Прочитај ми чланак
Атина – Званично нема промене политике Грчке према окупираним територијама. Незванично — министар спољних послова Грчке Никос Коцијас љути се што српска влада тражи од његове владе да не призна окупиране територије, када је она признала Македонију, коју Атина не признаје под тим именом.
Председник Владе Србије Александар Вучић звао је у среду грчког колегу Алексиса Ципраса и замолио га да његова земља не гласа са пријем окупираних територија у Унеско.
Министар спољних послова Грчке Никос Коцијас је у обраћању парламенту истог дана представио главне смернице спољне политике нове грчке владе на челу са Ципрасом у којима није било речи о окупираних територија.
Сукцесивне грчке владе, без обзира на то ком полу политичког спектра припадају, имале су исти став према окупираним територијама које не признају као државу. Уз Кипар, Шпанију, Румунију и Словачку, Грчка је једна од пет земаља Европске уније које нису признале независност.
Главни разлог је проблем на северу Кипра, који је под турском окупацијом од 1974. године и где се налази 40.000 турских војника, али и блиска историјска веза са Србијом.
Коцијас је у свом говору пред парламентом истакао да је питање Кипра приоритет грчке спољне политике. Атина подржава преговоре који се заснивају на резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација и на чињеници да је Кипар чланица ЕУ.
„Верујемо да Кипрани грчког порекла морају да стекну права и осећај безбедности (које им не омогућавају) окупаторске снаге ’Северног Кипра‘. Те снаге морају да оду.
Док год су ту окупаторске снаге, не може да се пронађе решење за проблем Кипра“, поручио је Коцијас.
Овако одлучан став се није чуо са ове позорнице последњих десет година, што је изазвало велико задовољство кипарске владе. У том духу је био и одговор Алексиса Ципраса турском колеги, који га је током самита УН у Њујорку позвао да заједно посете Кипар.
„Хајде прво да решимо проблем Кипра па онда да идемо у посету“, поручио му је грчки премијер.
Грчка страхује и од турског утицаја на Балкану, у Албанији и на окупираним територијама, због чега инсистира на добросуседским односима. Остаје, међутим, нерешено питање имена Македоније, која за Атину постоји само као Бивша Југословенска Република Македонија.
„Бивша Југословенска Република Македонија мора да се одрекне свог иредентизма, мора да пристане на реално и конструктивно решење проблема у вези са именом“, поручио је грчки шеф дипломатије.
Грчка сматра да употреба имена Македонија указује на територијалне претензије Скопља на истоимену област у северној Грчкој.
Атина има проблема и са Албанијом, са којом „наставља преговоре о бројним питањима“, како се Коцијас задовољио да каже.
Спољна политика Грчке је у сенци тешке политичке ситуације у земљи изазване дубоком економском кризом и великим дугом који мора да врати зајмодавцима.
Грчки коментатори оцењују за Спутњик да је маневарски простор Атине сужен и да је она изложена бројним притисцима.
„Ципрас ће одсад да буде у љубавној вези са Европском унијом“, каже Никос Хасапопулос, колумниста листа „То вима“. Он сматра да је мало вероватно да грчка влада промени став према Косову, али да то није искључено уколико притисци буду јаки.
Ово мишљење дели и Ксенија Коуналаки, уредница међународне рубрике у листу „Катимерини“, десне оријентације. Она каже да је Хашим Тачи вршио притисак на грчку владу током недавне посете Њујорку, али да Атина није променила став.
„Американци такође форсирају призње Косова. Још увек нема промене става, али треба разумети да не бисмо желели да наудимо нашим односима са САД и ЕУ само да бисмо задржали добре односе са Србијом. То је моја лична процена“, каже Коуналаки, али наглашава да ако буду вршили снажан притисак можда ће до тога ипак и доћи.
Током посете Ципраса Вашингтону амерички представници су се утркивали да му укажу наклоност. „Био је врло лепо примљен од стране високих америчких политичара који су се заложили за смањивање грчког дуга, зато што, наравно, они за то не плаћају. Ципрас би могао да користи америчку карту унутар ЕУ, то би могла да буде промена у његовој досадашњој политици“, каже ова коментаторка.
За Димитриса Каржијамиса из комунистичког листа „Ризопастис“, одлуке грчке владе су у тесној вези са ЕУ и НАТО-ом.
„Требало би да су улоге унутар ових организација равноправне, али видимо да то није случај. Унутар ових империјалистичких организација Грчка не може да има независну улогу. Зато је њена позиција контрадикторна“, каже Каржијамис за Спутњик. Ова контрадикторна позиција објашњава билатералне сусрете грчких власти са представницима окупираних територија.
Каржијамис сматра да се то неће променити са новом владом.
Извор: Ана Оташевић / Спутник
