Прочитај ми чланак
„Данашња пост-авнојевска Србијица је окупирана „банана држава“ потпуно ограниченог суверенитета. Заправо никаквог суверенитета ту ни нема. За све се питају сиве еминенције и амбасадори САД и неких других ЕУ земаља као и ЕУ гаулајтери. Свакоме је јасно да је ова гарнитура такозваних напредњака постављена и инструисана од НАТО пакта, САД и ЕУ да раде оно што им се каже.“ рекао је у интервју за СРБИН.ИНФО, Горан Давидовић, из изганства у Трсту.
Какво мишљење имате о актуелној влади на челу са Александром Вучићем?
Имам изузетно лоше мишљење о актуелном режиму. И то најмање из разлога што је реч о вазалној власти. То је најмање битно. Много корисног се може урадити за народ и када је земља окупирана и када си вазал. Срби су имали многе вазалне власти од деспота Стефана, па преко књаза Милоша Обреновића до мученика ђенерала Милана Недића. Сви су они деловали под тешким условима окупације. Али они су деловали за народ, спасавали су шта се спасти може и систематски су узимали од окупатора све више и упорно ширили суверенитет државе.
То ова вазална власт не ради. Ови су потпуне марионете, и раде директно против народне егзистенције. И оно мало суверенитета које је окупатор оставио су бацили под ноге туђина.
Окупирана Србија данас има мање суверенитета него 1830. са турским хатишерифом у време Милоша Обреновића. То је чињеница!
Данашња пост-авнојевска Србијица је окупирана „банана држава“ потпуно ограниченог суверенитета. Заправо никаквог суверенитета ту ни нема. За све се питају сиве еминенције и амбасадори САД и неких других ЕУ земаља као и ЕУ гаулајтери. Свакоме је јасно да је ова гарнитура такозваних напредњака постављена и инструисана од НАТО пакта, САД и ЕУ да раде оно што им се каже.
А данас у Србији имате две врсте оних који су за ЕУ и режим: оне који имају ситни или крупни материјални интерес и оне који су потпуни идиоти.
Режим тврди да су постигли добре резултате у економији?
То су мантре за будале, за оне масе које не знају ништа о свету у ком живе. Подаци су јасни, Србија има дуг 25 милијарди евра. Пољопривреда је почишћена, на нивоу је од пре 100 година. Све се увози, пасуљ, кромпир, месо, цркотине из ЕУ и ко зна одакле. Наше домаће се затире, баца се храна. То је огроман злочин против српског народа. То је геноцид!
Отварају се само стране фабрике у којима сиротиња ради за шаку риже. То је ниво колоније. Онај несретник, такозвани премијер, сав насмејан отвара италијанске фабрике гаћа и чарапа.
Србија је 1846. имала домаћу фабрику стакла, правила чаше, имала извоз готовог производа, а не само извоз свиња. Чисто да знате где смо сада када нам је отварање стране фабрике успех. За време Стојадиновића 1936-38. отворено је 111 фабрика од којих 92% у домаћем власништву. Чисто да имате представу шта је и где је данашња окупирана Србија. Али да би нешто знали морате мало нешто и прочитати, мало знати историју. Онда не може свака битанга да вам продаје муда за бубреге као што се то ради са гласачима СНС, ДС, СПС и осталим слуђеним наивчинама.
Пошто живите у Италији, и имате контакте са италијанским националистима, можете ли нам рећи нешто о томе?
Од мог доласка овде сарађујем са италијанским странкама и организацијама које су пријатељи српског народа. Ми српски националисти имамо искрене пријатеље у свету, док су сви еунијатски режими из Београда имали само газде.
Моја сарадња се огледала кроз наступе или заједничке акције. Повремено је о томе извештавала и италијанска штампа. Сарадња постоји са странком Форца Нуова, али и са многим другим. Имао сам многе акције и иступе у јавности. Једна од њих је и јавна подршка ухапшеним Србима који су демонстрирали 2010. против параде срама. Била је то улична акција са Венето фронте која је укључивала и поделу летака. То су заиста сјајни момци. Иначе некада је на једној њиховој трибини говорио покојни Драгош Калајић и они га веома цене.
Да ли постоји перспектива сарадње Италијана и Срба у решавању територијалних проблема са Хрватском?
Наравно, али да би се то покренуло морамо имати слободну Италију и слободну српску државу. Онда ћемо да видимо где су нам међе и где је граница између Италије и Велике Србије. До тада сарађиваћемо ми српски и италијански националисти. Италијани се нису одрекли ни Истре, ни Ријеке, ни Далмације.
Ми Срби мање више заборављамо и срамно ћутимо. Италијани су све своје мртве пребројали и достојно обележавају сваке године злочине словеначких и хрватских комуниста над Италијанима.
Како гледате на сукоб у Украјини?
Украјина је вештачка држава, бољшевичка творевина. Треба је вратити у састав руске државе. Евентуално дати Пољацима, Мађарима и Румунима њихов део. Ипак, тај рат није смео да се деси. Ту је заказао Кремљ и њихове службе јер су допустили да се деси преврат и збацивање Јануковича. Мржња према свему руском је такође максимално порасла. Али сад шта је ту је.
Братоубилачки рат је велико проклетство. Али кад се већ десило, кад су Американци и ЕУ тако подло напали требало је жешће одговорити. Овако се дешава геноцид над руским народом на самој граници Русије, а свет ћути. Кремљ понекад упути неку дипломатски срочену изјаву забринутости, а руска деца падају као снопље. То је несхватљиво.
Иако сте за Русију знате да критикујете званичну Москву?
Од Русије стиже помоћ али то је кап у мору. Враћање Крима је једина права победа до сада. Све остало је туга. Руски народ тамо је храбар и борци дају све од себе али ситуација је црна да црња не може бити. И даље се надам неком преокрету и правој офанзиви. Сви ови мировни преговори у Минску су однели више жртава него кад није примирје.
Са друге стране забрињавајуће и разочаравајуће је што су од стране руске власти убијени Беднов, Ишћенко и на крају Мозговој. Исто тако тужно је што су протерани Стрелков, Безлер, Болотов, потиснут Губарев. Ако се не деси неко чудо, идеја Новорусије ће пропасти, ДНР и ЛНР ће се утопити у Украјину. То би била катастрофа за Русију и за све нас.
Како то да подржавате Донбас и Луганск?
Моје симпатије су увек на страни оног ко се бори за слободу а посебно кад је против Вашингтона и Брисела. Украјинци су искомплексирана новокомпонована нација која не постоји ни целих 100 година. Идеологија им је као усташка. Зато им је мржња против браће Руса најважнија храна.
Сви мени идеолошки блиски покрети у Европи подржавају Русе и Новорусију. Од грчке Златне зоре, преко немачког НПД, италијанске Форца Нуове, британског БНП. Од умеренијих странака француски Национални фронт до Штрахеа у Аустрији и десетине других широм Европе. Требало би ми доста само да набројим. Апсолутно сви битни покрети и странке су уз Русе. Сви осим неких малобројних опскурних субкултурних групица изгубљених у времену и простору. Хрвате не рачунам јер су они исти као Украјинци, сличан се сличном радује.
Нама наравно често смета бољшевичка иконографија, псеудо-антифашизам и стаљинистичко заглупљивање у ДНР и ЛНР, али не толико да бисмо занемарили суштину. Срце сваког правог националисте у Европи је на страни Руса, а против Украјине и НАТО пакта.
Пише се о десничарским добровољцима из Европе у Украјини. Има ли их на страни Руса?
Знам по имену и презимену тројицу италијанских националиста, или неофашиста ако вам тако драже. Они се боре на руској страни. Андреа Палмери је скупљао велику помоћ за руску децу, храну за вртиће у Луганску. Ту помоћ су слали италијански националисти. Таквих примера има доста.
Уосталом, шта мислите ко из Русије долази да гине за Новорусију? Много више је ту руских националиста него оних других. Онда имамо и наше Србе, и многе друге националисте из Европе.
Да ли у Русији видите великог савезника Срба?
Ја сам русофил са дна каце. Волим Русију. Али нисам будала и немам илузује да ће Кремљ да нам помогне ако ми сами себи не помогнемо. Без обзира на све ми морамо да се чвршће вежемо за Русију у сваком погледу, али пре свега војном, економском и културном. Ја сам за савез са мајком Русијом.
Наш народ каже: Бог високо, Русија далеко. Али само ако себи сами помогнемо онда ће нам и Бог и Русија бити на помоћи.
Еунијати не знају да се од Русије од Крима до Србије може аутом стићи за 18 сати, и да нам Русија сада и географски ближе од Брисела а од Вашингтона поготово. Српске земље и Русија се једноставно морају спојити и ступити у савез.
Шта су за вас све српске земље? Нисте одустали од концепта уједињења у Велику Србију
Поред данашње мале Србије у авнојевским границама окупиране српске земље су: Косово, Метохија и Вардарска Македонија. То је српска земља одвајкада и њу смо крвљу окупали и вечно обележили као српску у ратовима од 1912 -1918. Наша је северна Албанија до реке Дрима, наравно и Скадар. Затим ту су Бачка, Банат, Срем, Барања, Славонија, Босна, Херцеговина, данашња Црна Гора. Српски су и Далмација, Лика, Банија, Кордун. Српска земља је од Купе до Брегалнице.
За све те земље имамо и тапије и историјско право. Натопили смо их крвљу, платили и преплатили. Како могу да то заборавим и одустанем? Какав бих био човек? Какав бих био Србин?
Многи кажу да је то нереално?
Када су два сиромашна српска младића Никола Тесла и Михајло Пупин одлазили у Америку јел’ било реално очекивати колико ће задужити цело човечанство?
Када је Немања вођен везан као пас кроз Цариград , да ли је било реално веровати да ће његов потомак постати Цар? Да ће Србија излазити на три мора? Да ће Србија бити Царство?
Кад је Карађорђе 1804. покренуо српску револуцију са нешто мало хајдука и сиромашне раје да ли је било реално да Срби победе и растуре две велике царевине? А десило се управо то. Када је Милош 1815. са нешто мало Срба тежињавих гаћа кренуо поново у буну, да ли је било реално да ће српски војник за 103 године да ослободи територију од Кајмакчалана до Триглава? А десило се.
Да ли је могуће повратити све српске земље и ујединити у Велику Србију?
То је био сан који се сања од Косовског боја и који се остварио. Није немогуће ништа ономе ко верује у Бога, у себе и у Српство. Небитно је да ли се нешто ради дипломатијом, или ратом, да ли се бориш за Српство науком, културним стваралаштвом или другим поштеним радом. Битно је да се зна шта је наше. Битна је национална свест.
Не поставља се питање да ли је нешто реално или није, већ шта је српско. А све те земље су српске, биле су српске и биће поново, кад-тад.
Ако се уз помоћ Бога и Русије ослободимо америчке окупације, лако ће се после ујединити Србија, Црна Гора, Република Српска. Без иједног испаљеног метка. А још лакше ће се тада вратити Косово и Метохија. Наша заблудела браћа која се диференцирају у националном смислу и називају се Македонцима и Бошњацима ће схватити да је у братству и заједници боље него у срамном мраку незнања и ропству.
Авнојевске границе које су сплетом несрећних историјских околности постале државне онда ће лако престати да постоје. Много невероватније и нереалније ствари су се дешавале у српској историји.
Да ли планирате повратак на српску политичку сцену?
Размишљам сваки дан о повратку у Отаџбину, нешто ће већ бити од тога. Покушавамо да се политички организујемо и у Републици Српској, можда се тамо преселим. Постоји иницијатива да се региструје Национални српски фронт у Српској, видећемо шта ће бити. Велики проблем нам представља финансирање политичког деловања.
Које политичке снаге у Србији би сматрали за своје савезнике у борби против режима?
Сви националисти који су против ЕУ и НАТО окупације и који су за савез са Русијом треба да стану раме уз раме.
Прихватљиви су СРС и Двери, и у контакту сам са неким људима из њиховог вођства. Сви треба да станемо у један строј за одбрану Српства. Потребно је јединство.
Нисте променили ништа од својих уверења?
Моја идеологија је непромењена: Национална слобода – социјална правда. Против сам свих марксиста, издајника и усташа било које врсте. Сви Срби треба да се уједине без обзира где живе и које су вероисповести. Ја сам за интегрално Српство, и не желим да то будем узалуд.
(Србин.инфо, Теша Тешановић)
