Прочитај ми чланак

Гужва у реду за руски загрљај

0

12900041_769246789842770_1961225588_n

У свесрдном залагању низа српских партија за сарадњу са Русијом, кораком од седам миља ка Москви загазила је Демократска странка Србије споразумом са Јединственом Русијом Владимира Путина. Тим документом се трасира пут некој врсти балканске конфедерације Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Према речима аналитичара Ђорђа Вукадиновића, оваквим поступцима Русија показује да мења праксу сарадње са водећим партијама у Србији јер схвата да је користе у изборној кампањи да би се по преузимању власти окренуле према Западу.

– Москва се осећа помало изиграно. Мада и даље сарађује са влашћу у Београду, она исказује став не само споразумом са ДСС, већ и одлуком да премијер Медведев посети Београд после избора, али и критичким писањем медија о Вучићу – тумачи руске сигнале за „Вести“ Вукадиновић.

Упитан зашто је одабран баш ДСС, он одговара да их Москва види као најкредибилнију опозицију на српској политичкој сцени.

– ДСС и Санда Рашковић Ивић као потписник споразума нису најгласнија и најстраснија политичка опција у заговарању српско-руске сарадње, али су за чврсте везе и доследни став о неутралности Србије који Русија подржава – појашњава овај аналитичар који је на листи кандидата коалиције ДСС и Двери за предстојеће изборе.

Досадашња предизборна кампања иначе врви од залагања за Русију, па се за пуни заокрет ка Москви залаже не само гро деснице, од радикала и Заветника до карићевог Покрета снага Србије и Поповићеве Српске народне партије, већ и део левице. Према речима Вукадиновића, сви у власти и опозицији, осим либерала, војвођанских лигаша, Мађара и донекле Демократске странке, готово се такмиче у истицању специјалних веза са Русијом.

– У том утркивању има и много предизборне рачунице с обзиром на истраживања која показују да је Русија убедљиво најпопуларнија код српских гласача – објаснио је наш саговорник.

Истраживања Нове Српске политичке мисли (НСПМ), спроведена у јануару, показују да трећина грађана Србије даје подршку Русији, свега 15 одсто Европској унији, док је за неутралност више од 35 одсто испитаних.

– Ако погледамо изјашњавање које није као у претходном случају изјашњавање за само једну опцију, видимо да је за Русију близу 70 одсто грађана, а за ЕУ око 50 – појашњава Вукадиновић,уредник НСПМ.

Више од маркетинга

Русијом и Путином маркетиншки се послужила и коалиција Дачића и Палме постављањем Путинове воштане фигуре у јагодинском музеју..

– Кремљ рачуна и на Дачићеве социјалисте, мада су донекле разочарани њима, али и на друге мање странке деснице, док су Вучићем незадовољни – појашњава Вукадиновић.

Vesti-online.com

14 коментара “Гужва у реду за руски загрљај

  1. DeckoPoluNeverovatan каже:

    „Упитан зашто је одабран баш ДСС, он одговара да их Москва види као најкредибилнију опозицију на српској политичкој сцени.

    – ДСС и Санда Рашковић Ивић као потписник споразума нису најгласнија и најстраснија политичка опција у заговарању српско-руске сарадње, али су за чврсте везе и доследни став о неутралности Србије који Русија подржава – појашњава овај аналитичар који је на листи кандидата коалиције ДСС и Двери за предстојеће изборе.“
    covek iz te stranke objasnjava zasto bas oni….. verovatno je nepristrasan, kao i svi ostali analiticari….

  2. Stanko каже:

    Svi koji su u koaliciji SNS SPLACINA ILI POLITICKIH POMIJA, od stranke, su protiv Rusije iako se deklarativno , lazno zalazu za istu….Rusija polako ali sigurno bira politicke stranke u Srbiji sa kojima moze da saradjuje iako mislim da to nisu DVERI I DSS , ali su bolji od SNS I DS…Da je Seselj slobodan covjek i da ima puni politicki legitimitet u EU i da nije lazno optuzen u Hagu on bi bio jedini i najbolji izbor za Rusiju ..

  3. xyz каже:

    Политички харикири премијера Србије

    Случајно или намерно, не прође дан да ме анкетари изборних штабова или истраживачких агенција не позову телефоном и добрано испитају шта мислим о шансама њихових кандидата на предстојећим изборима. Ако је избор случајан, онда су добре паре дате за телефонирање, а ако није, вероватно сам у некој бази података.

    Заказани парламентарни избори 2016. године подсетили су ме на изборе за председника Савезне републике Југославије 24. септембра 2000. године, које је господин Слободан Милошевић, председник СПС изгубио са 1 826 799 ( 37,1%) гласова у оквиру коалиције СПС-ЈУЛ-СНП, од Војислава Коштунице, председника Демократске странке Србије са 2 470 304 гласа (50,2%) у оквиру коалиције Демократске опозиције Србије.

    Било је то, наводно, велико изненађење! Јесте, али само за председника СПС господина Милошевића и уски круг људи око њега! Шири круг људи је знао шта ће се догодити и на време је заузео позиције које ће успешно валоризовати након пуча 5. октобра 2000. године, који је, према мојим сазнањима, био планиран у иностранству, да би се дао легалитет и легитимитет каснијим политичким и економским корацима пучистичких лидера.

    Онима који су знали право стање ствари у земљи, било је јасно да Милошевић губи изборе. То су у првом реду биле обавештајно безбедносне службе СРЈ јер су имале податке да председник Милошевић након свих погубних резултата своје владавине и агресије НАТО на СРЈ, није више стожер око кога би се могла окупита нека нова енергија народа. Он није имао јединство ни у својој коалицији а посебно је била присутна фракционашка борба кадрова СПС и ЈУЛ-а. Та борба је почела у породици Милошевић и преносила се на целокупни политички живот, а добрим делом и на спољну политику и међународне односе СРЈ.

    Ситуација се поновила на председничким изборима 2012. године, који су одржани од 6.-20.маја, када је господин Борис Тадић, председник Демократске странке изгубио са 1 489 800 (47,4%) гласова од Томислава Николића, председника Српске напредне странке са 1 518 500 (49,4%) гласова!

    Опет је био изненађен само председник Тадић. Ни људи око њега нису били изненађени јер су, сваки на свој начин, учествовали у његовом рушењу. Председник Тадић је потценио прво своје политичке противнике, а онда и оданост властитих сарадника. Није схватио чињеницу да више није у милости запада. Пад господина Тадића био је нормална последица нарцисоидне политике отуђене од реалности и одговор оне Србије која није била онаква какву је желео њен председник.

    Коначно смо дошли до нових, парламентарних избора који ће дати одговор на питање хоће ли се историја изненађења на изборима у Србији поновити и хоће ли се председник Владе Србије, Александар Вучић одржати на трону? Ако то и успе, питање је шта ће се десити након тога?

    Многе званичне процене су да ће се одржати на трону. Али, не треба заборавити да званичне процене излазе из изборног штаба самог Вучића! Дакле, велика је вероватноћа да су оне жеље а не збиља у Србији! А каква је та збиља и колико она иде на руку господину премијеру? Судећи према свему, веома лоша!

    Дуг Србије је све већи; стандард опада; борба против организованог криминала и корупције је мртво слово на папиру; процес придруживања ЕУ је на климавим ногама посебно због поглавља 23 и 24; правосуђе је у колапсу; емоције народа су грубо повређене приближавањем Србије НАТО на мала врата без обзира на реалну одговорност самог премијера; иницијатор је најнепопуларнијег „закона о смањењу пензија“ иако је на власт дошао управо обећањима да пензије неће дирати а и то је урадио на дискриминаторски начин ударивши на имовину интелектуалног дела пензионера Србије и свих оних који су одвајали више у државни Фонд ПИО; Војску Србије је свео на организацију чије су могућности веома дискутабилне и спољну политику учинио таквом да Србију нико више не доживљава као кредибилног партнера.

    Дакле није довољно говорити о томе како имамо велики углед! Наручени новински чланци с таквим оценама се добијају за 100 $. О угледу земље и стабилности политичког система говоре домаће и иностране инвестиције у привреду Србије без да субвенционишете могуће ризике!

    Дакле, господин Вучић и СНС немају објективних услова да рачунају на велику победу. Једину наду имају, чини се у оном делу бирачког тела, које није дирано мерама Владе за „стабилизацију“, међу пензионерима који имају примања испод 25.000 динара и многе привилегије социјалних случајева.

    Ако ствари стоје тако, а изгледа да стоје, јер 60% пензионера има примања мања од 25.000, а како се са тим парама не може живети реално је да је огроман проценат људи у сивој економији! Ако ово није тачно онда се намеће закључак да је већина у Србији социјални случај, скоро па тачна, или ће то ускоро бити!

    Ако бисмо били наивно добронамерни и нашли оправдања за урушавање свих вредности Србије, никако се не може прихватити чињеница да господин Вучић иде у изборе у коалицију са Др Миланом Кркобабићем. Слободан сам да изнесем оцену да је овај потез раван политичком харикирију!

    Виђао сам свакаве политичке одлуке, али оваква се противи свакој логици. Зна ли господин Вучић да 1.700.000 пензионера, а вероватно још толико пунолетних чланова породица тих пензионера неће гласати за СНС. Ако председник рачуна на оних 60% гласова пензионера, грдно се вара. То бирачко тело веома лако мења страну!

    Београдом и Србијом се шире протести пензионера Србије, војни пензионери протестују већ годину дана! Господин Вучић је спречио формирање анкетног одбора у Скупштини Србије, који је покренуо народни посланик проф.др.Јанко Веселиновић, ради преиспитивања рада Фонда ПИО Србије? Протести прерастају у покрет! Цела српска опозиција хоће пензионерске гласове и добиће их, јер је извеснији помак напред са опозицијом него са оваквом позицијом!?

    Чини се да је господин Александар Вучић, лимитиран објективним и заслепљен властитим нереалним могућностима, повукао најлошији политички потез и прешао Рубикон који га, за сада, води у веома неизвесну политичку будућност.

    Има ли господин Вучић кеца у рукаву код оваквог стања ствари или само блефира да би спасио што се спасити не може? А. С.

    1. Alek Sutulov каже:

      Добар текст. Хвала.

    2. Vidosava Blecic каже:

      све је овако,само да додам-ја од пензије примам 0 динара,већ 5 месеци,и биће тако још 13 месеци,по једном дуговању,а онда ћу до краја живота остати са тим „примањима“,јер ће се дугови држави гомилати.
      и тако је то у вучићевој напредној држави.
      Боже,помози нам и подари власт која ће за народ Србски радити,

    3. Alek Sutulov каже:

      Онда знаш шта треба да урадиш 24 априла. Немој да те купе бакалуком који деле, како чујем, по мом комшилуку. Кажу, активисти звоне на врата и питају те шта треба. И онда ти донесу ма колико то било. Сети се тада да их нећеш видети до следећих избора.

    4. Vidosava Blecic каже:

      можда нисам паметна,али вала ни толико глупа да ми што такво падне на памет.још ме памет није издала да гласам за издајнике рода свога,поздрав

  4. NGO_Informer каже:

    Stop ugrožavanju NATO integracija

    Влада Црне Горе најавила је казнене мере против ученика гимназије Петар Петровић Његош у Даниловграду зато што су обележили годишњицу НАТО intervencije, пуштањем сирена и песме Рибље Чорбе „Децу ти нећу опростити“.

    У саопштењу на сајту Владе стоји следеће:

    „Извођење перформанса неприличне садржине од стране ученика Владимира Вуковића, М. Б., Јована Лазаревића, Јанка Стојовића, Драгослава Нововића и Душана Марковића, који су узурпирали имовину ЈУ Гимназија „Петар И Петровић Његош“ Даниловград, представља непоштовање образовног система и образовно-васпитне установе.

    Њима ће сходно прописима бити изречене васпитне мјере. Такође ће се предузети мјере како би се утврдило да ли су ученици имали подршку и помоћ наставника, који ће бити санкционисани ако се утврди да су учествовали у организовању перформанса.“

    1. Putin za nas каже:

      И где су ту људска права? Да вас видимо сад!

  5. Jogi Ber каже:

    Dobro, lepo receno. To potpisivanje sporazuma o razumevanju je dobra stvar.

    Ljudi su izgubljeni ovde, i traze makar neki politicki kompas. Taj kompas je sada Rusija, te stoga stranke naglasavaju saradnju sa njom.

Коментари су затворени.