Одлуку о независности Косова донела је група личности која је себе називала парламент, али у ствари није укључивоа представнике читаве територије, изјавио је Милорад додик. После чега је додао да је проглашење сувернитета Крима законито, пошто је то била одлука народа о самоопредељењу. Према речима Додика, грађани Крима су изразили своје мишљење према свим међународним нормама.

(Глас Русије)

Ознаке: Jугославија, Бањалука, Република Српска, самосталност, „Балкан”