Прочитај ми чланак

ГРАЂАНСКИ БУНТ Да ли је Србија само земља Александра Вучића?

0

Слушамо челнике СНС-а као да су богом дани, појединци бирају који ће од њих најбоље да нас "вода“ тамо-амо, као да смо за забавиште, а не одрасли људи, грађани. "Стоп Рио Тинту" је протест на коме се решава питање чија је држава, чија земља - грађана или само Александра Вучића. Ови протести незадовољних грађана могу да имају дугорочне последице на српско друштво.

Више од 13 протеста против ископавања литијума и компаније Рио Тинто одржано је широм Србији у недељи која је за нама. Устали су Шабац, Љиг, Краљево, Младеновац, Панчево, Топола. Најављено је још 18 протеста до 10. августа, за када је СЕОС заказао скуп у Београду. Грађани шаљу поруку да се неће копати, да желе здраву животну средину и да је дугују својој деци.

Да ли ће почетни успеси народног незадовољства против копања литијума прерасти у темељније друштвене промене? Изгледи нису ведри. Али, ако ништа друго, идеје, размишљања, стратегије и иницијативе цветају на све стране. Посредно је бесу допринела и председничка тирада, у којој је дрско расцопано једино што та функција мора да садржи – достојанство према властитом народу. Појавио се малтене захтев за замену целокупног народа који не мисли као он. О жељи грађана да оде каста политичара, која у разним комбинацијама већ 30 година циркулише у кругу привилегија, лобирања, договарања, лагања и крађа – није се још расправљало.

А захтев није бесмислен: у малој земљи, доступност политици је запечаћена за грађане који би, иначе, остварили здрав проток бављења политиком и извесно би увели нове облике солидарности и одговорности. Протести деведесетих закључно са 5. октобром били су опозициони, политички протести, са јасно формулисаним циљевима. Предводили су их партијски лидери, сервисирале партијске структуре, а народ их је подржавао и пратио.

Међутим, протести због најављеног ископавања литијума су изненадили власт. Грађана на протестима је више него што је ико очекивао, политички захтеви нису формулисани, само они животни, док с друге стране Александар Вучић и врх СНС-а поручују да хоће да разговарају са народом и да им „објасне неке ствари“.

Вучићу је јасно да је ово протест којим се, ако успе, та системска грешка слепе послушности трајно исправља и тако се наше друштво враћа у баланс, доводи у ред. Осим због литијума, нема сумње да су многи на улици јер не могу да смисле Вучића и актуелну власт. Живот је мизернији него икад, гажење сваког морала суровије него икад, свеколике лажи о томе шта се дешава у земљи Србији огољене су до краја. Таква застрашујућа визија будућности тера на улице. Председник и његова свита све су нервознији. То је, упркос напорима да се прикрије, јасно видљиво у свим ешалонима власти, од врха до дна, од самог Вучића, преко министара, па до најнижих страначких ботова, те новоодгајене касте спремне да, за добре новце, са неподношљивом лакоћом кажу, напишу и ураде заиста било шта за оне одозго.

Протести у Србији могу бити масовни и далекосежни, иако им режимски медији посвећују мало пажње. Али режим губи нерве. Наиме, окупљање у велике групе показује вам да нисте сами. И показује вам какви су људи са којима делите сличне идеје. То је покретна машина за дељење информација која ради без престанка. Ту и лежи страх моћника на власти. Зато је сужавање права на протест први потез сваке владе која жели да поткреше демократију.

Протести се догађају када режим толико повећа притисак да велики број људи закључи да је отпор једина опција. Када људи одлуче да живе – онда протестују. Како је овако нешто могуће у демократској држави, каквом Србију виде председник Вучић и шефица парламента Ана Брнабић?

Извор: direktno

Ознаке: , , ,