Прочитај ми чланак

ГОДИШЊИЦА ТИТОВЕ СМРТИ: Да ли је умро као католик, масон, муслиман или комуниста?

0

На челу Југославије био је 35 година, извео је земљу из совјетског блока и био један од лидера Покрета несврстаних земаља.

Доживотни председник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије и врховни командант оружаних снага Јосип Броз Тито умро је на данашњи дан пре 38 година. Како је тада било објављено, Тито је умро 4. маја у 15.05 часова.

Јосип Броз Тито рођен је у Кумровцу, маја 1892. године. Његов рођендан слављен је 25. маја, као „Дан младости“.

На челу Југославије био је 35 година, извео је земљу из совјетског блока и био један од лидера Покрета несврстаних земаља.

Сахрани Јосипа Броза Тита, 1980. године, присуствовало је више од 200 истакнутих личности из целог света, међу којима су били Индира Ганди, Маргарет Тачер, Леонид Брежњев.

Поштоваоци лика и дела Јосипа Броза Тита традиционално на овај дан од раних јутарњих часова обилазе његов гроб у Кући цвећа на Дедињу.

У највећем броју посетиоци долазе из земаља насталих после распада Југославије.

ТИТОВА ПОСЛЕДЊА ГОДИНА

Тито се разболео у 88. години, али га то није спречило да учествује на Самиту несврстаних у Хавани 1979. године. Нову 1980. годину дочекао је у Карађорђеву, али није могао да стоји, па је честитку народима Југославије изговорио седећи.

Три дана касније смештен је у Клинички центар у Љубљани због зачепљења бутне и потколеничне артерије, а 20. јануара ампутирана му је лева нога. Током фебруара отказали су му бубрези, а затим су се јавили проблеми са срцем и плућима.

Та радничка класа, ти народи и народности СФРЈ слушали су проглас на радију и телевизији који историја још није написала:

Дана 4. маја 1980. године у 15. 05 сати у Љубљани престало је да куца срце председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и председника Председништва СФРЈ, председника Савеза комуниста Југославије, маршала Југославије и врховног команданта оружаних снага СФРЈ Јосипа Броза Тита.

„Тешки бол и дубока туга потреса радничку класу, народе и народности наше земље, сваког нашег човека, радника, војника и ратног друга, сељака, интелектуалца, сваког ствараоца, пионира и омладинца, девојку и мајку. Читав људски век Тито је борац за интересе и историјске циљеве радничке класе и свих радних људи, за најплеменитије идеале и тежње наших народа и народности. Тито је наш најдражи друг. Седам деценија горео је у револуционарном радничком покрету. Шест деценија јачао је редове југословенских комуниста. Више од четири деценије вршио је на најдостојнији начин најодговорнију дужност у нашој Партији. Био је херојски вођа у великој народноослободилачкој борби и у социјалистичкој револуцији. Три и по деценије стајао је на челу наше социјалистичке државе и увео нашу земљу и нашу борбу за ново људско друштво у светску историју, исказајући се и потврђујући и сам као наша највећа историјска личност…“

Плакала је цела бивша СФРЈ. По објави вести о смрти Броза прекинута је и фудбалска утакмица Црвена звезда – Хајдук. Сахрани Јосипа Броза Тита, 1980. године, присуствовало је више од 200 истакнутих личности из целог света, међу којима су били Индира Ганди, Маргарет Тачер, Леонид Брежњев.

ПРВИ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Као аустроугарски војни обвезник учествовао је у Првом светском рату, с чином каплара, између осталог и на српском фронту.

Рањен је и заробљен у Галицији, на руском фронту, 1915. године, па је извесно време у тој земљи провео као заробљеник. У његовим званичним биографијама, у послератном периоду, навођено је да је потом учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920. године, када постаје члан Комунистичке партије. Године 1937. постао је генерални секретар КПЈ, после смењивања и стрељања Милана Горкића, претходног лидера те партије. Радио је и школовао се, 1936. и 1937. године у Коминтерни у Москви.

Као лидер КПЈ предводио је у Другом светском рату партизански покрет, а из рата је изашао као легендарни вођа, пише Мондо.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију – током и након рата – у којој су, између осталог, у спровођењу револуционарне „правде“ нестале и десетине хиљада некомуниста под маском „борбе против сарадника окупатора“, посебно на Голом отоку.

ГОДИНЕ ПОСЛЕ РАТА

Године 1948. одбацио је Резолуцију Информбироа комунистичких партија и одолевао снажном Стаљиновом притиску, након чега је годинама вешто балансирао између Источног и Западног блока, изборивши сасвим особену позицију Југославије као челнице Покрета несврстаних.

Његова улога у Покрету несврстаних, у познијој фази, посебно је упамћена по доследном настојању да се несврстани задрже по страни од утицаја појединих проблоковски опредељних чланица.

У унутрашњој политици оставио је уређење које се на крају показало као неодрживо за функционисање СФРЈ, попут Устава из 1974. године, који је практично развластио државу на рачун република.

СПЕКУЛАЦИЈЕ НАКОН ЊЕГОВЕ СМРТИ

Годинама су кружиле гласине да се Тито пред смрт исповедао једном младом католичком свештенику. Други наводе да је Тито пред смрт читао Куран и да је умро као муслиман. А као доказ да је Тито био масон, неки наводе чињеницу да на његовој надгробној плочи у „Кући цвећа“ у Београду нема звезде петокраке.

239 коментара “ГОДИШЊИЦА ТИТОВЕ СМРТИ: Да ли је умро као католик, масон, муслиман или комуниста?

  1. Мајстор каже:

    „Да ли је умро као католик, масон, муслиман или комуниста?“

    Потпуно свеједно. Црк’о је као непокајани ЗЛОЧИНАЦ.

    „Комунистичка окупација била је тако сурова, да је владало опште
    убеђење о немогућности њеног опстанка. Комунисти су само јавно говорили о
    ослобођењу, док су између себе и они користили прави термин –
    окупација. Десет дана по уласку у Београд, Ј. Б. Тито је на седници
    Политбироа рекао:

    Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.142

    142 С. Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије, 119. Према
    изјави хрватског историчара Душана Биланџића на Округлом столу “Павелић,
    Тито, њихов допринос хрватској државности“. Извештај са округлог стола
    објављен је у “Глобусу“ (Загреб, 28. јануар 1994). Биланџић је био један
    од Хрвата доведених у Београд после “ослобођења“, јер у престоници није
    било довољно присталица КПЈ. На истом округлом столу, Биланџић је
    пренео и одговор Ј. Б. Тита на примедбу да ће Устав из 1974. године
    “свести Србију на Београдски пашалук“. Брозов одговор гласио је: “Па то и
    хоћу“.

    Остатак текста на линку: https://www.pogledi.rs/komunizam-u-srbiji/

    1. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Никакве окупације након 1945. није било.

      речаница: ,,Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.“ никада није изречена нити документована.

      Брозове праве речи о уставу из 1974.:
      „Bio sam protiv ustava iz 1974! Bio sam protiv davanja državnosti pokrajinama i dijelovima Ustava koji omogućuju republikama izdvajanje iz federacije bez dogovora s ostalim republikama, odnosno referendumom cijele zemlje. I tada, a i sada vam ponavljam da će to zlo od ovih ustavnih prava pokrajina razbiti Jugoslaviju. Znao sam da je sigurnosno stanje na Kosovu loše, ali nisam znao da su i odnosi naših republika pali na tako niske grane. Drugovi, moram reći, kad je u pitanju Kosovo da svi koji su glasali za Ustav 1974. godine biti će krivi za sudbinu Jugoslavije!“ – Josip Broz Tito, Karađorđevo, 21. decembar 1979. (iz knjige Vjenceslava Cenčića „Titova poslednja ispovest“)

    2. Мајстор каже:

      Окупација је почела у новембру 1944. године.

      Пренео сам фусноту – Смиља Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије, 119. страна.

    3. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Никакве окупације након 1945. није било.

      речаница: ,,Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.“ никада није изречена нити документована.

      Брозове праве речи о уставу из 1974.:
      „Bio sam protiv ustava iz 1974! Bio sam protiv davanja državnosti pokrajinama i dijelovima Ustava koji omogućuju republikama izdvajanje iz federacije bez dogovora s ostalim republikama, odnosno referendumom cijele zemlje. I tada, a i sada vam ponavljam da će to zlo od ovih ustavnih prava pokrajina razbiti Jugoslaviju. Znao sam da je sigurnosno stanje na Kosovu loše, ali nisam znao da su i odnosi naših republika pali na tako niske grane. Drugovi, moram reći, kad je u pitanju Kosovo da svi koji su glasali za Ustav 1974. godine biti će krivi za sudbinu Jugoslavije!“ – Josip Broz Tito, Karađorđevo, 21. decembar 1979. (iz knjige Vjenceslava Cenčića „Titova poslednja ispovest“)

    4. Мајстор каже:

      Шта, прорадио аутизам? Реч професорке правног факултата, члана Сената Републике Српске и и фактичко стање у земљи, пре свега здрав разум, имају већу тежину од твог негирања комунистичке окупације. Или, булажњења ћопавог усташе пред крај живота.

    5. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Не, него да избегнемо беспотребна разглабања…

    6. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Иста та професорка је добила одликовање од томе гробара, тако да је сама себи срозала кредибилитет. Зато, понављам, није било никакве окупације након 1944. то потврђујем ја и већински део Српског народа + велики број интелектуалаца тога времена.

    7. Мајстор каже:

      Професорка има рад иза себе. И то јој даје кредибилитет. Орден професорки од томе гробара је ирелевантан за причу. Окупација Србије траје од 1944. године. И то је тврдња Српског народа који је био савременик окупације. Као и народ, која је избегао од окупације и репресије. Комунистичком репресијом и злочинима против Српског становништва промењена је свест народа и сви су временом, из генерације у генерацију, постали „деца цвећа“, „сликари наивци“ итд. Зато је логично да ти, који си стасао у последњих 18 година, немаш представу о томе. Мада, и данашња већина у Србији.

    8. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Џабе јој што има рад иза себе зато што га је укаљала прихватањем тог ордена сврстала себе у службу оних који раде на томе да држе Српски народ под поделом и звади како би лакше над њим владали. понављам, није било никакве окупације након 1944. то потврђујем ја и већински део Српског народа + велики број интелектуалаца тога времена. Није било репресије над Српским народом, тако да народу није промењена свест. Народ зна како је живе и какве је могућности, за било шта имао. Зато доста више са обманама, доста сте нас делили и свађали!

    9. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Људи под старост дозволе себи да наруше сав кредибилитет који су мукотрпно стицали током живота. Академици САНУ су изразити представници тог соја људи. Високе плате, пензије и синекуре изгледа неповратно каљају образ када дође старост и болест…:(

    10. Мајстор каже:

      Већински део српског народа (око 95%) је био изразито антикомунистички оријентисан. А већину интелектуалаца тог времена су опљачкали и побили комунисти, као „народне непријатеља“, „Дражиновце“ итд. Тако да они нису сигурно могли да потврде такву небулозу. Што се тиче подела, то је класична замена теза. „Поделу“ у народу су почели комунисти, у опсади Краљева 1941. године, пуцајући у војску и официре Југословенске војске. И тиме изазвавши грађански рат у Србији. Зато су их народ и војска протерали из Србије, у коју су се вратили тек 3 године касније, под стаљиновом заштитом.

    11. моћни Ђоле Јанговић каже:

      КАД и КАКО је већински део 95% српског народа био изразито антикомунистички мали мој мајсторе кад ЈА памтим да у мојој околини није било два отворена противника СФРЈ, Партије и Тита!?
      У Србији је било ДВА милиона чланова СКЈ, а после 1990. исто толико чланова Слобине СП и шешељугине СРС!
      Да ли ти имаш неку норму у трућању глупости, или ти је блебетање без обале, краја и конца и недостатак елементарног стида урођено?
      Рођен си за време Осме седнице и држиш предавање о држави и систему људима који су били део тога???
      Па ти си психопата дечко!

    12. Мајстор каже:

      То је историјска чињеница. До упада стаљинових хорди, 95% становништа у СРБИЈИ било је за Дражу, оних преосталих 5% делили су комунисти и љотићевци.

    13. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Већински део српског народа (око 80%) је био изразито социјалистички оријентисан. А већину интелектуалаца тог времена била је на страни НОВЈ, тако да они сигурно могли да потврде ово што говорим настављајући свој рад у новој социјалистичкој држави. „Поделе“ у народу постоје од увођења парламентаризма, зато немој да мењаш тезу са 1941. када је Српски народ одлучио да се супротстави издајницима, изазвавши тиме рат за ослобођење отаџбине Србије. Марод и војска Србије је помагала НОВЈ колко су могли, било је партизана у Србији током свих година рата.

    14. Мајстор каже:

      На пример писац Иво Андрић, бивши амбасадор Краљевине Југославије у хитлеровој Немачкој? Његово писмо Дражи, за време рата, су нашли комунисти и уценили га на основу њега. Него, којим издајницима се супротставио српски народ?

    15. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Љотићевцима, недићевцима и четницима који су сарађивали са немцима. Милутин Миланковић није ничим био уцењен и наставио је нормално да ради након ослобођења.

    16. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Ништа ако није објављивала научне радове у Погледима… Све друго је лук и вода..:)))
      Тако да њу не можеш узимати као кредибилан доказ. Буди доследан мајсторе, таман сам помислио да сам нашао једног поштеног електрочетника, кад оно трт! Смиља Аврамов, академик којег Погледи нису погледали..:)))

    17. Мајстор каже:

      :) Шта фали Смиљи Аврамов? „Геноцид у Југославији 1941-1945“ јој је одлична књига! Или у Књизи „Геноцид у Југославији у светлости међународног права“, на страни 262, открила је У италијанском војном архиву у Риму оригинални извештај о састанку Рушиновић – Броз. Или Др Аврамов пише да је састанак папе и вође Комунистичке партије
      Југославије уговорен још приликом доласка усташког министра Н.
      Рушиновића код комуниста, јануара 1943. године. Наиме, у претходном
      периоду управо Н. Рушиновић је био стални представник нацистичке
      хрватске државе у Ватикану. Тако се из Рушиновићеве поруке од 18.
      јануара 1943, коју је пренео Вицко Крстуловић, види не само суштина
      разговора Ј. Б. Тита и Павелићевог министра, већ и разговора Ј. Б. Тита и
      римског папе. Најзад, познат је и један хрватски извор, који став Анте
      Павелића према партизанима дефинише тачно онако како је то његов
      министар Рушиновић саопштио Крстуловићу. Павелић је, према овом извору,
      рекао: “Нека се из партизана на нашој земљи одстране туђинци, хрватске
      партизане све ћемо сместити на ову позорницу и погостити их“

  2. Бобан за Царевину Србију каже:

    Када погледам слику ова два крволока и отпада људска просто се питам да ли је могуће да ми се опет смешкају ова два људождера са слике поврх глупавог текста који има за циљ само да ми опет причамо о гнусоби „највећег сина“ народа и народности и гробара Српског народа…

    1. издајник над сви издајници каже:

      ал друг злобан. рекни ти мене молем те. зашто су ови сипатични момци и даље волени у србију??? јел су нас поливали са покварен кравтрејл??

    2. Ћирко каже:

      “ Кравтрејл“! До јаја!:))

  3. milovan каже:

    Камо пусте среће да га је нечастиви 10-15 година раније покупио.

    1. Бобан за Царевину Србију каже:

      Еее да га је каваја опалио оним авионом…. са све централним комитетом.

  4. grebak grebić каже:

    Врве коментаристи који очигледно немају знања ни да му име помену. Светска јавност је подељена. УЧЕНА ЈАВНОСТ бар мало зна о њему и не цени га. 99% не знају ништа даље сем онога што је он хтео да знају.
    Учена Јавност зна: 1. Да постоје стотине разних информација о њему, а да се ни једној не може веровати. 2. Да се наметнуо свету као врхунски стручњак у манипулацијама и да му није раван ни Барон Минхаузен.3. Да је живео као невероватни егоиста не марећи и не штедећи никога ко му стане на пут.
    Према највећим светским стручњацима био је НЕНАДМАШНИ ВЛАДАР. над херојским Српским народом што неби пошло за руком никоме. Тај херојски народ је пред њим клечао, робовао, преполовио се, пузио , клицао му дању и ноћу, измишљао му песме, певао му, носио штафету кроз целу земљу. Он је уживао у свему томе тражио све више и више. Ево и мртвог га се плаше па му и дању и ноћу држе стражу у кући званој „Кућа Цвећа“ и то тамо где је и живео.
    Ни дана се Срби не стиде свог понижавања, а многи му се још увек клањају и величају га.

    1. milovan каже:

      На нашу велику жалост све је тачно што си написао.

    2. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Ништа од тога није тачно друже контраст, то што је овај карађорђевићевац урадио јесте измена слике реалности, и срамота је икога подржавати у таквом подухвату.

    3. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Српски херојски народ није пред њим клечао, робовао, преполовио се и пузио. Ништа он од народа није тражио, он је народу давао, а у Кући Цвећа одавно нема страже.

      Срби немају чега да се стиде, нити се икоме клањају.

    4. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Шта велиш Брабоњо Брабоњићу: „УЧЕНА ЈАВНОСТ“ ??? Вас два гастера сте срБска учена јавност матерешину вам умоболну јеебем!?!

    5. моћни Ђоле Јанговић каже:

      “ коментаристи“ ???
      Е јеебем вас преучене сву петорицу у једној шлосерској тинтари гребоња! :)))

  5. SlavenMilanov каже:

    Umro je kao poslednji državnik sa ovih prostora..

    1. издајник над сви издајници каже:

      после герги димитров и ате павелић

    2. milovan каже:

      А, не беше поголем от Славчо Трнски.

    3. SlavenMilanov каже:

      Rekoh već – za tvoje pretke moraš mamu tvoju da pitaš? Il babu ako je živa..

    4. milovan каже:

      Ја моје предке знам са очеве шест колена, а бабине четири.
      Ти чије дело и слику љубиш, сумњам да знаш.

    5. издајник над сви издајници каже:

      зна бре зато ги и љуби. сви мрзу срби а код срби трчу. големи јамничари и хрвати и комунисти и блгари.

    6. milovan каже:

      Накотило се бре много потомака “ Ханџар дивизије“ “ хоће“ прави комунизам, а не издајника као ти или?!

    7. издајник над сви издајници каже:

      за издаиника ко ја плаче само ЦИЈА

Коментари су затворени.