Прочитај ми чланакВиши суд у Ваљеву рехабилитовао је некадашњег команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини
Рехабилитован је Никола Калабић, некадашњи командант Горске гарде Југословенске војске у отаџбини за време Другог светског рата. Калабић се сматра неосуђиваном особом. Решење о рехабилитацији донео је др Драган Обрадовић, судија Вишег суда у Ваљеву, а против њега се може у року од 30 дана изјавити жалба Апелационом суду у Београду.
Решењем суда, ништавом се сматра седам одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, које се односе на Николу Калабића, донете од марта до септембра 1945. године. Такође, и четири одлуке Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, донете од априла до октобра исте године, а такође се односе на Калабића. Ништавим се сматрају и све правне последице свих одлука.
И решење Среског суда у Мионице од 11. септембра 1946. године сматра се ништавим, којим је Калабићу конфискована сва имовина. Решење о рехабилитацији има 36 страна, а захтев за покретање поступка пре пет година поднела је Весна Драгојевић из Ваљева, унука Николе Калабића. У међувремену, вратила је породично презиме и сада се презива Калабић.
– Била сам чврсто убеђена да ће мој деда бити рехабилитован и то се најзад, после пет година поступка, догодило, са његовог имена скинута је љага коју су му приписали комунисти – каже Весна Калабић. – Никола није био ратни злочинац, народни непријатељ, нити је издао Дражу Михаиловића, што је била гнусна измишљотина комунистичких власти. Никола је био веран краљу и свом команданту. Како је, уосталом могао да га изда, кад је погинуо пре хватања Драже. Ни у сну Никола не би сарађивао с комунистима, који су убили његовог петнаестогодишњег сина Милана!
Калабић, родом из Дервенте у БиХ, супругу Борку, Ваљевку, упознао је када су заједно студирали геодезију у Београду. Био је управник катастра у Ваљеву пре рата, а по распаду Југославије, на Букуљи се 1941. године придружио четницима Косте Пећанца, али га је убрзо напустио због сарадње с Миланом Недићем. У лето те године на Равној Гори се прикључио Дражи Михаиловићу, а убрзо је постао командант Горске гарде краљевске војске у отаџбини. По званичној верзији, Калабић је пошто га је ОЗНА ухапсила издао Дражу, који је 1946. године пронађен код Вишеграда, осуђен на смрт и стрељан.
О томе како је скончао Калабић, деценијама колају разне верзије. По једној, убијен је негде у Војводини, где је живео пошто га је власт поштедела због издаје Драже. Било је тврдњи да су, одмах пошто је Дража ухапшен, агенти ОЗНЕ Калабића задавили у стану у Косовској улици у Београду, где је био у кућном притвору…
– У поступку пред Основним судом у Ваљеву мој деда је званично проглашен мртвим, баш на 65-годишњицу његове погибије – каже Весна. – Суду сам доставила изјаву Мијаила Даниловића, пензионисаног свештеника из Горњег Милановца, да је Никола убијен на Богојављење 1946. године у пећини у кањону реке Градац, у близини Ваљева, где се са групом најоданијих четника крио од потере ОЗНЕ. Када је покушао да се пробије из обруча, пао је покошен рафалом.
УСПОМЕНЕ
– За успомену, од Николе остали су само златан џепни сат, неколико пожутелих фотографија, те кокарда – каже Весна. – Све то нађено је у код пећине где је убијен. Поступак рехабилитације мог деде покренула сам и због реституције, јер намеравам да породици вратим 1,3 хектара плаца на Дивчибарама, који је Николино власништво. Иако нема пресуде да је деда проглашен за ратног злочинца, државног непријатеља, плац је био одузет…
ТУЖИЛАЦ БИО ПРОТИВ
Драгана Марковић, виши јавни тужилац у Ваљеву, током поступка, била је против рехабилитације, јер је Калабић, одлукама Државне комисије проглашен за ратног злочинца. Стога, нема право на рехабилитацију и повраћај имовине. Став је, наиме, Апелационог јавног тужилаштва да су одлуке Државне комисије, донете између марта и септембра 1945. године, у време кад још нису били формирани органи нове државе, па су њена овлашћења била заснована на одлукама највиших органа тадашње власти, пре свега Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ). Државна комисија имала је врло широка овлашћења, била је први облик власти, док још нису били формирани правосудни органи.
