Прочитај ми чланакУ недељи пред нама, регион ће поново бити окренут - прошлости. Као и пред сваку, тако и пред 21. годишњицу операције Олуја, тензије су подигнуте до максимума.
Док технички министар Вулин тврди да је Хрватска потонула у лудило, хрватски шеф дипломатије из владе у оставци поручује да Србија води пропаганду попут оне из деведесетих.
Недеља годишњице Олује у Хрватској вечерас почиње – откривањем споменика.
Миро Барешић, атентатор на амбасадора Владимира Роловића, који је касније настрадао у рату деведесетих као хрватски војник, уз музику Марка Перковића Томпсона, добија споменик испред родне куће.
“Подићи споменик Миру Баришићу, озлоглашеном, осуђеном терористи и убици говори да је Хрватска потонула у лудило из ког нема снаге да се отргне“, навео је министар за рад Александар Вулин.
Вулин каже да су тензије подигнуте на свим границама Србије, па и на Косову, а да је заједнички именитељ свих тензија – примедба што се Србија развија и јача.
“То нису тензије које је Србија подигла. Не дижемо ми споменике терористима, не рехабилитујемо ратне злочинце и фашисте, не ослобађамо ратне злочинце из последњих ратова. Србија нема ниједан разлог да се стиди свега што се дешавало у претходном периоду и да своју тугу не подели са онима који су побегли из Хрватске“, рекао је он.
Хрватски шеф дипломатије у одлазећој влади за Н1 понавља оно што је његово министарство већ саопштавало – иако декларативно желе добре регионалне односе, неће Србији допустити затварање поглавља 23 и 24.
“Јасно смо поручили властима у Србији да престану са пропагандом која подсећа на деведесете године и Милошевићеву агресију. Престаните с тим! Никоме нећемо допуштати, а посебно не наследницама агресора, да нам такве поруке упућују. То неће ићи, почните да радите на европеизацији друштва. Ухватите се посла“, навео је раније Миро Ковач.
Овакву атмосферу, познаваоци прилика оцењују као – уобичајену пред сваки трауматичан датум из турбулентне прошлости деведесетих.
“Мене само чуди како народу више то није досадило јер је сваки пут исто. То што је сад мало јаче треба приписати чињеници да се сад у ХДЗ-у дешава реструктурирање и треба доказати ко је већи Хрват и већи домољуб. А овде у Србији имамо мутну ситуацију, влада тек треба да се формира и имам утисак да се поједини кандидати за министре доказују у србовању, надајући се да ће им ваљда то донети неке поене“, рекао је новинар Времена Дејан Анастасијевић.
Данашњу етапу размене оштрих речи Београда и Загреба закључује порука српског шефа дипломатије у техничкој влади који каже да присуствујемо рехабилитацији фашистичке усташке НДХ, а да Србија ниједним потезом не потпаљује сукобе већ чини све за стабилност.
Ипак, неминован је закључак да Србија ни овај пут није започела овај талас екстремне дипломатије, нити улази у било какв облик истацања национализма. Поставља се питање, ако је Хрватска као чланица ЕУ достојна таквог чланства, зашто је ометена од стране једне Србије у даљем развоју и просперитету? Чиме ли је једна Србија толико спутава и нарушава њен интегритет?
