Прочитај ми чланак

Гласали Срби из САД, у Вашингтону излазност већа од 80 посто

0

Гласање на изборима за председника Србије завршено је у Вашингтону, Чикагу, Њујорку и у Сан Франциску.

Како је за Глас Америке потврђено у Амбасади Републике Србије у Вашингтону, највећи одзив био је на том бирачком месту, где је гласало 83,33 одсто од 180 уписаних бирача.

Нешто мањи одзив био је у Чикагу, где је у Генералном конзулату од 203 уписаних бираца гласало 67,48 одсто.

На бирачком месту у Сан Франциску гласало 116 од 182 уписаних бирача, што је око 63,7 процената.

Резултати гласања у САД биће саопштени након затварања бирачких места у Србији.

16 коментара “Гласали Срби из САД, у Вашингтону излазност већа од 80 посто

  1. ВМ каже:

    У Вашингтону 180 уписаних бирача???? Па кога ви за&$)#ате?….
    У Чикагу само има преко 250.000 Срба, шта они су се сви одрекли држављанства ил шта ли?

    1. Alek Sutulov каже:

      Знаш ли ти колико треба да се вози да би се стигло до гласачких места? Стотине километара или миља. Па када стигнеш, чека те паркинг који кошта и по 50 долара сат. У Торонту нас исто има ја ко много али ретко кога занима гласање. Зашто? Ево шта о јучерашњем гласању каже моја пријатељица:

      „Dragi moji,
      Nadam se da cete sutra da ispunite svoju gradjansku duznost i da glasate. Az o je glasati, pa onda imate pravo i da se oglasite. Oni koji ne glasaju moraju da cute.
      Meni je bilo komplikovano da se registrujem, da gnjavim Misu da me vozi. On se cudi, pa sam objasnila da je u pitanju princip, da sam mnogo lobirala (ulozila vreme, energiju i novac lobirajuci za pravo dijaspore) i da sad moram da glasam isko sam svesna da mi ovde nemamo kontrolu uopste. Komisija se sastavljena samo od sluzbenika konzulata. Ne znaci da su neposteni, ali to nije po zakonu. Receno mi je da se u Kanadi glasa samo, ( hej, samo) u Torontu. Zasto i kako ne znam, i nisam pitala da li je Nj. E. dosla u Toronto da glasa. Malo pre me je zvala da joj nisu dali da glasa jer ima trajnu licnu kartu a ne novu. Eto to vam je kako se ovde glasa. Pitam se gde ce nasi glasovi da ofu, i da li imamo pravo da proveravamo.
      Ne znam kako je tamo. Ali nas glsacki list je obican plavi papir, bez ziga, bez loga, bez izbornog broja. Nisam nista pitala jer ne znam, pane zelim da insuirsm da su neposteni.
      Ovi izbori su veoma vazni. Steta sto se prava opozicija nije ujedinila. Srpska posla. Ali ako dodje do drugog kruga (sto se av speciti na svakojaki nacin) sko de ujedine, i piljsrica na pijaci moxe da zbroji i da bude sigurna da ce pobediti. Ako su stvarno prava opozicija. Koaliciona vlada je pravo resenje. Tesko je vladati u koaliciji, ali je postenije.
      Ovde veliki deo Srba nema potrebna dokumenta, jedan deo uopste nije zainteresovan, nismo organizovani da lobiramo, bar da se ucestvuje u glasanju, svako se „cuva“ nasledjeni strah iz komunistickog vremena, pa je prosto njima korisnije da „gledaju svoja posla“ – sta je moda, ko slavi i gde rodjendan, koji je lep restoran. Zao mi je, ali nema ni intektualnog intengriteta, niti patriotizma, da brinu o sudbini svoga naroda.
      Brinem kako ce se zavrsiti izbori. Strahujem sta je buducnost srpskog naroda….“

    2. Аца Тодоровић каже:

      Пре ће бити да ретко кога занима гласање, а можда је и боље што не гласају, јер они не могу ни знати право стање на политичкој сцени у Србији.

    3. Alek Sutulov каже:

      У данашње време, са сателитском телевизијом и интернетом и фејсбуком, ниси ништа мање обавештен од некога ко живи овде. Можда чак и боље, јер ниси оптерећен говњивим новинама, којима је Србија преплављена.

    4. Аца Тодоровић каже:

      На сателијској телевизији су Пинк и РТС, што могу да сазнају у ПМ.
      Да се не лажемо у САД-у и Канади је скоро изумрла прва генерација наших досељеника, а ова друга тешко и србски да говори а камоли да зна стање у Србији. Фејзбук и интернет и нашим људима у дијаспори као и већини Срба у Србији служи за забаву и дописивање а не за да би сазнали истину.
      У Европи још увек има прве генерације наших досељеника, али они су отишли из државе у којој је био угушен национални индетитет, али они не корист инетрнет, осим појединих изузетака. Срби који су напустили Србији су 90% и више слабо школовани и раде по цео дан тако да нити имају времена нити хоће да знају да користе интернет да би сазнали истину. Срби у дијаспори нису злонамерни, али су тврдоглави као и сви Срби и не размишљају ко ће од политичара да ради добро, већ ко ће да победи па њега гласају.

    5. ВМ каже:

      Једна српкиња која се тренутно налази у Кини је пропутовала 1000км само да би дошла до гласачкок места а све у жељи да припомогне у „измени“ ситуације у матици.

      Све остало су ИЗГОВОРИ и прокелти КОНФОРМИЗАМ!…..

  2. Аца Тодоровић каже:

    Само сте нам још ви требали да изађете на гласање. Срећом па се није ни пријавило пуно за гласање. Како Срби у Америци и ВБ могу знати кога треба гласати, када не знају ни Срби у Србији.

    1. Александар Радовановић каже:

      A ko ste to vi, a ko mi?

    2. Аца Тодоровић каже:

      „Ви“ су Срби у иностранству за које знам да гласају Шешеља и Вучића и који нам преко ова два издајника обезбеђују беду и пропаст.
      Част малобројним Србима изузецима, у дијаспори, који виде у какву нас пропаст воде политичари на власти, остали нити хоће да виде нити се труде да нама у Србији буде боље, већ ко да намерно гласају за фукаре и издајнике, да би сатрло и ово мало Срба што је остало у Србији.

    3. Александар Радовановић каже:

      Прво, и Ми и Ви, смо Срби. „Само сте нам још ви требали“ значи „Ми у Србији смо Срби, а ви сте одроди, који се нажалост нешто у вези Србије питају“. Такав став је недопустив!
      Друго, бојим се, пријатељу, да је непоменик изгласан у Србији – број регистрованих бирача у дијаспори је занемарљив као што видиш из текста. Па нека су сви гласали за њега, а нису, напротив – ништа се не мења. Верујем да је више мртвих гласало него нас у дијаспори.. Не знам да ли знаш, али ми за сваке изборе морамо да се изнова пријављујемо за гласање у иностранству, иначе не можемо да гласамо.
      Треће, спусти мало лопту. Из Србије се не одлази, из Србије се бежи. А од чега и кога, питам те? Пошто сам себи одговориш, види да ли има смисла ово што си написао горе.
      Поздрављам те из Абу Дабија! Ја овде редовно идем у цркву иако ми је удаљена 170км од куће, а ти у Србији?

    4. Аца Тодоровић каже:

      Не ради се о томе који већи Србин, већ се проблем што ни Срби у Србији нису обавештени каква је ситуација на политичкој сцени Србије , а камоли Срби у иностранству.
      Не обавештеност Срба у Србији, као и у дијаспори довела нас је у оваку ситуацију.
      Срби ма где били, неће да се информишу, ко је какав на политичкој сцени, већ хоће да верују да ће им неки политичар уредити државу.
      Срби су 28 пута излазили на изборе и ни када ништа нису променили изборима и даље НЕЋЕ да схвате да се једним заокруживањем, не може се променити стање у Србији.
      У оваквим условима, не требају да гласају ни Срби у Србији ни Срби било где у свету. Нема слободних, где су медији под контролом режима, нема слободних избора где се кандидује 1 кандидат циониста и 10 лажних кандидата, који им је задатак да позову народ на изборе.
      Јевреји владају светом, тако што двадесетак јеврејских породица финансира Сорошев фонд, преко кога се постављају владари у свим државама. У дијаспори има милион србских породица и да свака месечно издвоји по 1 евро, могу да поставе владара у Србији кога они желе, али неће да се удружују и већ као и Срби у Срби хоћеш да узму пенкалу у руке и да једним кругићем реше проблем. Хоћете једним кружићем да решите проблем у Србији, изволите решите. Ко Вам брани да решите проблеме једним кружићем.? Што нисте решили са кружићем проблеме на предходна 28 избора?
      Када смо имали патриоте у дијаспори била је организација СОПО
      https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0
      Која је је имала за циљ да промени стање у СРбији, данас немамо ни једну патриотску организацију која се бори да се било шта промени у Србији. У Србији су на политичкој сцени само странке које је државна служба формирала и дозволила рад. Али Срби у то неће да верују, већ хоће да верују да су слободни и да изборима могу слободно да одлучују и да без по муке само једним кружићем могу решити све проблеме.
      Ја вас не осуђујем, што сте отишли и треба да гласате, али онда када се у Србији буду стекли услови за нормалне изборе и онда када буду били прави кандидати на изборима, а не да се гласа за лажне кандидате и да се очекују да ће се нешто у Србији борити.
      Размишљајте Срби, шта нам је чинити, а немој те чекати да ће нам неки Бошко, Паровић, Шешељ или Фајгељ донети боље.
      Није Србство одлазак у цркву а очекивати од безбожника да нам донесе благостање.

    5. Александар Радовановић каже:

      Добро, и шта предлажеш?
      – Без обзира где се ко налази, обавештен је онолико колико му је до тога стало и колико је способан да размишља својом главом;
      – Не такмичимо се ко је већи Србин, али ниси ми одговорио да ли си црквен човек. По количини твог „србовања“ то би морао бити саставни део твог живота, мада у том случају ни твоје „србовање“ не би било овакво какво јесте. Ако претендујеш да будеш 100% Србин, онда размисли о томе да ли то можеш бити без своје вере;
      – Мењаш причу. Час су ти Срби из дијаспоре криви за изборну победу непоменика, час говориш да нико не треба да гласа. Иако се, обзиром на проценат оних из дијаспоре који су изашли на изборе, може рећи да дијаспора и није гласала. Ко је овде необавештен и ко не размишља?;
      – Из твог текста се не назире никакав предлог решења. Само „не треба, не треба, не треба“. Волео бих да чујем шта по твом мишљењу јесте решење пошто сви престанемо да излазимо на изборе.
      – Генерално, твој став је крајње негативан и најблаже речено неконструктиван.

      Поздрављам те!

    6. Аца Тодоровић каже:

      Већ сам написао да нам је потребно стварање јаке патриотске организације свих Срба у свету којој би јој био циљ борба за веру, традицију, културни и економски опоравак. Потребна организација која би организовала нис акција да се сруши режим у Србији.
      -Нису Срби баш обавештени онолико колико им је стало да буду, него хоћу да буде онако у шта верују да јесте, а не да је онако како јесте.
      Убеђујем и ја народ у Србији а познајем људе и у дијаспори који су добро обавештени и причају другим Србима какво је стање, али као што рекох они хоће да верују да су у праву и онако како су зацртали.
      Уз помоћ медија, народу је створена илузија да су они слободни, да су њихови политичари искрени борци, да изборима одлучују ко ће владати Србијом. Сву ту илузију треба разбити код народа и убедити га треба да се бори.

      Нисам приметио да си нов и да не знаш колико сам пута написао да Срби треба да се врате вери и Богу, јер без повратка вери Срби неће знати шта је ни част, ни понос, нити шта је борба за опстанак.
      Данашње зло које имамо, имамо због комуниста који су народ одвојили од Бога и вере, па народ бира безбожнике, лопове и фукаре за владаре.
      Када ми могућности дозвољавају одлазим на литије за спас Ваљевске Грачанице, у којој се боримо да се потопљена Ваљевска Грачница, ослободи воде, и опомињемо СПЦ да се врати истинском православном путу, али не напуштам цркву и одлазим на литургије.
      Не мењам причу и нисам рекао да су Срби из дијаспоре криви. Кривфи су сви Срби који су изашли на изборе без обзира кога гласали.
      Пошто је доказано да се стање у Србији не може изборима скинути, не треба више излазити на изборе док се не сруши режим и не омогући слободан изборни процес, у коме би се изабрали квалитетни људи а не фукаре и безбожници са купљеном дипломом.
      Значи решење је.
      -не излазак на изборе
      -стварање јаке политичке организације свих Срба, која би окупила праве патриоте
      -мирни протести док режим не поднесе оставку,осим ако режим не крене силом, онда се силом и супроставити.
      Поздрав и свако добро и размишљајте и Ви у дијаспори шта нам је чинити.

    7. Александар Радовановић каже:

      Давно сам престао да читам коментаре и коментаришем јер овде коментаре углавном остављају или самозвани велики Срби који све остале Србе ниподаштавају, или ботови – ретко се кад може прочитати шта умерено и одмерено. На овај сам бацио поглед јер ме се тема тицала и одговорио јер сам се лично нашао прозваним.
      Обзиром да ја верујем да на српској политичкој сцени постоје патриоти (не улазим у њихове политичке домете, али да постоје – постоје), а да их ти не препознајеш, онда закључујем да би као и већина такозваних патриота и уопште оних који себе не могу да пронађу ама баш ни у једној постојећој партији, и ти дошао до закључка да сам мораш нешто покренути јер, ето, само себи можеш веровати, а онда, гле, очекивао да поверење свих буде поклоњено баш теби. Не треба бити паметан па разумети да је такав приступ поред личне користи управо разлог постојања толиког броја партија на српској политичкој сцени и немогућности покретања промена било којим путем.
      Што се протеста тиче – ок, али ако свако опет и опет креће испочетка, онда рачунај на аутобус људи, не више.

      Још једном те поздрављам!

    8. Аца Тодоровић каже:

      Е то видиш, понашаш се баш као и неколико милиона Срба који ХОЋЕ ДА ВЕРУЈУ, да на политичкој сцени има патриота који желе нешто да ураде за Србију.
      Не треба да верујеш, већ треба да знаш које какав на политичкој сцени. Зато што људи верују а неће да знају какви су политичари, зато и гласају Вучића; Дачића и остале фукаре.
      По програму странке ја бих био у свакој, али по људима, или боље рећи нељудима у тим странкама ни у једној.
      Једна је слика, зашто се они јавно залажу а друга је прича њихова дела и стварна залагања.
      Морамо тежити истини, какви су људи који се представљају као политичари и будуће вође народа, а не да верујемо да су они поштени. У последњих 27 година, политичари су нам показали да не треба да им верујемо.
      Верујмо само у Бога, а политичаре и људе ценимо по делима.
      За сваку странку на политичкој сцени могу доказати, да се никада нису борили за оно, за шта се јавно залажу.
      Не замери ми, ово пише и Србима у Србији, који такође верују политичарима на реч и лажно представљање.
      Тренутно у Србији политиком могу да се баве само они који ће да служе систему и режиму и да имају личну корист. Мислим да сам ти већ написао, да су на политичкој сцени Србији само странке којима режим дозвољава и финансира рад. Немамо ни једну искрену патриотску странку из два разлога.
      1. Државне службе не дозвољавају рад било какве праве искрене патритске организације које би се бориле против режима.Сваки покушај стварања патриотске организације, пропао је тако што државна служба убаци своје људе који разбију организацију и претњама и уценама забране људима рад.
      2. Нико искрену патриотску организацију неће да финансира, јер од поштених патриота они који су у Србији дошли до новца немају корист. Тајкуни финансирају политичке странке које ће им омогућити не сметамо бављење криминалом, а то искрене патриоте неће да прихвате.
      Ако и даље веровали политичарима, као што смо веровали у последњих 27г онда од нас ништа бити неће.
      Поздрав.

    9. Александар Радовановић каже:

      Не говоримо овде о два непоменика, већ о патриотским снагама. Да неколико милона Срба, као што ти рече, верује да оне постоје, односно да су уопште способни да их препознају, оне би и постојале у много озбиљнијој форми и вршиле власт – овако су само на маргинама. И ја управо говорим о онима о чијем деловању сам врло добро упознат – не говорим о програмима који су, као што ти рече, само мртво слово на папиру.
      Дозвољавале то државне службе или не, патриотске снаге постоје. Ти и ја и сви имамо могућност да их подржимо и допринесемо колико је до нас, или да опет крећемо испочетка и трошимо године на нешто што ће државне службе опет гушити и што нико неће хтети да финансира – ово си ти сам рекао.
      Ја у твом ставу видим само једно велико НЕЋУ и ништа више.

      Поздрављам те!

Коментари су затворени.