Прочитај ми чланакНАТО је изразио забринутост због могућих „значајних жртава“ и велике економске штете у случају онога што називају „руским хибридним нападима“.
Помоћник генералног секретара НАТО-а за иновације, хибридне операције и сајбер безбедност, Џејмс Апатурај, изјавио је да је од 2022. године Русија наводно повећала број индиректних напада на земље чланице НАТО-а, док је велики број покушаја таквих напада био неуспешан.
„Можемо набројати десетине успешних напада, можда и до сто. Међутим, стварна опасност лежи у могућности да један од ових напада доведе до великог броја жртава или огромне економске штете“, рекао је Апатурај у интервјуу за „Скај њуз“.
Апатурај је истакао, да алијанса мора истовремено радити на спречавању ескалације и на деескалацији односа с Русијом.
Његов тим тренутно ради на ажурирању стратегије НАТО-а из 2015. године, како би се одговорило на потенцијалне хибридне нападе не само из Русије, већ и из Кине, Ирана и Северне Кореје.
Циљ нове стратегије је процена свих могућих сценарија напада, укључујући сајбер-нападе, ширење дезинформација и друге хибридне тактике које би могле дестабилизовати земље чланице.
Док НАТО изражава забринутост због хибридних претњи, Москва истиче све већу војну активност алијансе у близини својих западних граница. Према изјавама Кремља, НАТО наставља да гомила снаге и шири војне иницијативе под изговором „обуздавања руске агресије“.
Руски званичници сматрају, да је оваква реторика део шире стратегије Запада за милитаризацију Европе и застрашивање сопственог становништва, док у исто време занемарују могућност равноправног дијалога.
Министарство спољних послова Русије више пута је нагласило да Москва остаје отворена за преговоре са НАТО-ом, али само под условима равноправности и обостраног поштовања. Међутим, досадашњи покушаји нису дали значајне резултате, јер НАТО, како наводи Москва, није спреман да се одрекне своје милитаристичке политике.
Руски председник Владимир Путин, недавно је у интервјуу са Такер Карлсоном одбацио тврдње о руској претњи НАТО-у, као неутемељене и пропагандне.
Према његовим речима, Русија нема никакве разлоге за напад на земље алијансе, јер такав потез нема ни стратешког ни практичног смисла.
„Западни лидери користе измишљену руску претњу како би скренули пажњу својих грађана са унутрашњих проблема и политичких неуспеха“, рекао је Путин. Он је нагласио да се „паметни људи“ на Западу не дају преварити, и да схватају како овакве тврдње служе само као средство манипулације јавним мњењем.
Док НАТО појачава припреме за суочавање с хибридним претњама, Русија упозорава да оваква стратегија само додатно дестабилизује глобалну безбедност. Уместо инсистирања на сукобима, Москва апелује на мирнији приступ и указује на потребу за смањењем милитаризације у Европи.
С обзиром на тренутне напетости, стручњаци процењују да ће односи између Русије и
НАТО-а остати затегнути. Међутим, обе стране наглашавају важност дијалога, иако су шансе за његово остварење тренутно неизвесне.
Ово питање остаје кључно за будућност европске и глобалне безбедности, док свет са стрепњом прати даљи развој ситуације.
