Прочитај ми чланак

ГРАЂАНИ ЕУ НАС НЕ ЧЕКАЈУ РАШИРЕНИХ РУКУ: Шта све открива анкета Европске комисије

0

Партијама највише верују Холанђани и Швеђани, 44 одсто и 41 одсто, а најмање Грци, Шпанци и Французи, где је тај постотак једноцифрен

Већина грађана ЕУ противи се проширењу Уније новим чланицама, док у земљама кандидатима преовладава подршка чланству, показује истраживање Еуробарометар.

Истраживање које је спровела Европска Комисија, у које је укључено и пет земаља кандидата за чланство у ЕУ, показало је да већина грађана Србије, 42 одсто, сматра да би чланство у ЕУ било добра ствар.

Да би чланство било лоше за Србију мисли 22 одсто, док 28 одсто мисли да то није ни добро ни лоше.

У Албанији је чак 93 одсто учесника анкете оценило да би чланство било добро, а свега један одсто има негативан став.

У осталим земљама са статусом кандидата, чланство у ЕУ позитивним сматра 58 одсто Македонаца, 45 одсто Црногораца и 35 одсто Турака.

На питање да ли мисле да би њихова земља имала користи од чланства у ЕУ, у Србији је 56 одсто грађана одговорило позитивно, а 29 одсто мисли да то не би био случај.

У самој ЕУ, међутим, проширење новим чланицама у наредним годинама подржава 43 одсто грађана, а против је 45 одсто.

Гледано појединачно по чланицама, проширење највећу подршку ужива у Шпанији (71 одсто), Пољској и Литванији (66 одсто), Румунији (65 одсто), Мађарској (62 одсто) и Хрватској (61 одсто).

Највећи противници су Финска (64 одсто), Француска (62 одсто), Немачка (61 одсто) и Аустрија (58 одсто).

Упитани који је највећи изазов са којим се њихова земља суочава, највише грађана Србије, њих 39 одсто, сматра да је то економска ситуација, а за њом, са по 24 одсто, следе криминал и раст цена и животних трошкова.

Истраживање које спроводи Европска комисија и које је објављено 21. децембра, показало је да је на нивоу 28 земаља чланица ЕУ, 47 одсто грађана склоно да верује штампаним медијима, 46 одсто им не верује, док је седам одсто неопредељено.

У Србији, међутим, 28 одсто грађана верује тим медијима, док им 62 одсто не верује, а 10 одсто је неодлучно.

У случају радија просек оних који верују том медију на нивоу ЕУ износи 59 одсто, а за телевизију је 50 одсто.

У Србији радију је склоно да верује 33 одсто, а телевизији 42 одсто грађана.

Истраживање је показало да највеће поверење у медије, од чланица ЕУ, имају скандинавске земље, Холандија, Немачка и Аустрија, а најмање Грчка, Бугарска, Кипар, али и Велика Британија, где штампаним медијима верује само 28 одсто грађана.

У области информисања, најмање поверење у ЕУ уживају интернет, са 32 одсто, и друштвене мреже са свега 19 одсто, али је тај постотак у Србији виши и износи 35, односно 25 одсто.

Када је реч о политичким партијама, ни у земљама чланицама ни у земљама кандидатима то поверење не прелази 50 одсто, при чему је просек на нивоу ЕУ 18 одсто, а у Србији 13 одсто.

Партијама највише верују Холанђани и Швеђани, 44 одсто и 41 одсто, а најмање Грци, Шпанци и Французи, где је тај постотак једноцифрен.

Националним владама у 28 чланица ЕУ у просеку верује 35 одсто грађана, а не верује им 59 одсто.

У Србији влади верује 37 одсто учесника анкете, 55 одсто јој не верује, а 8 одсто је рекло да не зна.

И док у ЕУ готово исто поверење, односно неповерење као и влада уживају и национални парламенти, у Србији поверење у народне посланике има 28 одсто грађана, а 63 одсто им не верује.

На питање „шта за вас лично значи ЕУ“, на које је било могуће дати више одговора, у земљама Уније за већину грађана то су били одговори „слобода путовања, школовања и запослења било где у ЕУ“, „мир“, „евро“ и „културна разноликост“.

У Србији су за учеснике анкете најбитнији разлози били слобода путовања и рада у ЕУ, економски просперитет и већи утицај у свету.

Стандардни Еуробарометар за јесен 2018. године спроведен је између 8. и 22. новембра на узорку од 32.600 људи широм ЕУ, у земљама кандидатима Албанији, Црној Гори, Македонији, Србији и Турској, и у непризнатој Турској републици северни Кипар.

                           ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

15 коментара “ГРАЂАНИ ЕУ НАС НЕ ЧЕКАЈУ РАШИРЕНИХ РУКУ: Шта све открива анкета Европске комисије

  1. Радо Мир каже:

    “У Србији влади верује 37 одсто учесника анкете, 55 одсто јој не верује, а 8 одсто је рекло да не зна“.
    Дакле, број “верујућих“ влади је идентичан броју “корисних идиота“.

  2. Grom каже:

    Anketa Evropske komisije.
    https://youtu.be/56nQAkfR8E8

  3. Радо Мир каже:

    Чек’да предухитрим ЕУ-геј-Дезинформера!

    АКО ИСТИНА НЕ ПРЕВЛАДА МАТЕРИЈАЛНЕ АГЕНДЕ, ОСУЂЕНИ СМО НА ПРОПАСТ
    Пол Крејг Робертс 22. Дец. 2018
    https://www.paulcraigroberts.org/2018/12/22/if-truth-cannot-prevail-over-material-agendas-we-are-doomed/

    Целим током дуготрајног хладног рата Стивен Коен, професор руских студија на Универзитету Принстон и Универзитету у Њујорку, био је глас разума. Није себи допустио да га патриотизам заслепи па да не види допринос конфликту од стране Вашингтона, па да критикује само совјетски допринос. Коенов интерес није био “окривити непријатеља“ него радити на међусобном разумевању, које би уклонило претњу нуклеарног рата. Иако је и сам и улево нагињући Демократа, Коен би би се потпуно уклопио и у [десничарској, прим. Радо Мир] Регановој администрацији, пошто је Реганов први приоритет био да се оконча Хладни рат. Знам то јер сам и сам био део тог напора. Пат Бјукенен [Pat Buchanan, Амерички палеоконзервативни политички коментатор, аутор, колумниста, политичар и радиоемитер] би вам рекао исто то.
    Године 1974. злогласни хладноратовски ратник Алберт Вулстетер апсурдно је оптужио ЦИА да потцењује совјетску претњу. Пошто је (из буџетскиг разлога) и ЦИА имала све подстицаје, као и моћ да “прецени“ тада совјетску, а данас „руску претњу“, Вохлстетерова оптужба, сама по себи није имала никаквог очигледног смисла. Он је међутим успео да изазове наводну “забринутост“ будући да се је тадашњи директор ЦИА-е, а потоњи потпредседник, па затим и председник САД Џорџ Х.В. Буш, сложио са образовањем “тима Б“, са циљем да истражи процену ЦИА-е, коју је предводио русофобични професор на Харвард Ричард Пајпс. “Тим Б“ је закључио да су Совјети у уверњу да могу да добију нуклеарни рат и да је формирање снага за напад на САД већ у процесу.
    Извештај је углавном био бесмислица, па је то Стивену Коену испровоцирало успоравање и сметње у преговорима, а које је изазвао“Тим Б“.
    Коен данас наглашава и апострофира да су Сједињене Америчке Државе та страна која је набеђена да може победити у нуклеарном рату. Вашингтон већ отворено говори о употреби нуклеарног оружја ограниченог, т.ј. “ниског нивоа“ и намерно пропагандном кампањом препуном демонизације, клеветања и транспарентних лажи против Русије, искључује било какве мировне преговоре. За то време, НАТО поставља ракетне базе на руским границама и ради на укључивању бивших делова Русије у НАТО. У својој тек објављеној књизи коју препоручујем „Рат са Русијом“, Коен даје уверљиве доказе да Вашингтон тражи рат.

    Слажем се са Коеном и са ставом да: ако Русија представља претњу, то је само зато што САД прети Русији. Глупост актуалне политике према Русији ствара руску претњу. Путин то стално наглашава. Да парафразирамо Путина: „Изјављујући да смо претња по вас, одбацујући чињенице, а оркестрирано потурајући мишљења која ваши пропагандни медији “бескрајним понављањем претварају у чињенице“, Ви од Русије заиста и стварате претњу.“
    Коен је у праву када каже да је током хладног рата сваки амерички председник, посебно републикански, радио на смиривању тензија. Од Клинтоновог режима на овамо, сваки амерички председник ради на стварању тензија. Чиме објаснити ову опасну промену у приступу?
    Крај Хладног рата био је неповољан за војно-безбедносни комплекс чији су буџет и моћ расли у деценијама хладног рата. Одједном је нестао непријатељ који је подарио такво богатство и престиж војно-сигурносном комплексу.
    Нови хладни рат резултат је “ускрснућа“ старог непријатеља од стране војно-сигурносног комплекса. У стварној демократији, са независним медијима и научницима, то једноставно не би било могуће. Међутим, Клинтонов режим је дозволио кршење антимонополских закона, па је данас 90% америчких медија с концентрисано у рукама шест мега-корпорација [искључиво у рукама Јевреја-Циониста, са свим значајнијим позицијама попуњеним Јеврејима, евентуално супружницима Јевреја, што је прича за себе, прим. Радо Мир]. Тиме је уништена независност медија, која је иначе већ поткопана успешном употребом ресурса за контролу информација којима ЦИА располажа. Написано је до сада много књига о употреби медија од стране ЦИА-е, укључујући „Купљено новинарство“ Удо Улфкотте*-а, чије је енглеско издање брзо повучено и спаљено.
    Демонизација Русије такође је потпомогнута мржњом Демократа према Трампу и бесом због победе „Трампових јадника“ на председничким изборима над Хилари Клинтон. Демократе тврде да је Трамп инсталиран Путиновим мешањем у председничке изборе. Ово лажно уверење је емоционално важно демократама, и они га се једноставно не могу одрећи.
    Коену као професору, на Принстону и Њујоршком универзитету никада нису недостајале могућности за истраживање на пољу америчких руских студија. Стратешке студије пак, као и све што уз то иде финансира војно-безбедносни комплекс чијем програму Коеново учење не служи. У Центру за стратешке и међународне студије, где сам и сам десетак година држао независно финансирано место, већина мојих колега зависила је од грантова из војно-безбедносног комплекса. У Хувер Институту на Универзитету Станфорд, гдје сам био виши сарадник три деценије, изразит анти-совјетски став ове институције одражавао је програм оних који су финансирали ову институцију.
    Ја не тврдим да су моје колеге биле курве са платног списка. Кажем само да су људи који су добили именовања били склони да гледају на Совјетски Савез баш онако како је војно-безбедносни комплекс сматрао да га треба видети.
    Стивен Коен је и сам свестан да је у првобитном Хладном рату могла да постоји равнотежа управо зато што нису сва објашњења била контролисана. Постојали су и независни научници који су могли да укажу на то да су Другим светским ратом разорени Совјети и те како били заинтересовани за мир, и да се исти и те како може постићи, чиме би се заузврат избегла могућност нуклеарног рата.
    Мора бити да Стивен Коен потиче из млађих редова ових разборитих људи, пошто изгледа да су он и бивши Реаганов амбасадор у Совјетском Савезу, Џек Матлоф, данас једини преостали “гласови разума од струке“ на америчкој сцени.

    Ако желите да схватите страшну претњу под којом живите [П. К. Робертс се првенствено обраћа грађанима САД-а, прим. Радо Мир], претњу коју само неколицина људи попут Стивена Коена, покушавају да изнесу у јавност и подигну на одговарајући ниво, прочитају његову књигу.
    Ако желите да разумете страшну претњу коју потплаћени амерички медији представљају за ваш опстанак, прочитајте Коенове извештаје о њиховим, само презира достојним, лажима. Америка има медије који су синоним за лажи.
    Ако желите да схватите како корумпирани амерички универзитети представљају само организације које узимају новац, организације којима је истина небитна, прочитајте Коенову књигу.
    Ако желите да схватите зашто бисте могли да будете мртви и пре него што вас глобално загревање уништи, прочитајте Коенову књигу.
    Коен је Довољно рекао у њој.

    Шерујте ову страницу:
    Фејсбук, Твитер, Гугл плус, Линкедин, Редит, Имејл

    1. Радо Мир каже:

      *[Доктор политичких наука, публициста, обавештајац и немачки новинар Удо Улфкоте (Udo Ulfkotte) је годинама био новинар угледног немачког дневника Франкфуртер алгемајне. Он је упозорио свет да живимо у бескрајној илузији коју кроје медији и власници медија, а који су део елитне врхушке која управља светом путем лажи и манипулација. Овај новинар само је потврдио да су људи уведени у мрежу лажи преко елитистичких појединаца којима је тренутно главни циљ изазвати рат.
      „На пример, ја сам, као и моје колеге имао задатак, стриктно одређен да нахушкам Европу да уђе у рат са Русијом. Имао сам стриктно наређење да пишем проамерички, против Русије. Морао сам да подржавам ЦИА и НСА, али и Трансатлански уговор Европе и САД-а, те то приказати као нешто добро, иако сви знају да то није добро, као што није добро да улазимо у рат заједно са САД. То више нећу чинити и због тога ћу штампати књигу, не због новца, него да би цео свет сазнао шта се догађа иза затворених врата. То је моја одговорност да се искупим за све што сам лажно писао, иако знам да ће ме због те књиге сигурно покушати “макнути”. Ситуација у којима сам морао лагати било је безброј, али сетимо се само једне из прошлости.
      Године 1988. Курди су били нападнути антраксом и бојним отровима. Ја сам послат на границу Ирака и Ирана да направим фотографије Иранаца који су нападнути убојним гасовима. Након тога у јавност је изашла само једна мала фотографија у једном малом листу у Франкфурту и тамо нигде у тексту није било информације како је Немачка деценијама после Другог светског рата користила војне отрове и гасове и њима убијала људе. То је строго забрањено користити а ја никада о томе нисам смео извештавати” рекао је др Улдо Улфкоте уз још безброј шокантних информација које можете погледати у приложеном видеу који је објавила RT (Раша Тудеј) QuestionMore https://www.youtube.com/watch?v=sGqi-k213eE прим. Радо Мир].

    2. БилиПитон каже:

      Ко јеебе грађане Еу што нас не чекају раширених руку. Знам поуздано да нас грађанке ЕУ чекају раширених ногу.

    3. Радо Мир каже:

      Слатко ме насмеја!
      Мора да пазимо само, да међу њиховим (длакавим) задњим ногама, не натрчимо на “питонче“.
      Конкита Вурст је масовна појава у ЕУгејропу, ових година.

  4. Simerijanac каже:

    Грађани еУ нас не чекају раширених руку ?!?!?
    Потпуно небитна консатација.
    Оно што је битно, то је да су наше руке далеко мање раширене, уствари оне су скупљене.

  5. dusko каже:

    ONI NAMA NE TREBAJU !!!

Коментари су затворени.