Међународном војно-историјском конференцијом под називом „70.годишњица одлучујућих битака – битака које су промениле ток Великог отаџбинског рата“ Министарство одбране Руске Федерације је наставило, овог пута заједно са Министарством одбране Републике Белорусије, серију научних форума посвећених 70.годишњици главних ратних догађаја, са планом све до 70-годишњице Велике победе у мају 2015г.

Конференција је одржана 19.новембра у Централном музеју Великог отаџбинског рата на „Поклоној гори“. Пре 71 годину тих дана је у области Стаљинграда почела победоносна контраофанзива Црвене армије. Садашњи форум, као и претходни, везан је за појављивање новог тома фундаменталног научног рада „Велики отаџбински рат 1941 – 1945.г,“ који ће садржати 12 томова, а који се припрема по налогу председника Русије В.В.Путина. Од њих 12 је већ објављено 6.

Једна од важних особина овог великог скупа је активно учествовање на њему представника бивших република Совјетског Савеза. Рад на такозваним националним верзијама историје, који постоји у Кијеву и Минску, Астани и Бишкеку, Душанбеу и Ташкенту не може, а да не узме у обзир и неколико векова развоја наших народа у оквиру једне државе. То је било узрок што је Савет министара одбране држава које припадају Заједници Независних Држава (ЗНД) дао иницијативу да се 2015.године одржи свеобухватна прослава 70. годишњице Велике победе. Иницијативу су на самиту у Минску, одржаном у октобру ове године, одобрили шефови држава-чланица ЗНД… Заједнички рад историчара и архивара на монографијама и зборницима докумената, конкурс за најпрегледније и најобухватније музеје о ратној победи, спартакијада пријатељских армија и маса других мера које су планиране да се одрже у земљама ЗНД у то време треба да послуже очувању духовно-моралних оријентира наших народа, успомени на њихов подвиг којим су се они у директном сукобу са фашизмом изборили за јединствену Отаџбину.

Заједно су се борили за победу – заједно треба и да сачувају успомену на њу – то је идеја која је послужила као основа већине извештаја на скупу од 19.новембра. Ако се не плашимо гласних речи – надахнуто је звучао говор начелника факултета Националног универзитета Републике Казахстан, пуковника А.Т.Кантарбајева. Он је оцртао типичан за период рата интернационални састав војних формација, почев од гарнизона Брестске тврђаве, преко 316. стрељачке дивизије генерала И.В.Панфилова која је јуришала на рајхстаг – 150. Идрицко-Берлинске артиљеријске дивизије.

Са позивом представника казахстанске армије да ценимо оно што је освојено у рату и што су старије генерације постигле кроз године мирне изградње солидарисао се и начелник управе за рад са људством у Министарствау одбране Републике Таџикистан генерал-мајор С.Х.Розиков, који је своје излагање посветио образлагању одлучујућег доприноса вишенационалног Совјетског Савеза за постизање победа антихитлеровске коалиције 1943.године.

Са разумљивим интересовањем је дочекано појављивање на трибини руководиоца Националног војно-историјског музеја Украјине В.В.Таранеца. Желео он то или не – али појачана пажња према његовом излагању је била неизбежна, обзиром на узнемирујуће тенденције до којих је дошло у развоју унутарполитичке ситуације у његовој републици – слављење колаборациониста, млака реакција власти на шепурење необандеровшчине, неонацистички маршеви партије „Слобода“ чак и на улицама оних градова који су у историју ушли као симболи отпора фашизму.

Гост из Кијева, пошто је признао да постоје и фалсификовање и директно преиспитивање ратних догађаја, такве покушаје је повезао са прорачунима политичара који теже да користе недостојне начине како би дошли до личне користи. Успомена на рат је за већину Украјинаца важна, приметио је В.Таранец, и у земљи се много чини да се историја не фалсификује, а и како би становништво, посебно млађе, добило праву слику о прошлим временима. Као пример он је навео огромну историјску реконструкцију освајања Кијева од стране Црвене армије 6.новембра 1943.године. У шареној и динамичној представи „Јуриш на Кијев“ учествовало је 1500 правих чувара историје, а најмање 60.000 људи је постало сведок „искрцавања“ десанта, и „битке“ на месту где је вођен десант, а затим и параде ратне технике. „Били смо са вама и тада, са вама смо и сада“ – говорник је, уз пљесак присутних, закључио свој говор.

Природно је да је цела конференција протекла уз осећање поноса због јубилеја, посебно зато што се ове године прославља 70.годишњица истовремено неколико битака које су заувек ушле у првих десет битака Другог светског рата – Стаљинградске, битке за Кавказ, Курске битке (битке за Курск) и битке за Дњепар. Учесници конференције су успели да прецизирају и у понечему да обогате нашу представу о 1943.години. У реферату доктора историјских наука генерал-пуковника В.П.Баранова и кореферату доктора филозофских наука генерал-мајора И.С.Даниленка пажња је била усмерена на чињеницу да се 1943.година не сме гледати као једна од многих, јер је она скоро у свему посебна. Победничке битке 1943.године су се ређале једна за другом, и уколико се та година упореди са претходним периодом рата – победе је постигла принципијелно нова армија. Са организационог становишта, са становишта снабдевености ратном техником и наоружањем, знањем људства и искуством које је поседовала њена команда, та армија би са правом морала да се назове армијом новог типа. 1943.г. је постала чињеница да долази до потпуног прелома тока рата, а то је значило не само да су се совјетске оружане снаге избориле за стратешку иницијативу, већ и завршетак коначног престројавања позадине на војни начин. Војна привреда Совјетског Савеза је 1943.године по темпу развоја била у значајној предности у односу на војну привреду Немачке и њених савезника, јер је произвела тешких и средњих тенкова 1,4 пута више од ње, борбених авиона – 1,3 пута, оруђа – за 63%, минобацача – за 213% у односу на индустрију Трећег рајха. Тешко је поверовати, али су 1943.године наше фабрике за производњу авиона производиле по 100, а произвођачи тенкова – по 70 тенкова и самоходки дневно (!). Чија се то војна индустрија и 70 година од 1943. може похвалити макар и са једним процентом такве дневне производње?

Партнери у антихитлеровској коалицији су схватили да је (прво) СССР у стању да самостално реши у своју корист исход рата, и (друго) да, обзиром на ту чињеницу, постаје бесмислена тежња према било каквом сепаратном договарању са непријатељем, чиме је у Вашингтону и Лондону још понегде прећено. Није случајно да је баш новембра-децембра 1943.године одржана прва у низу конференција Велике тројке – Техеранска, на којој су не само зацртани параметри јачања борбе са државама „осовине“, већ су означене и основе послератног уређења света.

Разговор научника је дозволио да се пажња усмери и на неке конкретне проблеме историје 1943.године који до сада нису детаљно осветљени. Да се зауставимо само на једном, који је за дискусију изнео заменик начелника Генералштаба војних снага Републике Белорусије за научни рад – пуковник О.К.Кривонос. Он је скренуо пажњу да историчари још увек не поседују потпуну представу о почетној етапи ослобођења Белорусије ујесен 1943.године. Нема убедљивог објашњења ни због чега се отегао процес истеривања окупатора са територије Белорусије, који је успешно завршен тек у лето следеће, 1944.године. Нису јасни разлози због којих су се операције на Западном фронту, у оршанском и витебском правцу, за неколико месеци промениле скоро до битака „од локалног значаја“, нису пребројане жртве које су пале у тешким биткама у периоду од октобра 1943.године до априла 1944.године.

У иступању А.С.Русака, пуковника белоруске армије, понуђен је још један ракурс проблема. Свима је позната улога партизанског начина ратовања у Белорусији: партизани-народни осветници су уништили скоро пола милиона непријатеља-освајача, а као последица ратовања на пругама само у септембру 1943.године кретање немачких ешелона возовима је у свим правцима било прекидано 265 дана. Али још увек се сасвим поуздано не зна да је белоруски партизански покрет баш 1943.г. постао фактор од оперативно-стратешког значаја, на који је при планирању стратешких операција рачунала Врховна команда, да се појављују и видљиве слике партизанске борбе, и конкретни партизани и илегалци. О.К.Кривонос позива да се уз победе и успехе приказују и порази и неуспеси (јер рата без њих не може да буде), да се превазиђе једностраност војно-историјског дискурса која још увек постоји, што је прихваћено са разумевањем и одобравањем.

Присутни су се сложили и са тврдњама заменика начелника Генералштаба војних снага Републике Белорусије у вези са тим да је „беле мрље“ историје најумесније брисати заједничким напорима историчара земаља бившег СССР-а. Једном речју – чак и при разговору о, рекло би се, чисто војним темама, логика размишљања је доводила до закључка колико је важно не само јединство научника, већ и шире – јединство наших народа као најважнијег духовно-моралног оријентира који су данашњим генерацијама завештали њихови очеви и дедови – победници.

(Фонд стратешке културе – Јуриј Рубцов)

Ознаке: Јуриј Рубцов, Други светски рат, Немачка, СССР