Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић неколико пута је у обраћању парламенту поменуо „оне који се бусају у груди јуначке“, седећи у кафићима београдским и причајући о Косову, а нико од таквих, устврдио је,“не би отишао да седам дана живи, рецимо, у Качанику“.
Не можемо а да се не запитамо: колико би оних који се „куну“ у председника било спремно да комфор главног града, макар привремено, замени боравком на пример у енклавама јужно од Ибра?
Да ли је таква пежоративна порука намењена само председниковим политичким противницима који су, како одраније тврди, „загледани у пену од капућина и спавају до подне“, или су прозвани и тапшачи из Скупштине?
Подједнако популистички зазвучао је Вучићев укор посланицима што су излазили из сале на паузе, за разлику од њега који је сатима седео.
Успут се похвалио да је одбио предлог сарадника да му донесу нешто да једе, „грашак или пасуљ“.
Те опаске неодољиво подсећају на патријархални деспотизам књаза Милоша, али председник, страствени читалац, сигурно зна шта је Нобеловац Иво Андрић мислио о људима који имају потребу да унизе друге да би себе узвисили.
Знаковито је и што је поменуо народска јела – пасуљ и грашак, а не скупоцена вина, чијим се познавањем, по потреби, дичи.
Председник је говорећи о косовском проблему прибегао мантри – да замрзнути конфликт не може да буде решење, да се преговарати мора и да је компромис неопходан.
Истовремено, похвалио се како је Куртију пет пута поновио да „никада нећемо признати Косово“.
Све наведено, несумњиво, годи највећем делу јавности, али поново питамо: шта би Вучић и они око Вучића желели?
Та загонетка од милион долара највероватније неће добити одговор у скорије време, макар не до нових избора, јер Вучић добро зна да би му договор с Приштином пре изласка на биралишта одвукао део гласова.
И на крају, вратимо се на почетак: шта то председник толико има против кафана и кафића, зар се и сам понекад не фотографише у ресторанима на Савској променади?
Судећи по јавно објављеним снимцима, није му неугодно да на тренутке предахне, а и чисто сумњамо да гунђа када види колико угоститељи издвајају за пуњење државне касе, путем разних дажбина.
