У петак, 1. јула, 2016. године на снагу је ступио Споразум о придруживању Грузије Европској унији. Споразум је потписан 2014. године. Супротно ономе у шта се веровало, Грузија неће добити безвизни режим са ЕУ, али ће знатно ограничити свој и онако већ слаб суверенитет.

Споразум о придруживању је стандардна процедура за земље које теже да постану део ЕУ. Међутим, чињеница је да све земље са којима ЕУ улази у такав споразум, не постају све чланице Уније. На пример, споразум о придруживању са ЕУ потписали су Мароко и Египат. Међутим, ове земље се нису ни узимале у разматрање као могући кандидати за чланство у ЕУ.
Обичан неоколонијализам
Споразум о придруживању се закључује у оквиру шире европске политике суседства. Његов главни циљ је да се за европске производе отворе тржишта страних земаља и уведу законске норме ЕУ у правни систем држава у придруживању (acquis communautaire). Оба циља прописана су споразумом између ЕУ и Грузије. Уз то, државе које потписују споразум о придруживању, истовремено су дужне да усвоје европске стандарде за производњу на својој територији. Придружена држава такође не учествује у раду институција ЕУ и не утиче на усвајање управо оних норми, које је у обавези да спроведе. У принципу, Споразум о придруживању представља облик добровољног неоколонијализма.
Ударац на грузијску економију
Уклањање препрека у трговини са ЕУ и потреба да се сва сопствена производња на својој територији пребаци на европске шине (што подразумева трошкове и губитак конкурентности) може се завршити врло лоше за већ слабу грузијску привреду. Неусклађеност грузијске робе са захтевима ЕУ блокира њихов приступ новим тржиштима. Чак и након спровођења свих потребних норми, роба из Грузије (ако је неко до тада и буде производио) велика је вероватноћа да неће наћи своје место на европском тржишту. Али, јака економија ЕУ може сломити слабију грузијску.
Укидање виза није планирано
Треба напоменути да Споразум о придруживању не предвиђа укидање визног режима између ЕУ и Грузије, већ га само поставља као циљ ка којем ће се две стране кретати. Ово указује на то да је ЕУ заинтересована пре свега за грузијско тржиште, а не за грузијску радну снагу.
Содомити ће добити подршку
Такође, Споразумом о придруживању се предвиђа да Грузија испуни обавезе заштите свих мањина (под којима ЕУ генерално подразумева на првом месту содомите), „родну равноправност и недискриминацију.“ То значи да Споразум за ЕУ представља легалну основу за мешање у унутрашње послове Грузије и да са обновљеном снагом промовише родну идеологију.
Алтернативе
Јединствена алтернатива Споразуму о придруживању ЕУ, самодеструктивном за грузијску привреду, су интеграције са оним земаљама, које се налазе на истом нивоу економског развоја као Грузија и са тржиштима на којима ће грузијски производи бити у потражњи. То су земље ЕАЕС. У оквиру евроазијских интеграција, од Грузије се неће тражити да се одрекне свог православног идентитета у корист „мањинских права“.







