Прочитај ми чланак

Хаг дигао руке од Шешеља

0
ФОТО: СРС

ФОТО: СРС

Вишемесечно натезање око (не)изручења лидера радикала очигледно се смучило и судијама Трибунала. Судско веће Хашког трибунала, наиме, донело је јуче одлуку да 31. марта у 10 сати изрекне првостепену пресуду Војиславу Шешељу без његовог присуства.

У образложењу које је потписао судија Мандијаје Нијанг, наводи се да ће пресуда бити изречена без Шешељевог присуства, „не зато што се његово присуство не захтева, већ зато што он одбија да буде присутан и што српске власти не примењују адекватна средства да га на то приморају“.

У одлуци је лидеру радикала наложено да се до 22. марта изјасни да ли жели да му из Хага организују видео-линк, како би пратио изрицање пресуде.

У телефонском разговору за „Вести“ Шешељ је оценио да ће ову одлуку коментарисати тек када му и званично буде уручена.

– Принципијелно ниједну одлуку Хашког трибунала не коментаришем пре него што је добијем у писаној форми и то на српском језику. Тек када видим шта у њој стоји онда ћу рећи шта мислим и одлучити да ли ћу прихватити да преко видео-линка из Београда пратим изрицање казне – каже Шешељ.

Саговорници „Вести“, адвокати који су у Хагу бранили више оптужених Срба, кажу да оваква одлука није преседан, али да може бити назнака „ослобађајућој“ или пресуди која ће „покрити“ 12 година Шешељевог притвора.

Боривоје Боровић каже да у Правилнику и Статуту Хашког трибунала нигде децидно не стоји да окривљени мора бити присутан приликом изрицања пресуде, те да је судско веће највероватније искористило тај „основ“.

– Суд је могао да донесе обавезујући налог за Србију да Шешељ буде изручен Трибуналу. Тада би било небитно да ли се тим питањем бави Влада Србије или Министарство правде. Ово може, али не мора бити договор са влашћу у Београду, не искључујем политичку позадину свега. Мој осећај је да ће пресуда у свему поклопити Шешељев период у притвору. Не постоје докази за осуђујућу пресуду, због чега би Шешељ морао бити ослобођен, али уколико судије буду „политички“ размишљале, та пресуда онда може бити у рангу казни изречених српским генералима – претпоставља Боровић.

Бранислав Тапушковић указује на проблем који се може појавити касније.

ФОТО: СРС

ФОТО: СРС

Није преседан

Томислав Вишњић оцењује да је оваква одлука Трибунала утемељена у пракси суда у Хагу.

– У случају другостепене, ослобађајуће пресуде Харадинају и у још најмање једном поступку, оптужени нису били присутни приликом изрицања пресуда – рекао је Вишњић.

И Тома Фила, који верује да Шешељу неће бити изречена „драконска пресуда“, каже да није први пут у пракси Трибунала да се оптужени не појаве у судници када им се изричу пресуде.

– Ово је за мене очекивана одлука. Шешељ није тражио да изађе из затвора, што би сада присуствовао изрицању пресуде која се „пише“ већ неколико година. За мене је много деликатније питање шта ће се догодити у случају да се обистини његово сазнање да је казна „драконска“. Проблем ће се појавити уколико га осуде на високу затворску казну, како ће се она спровести, да ли ће га, како и када власти у Србији ухапсити. Ипак, не могу да верујем да ће му изрећи казну већу од времена које је провео у притвору – закључује Тапушковић.

Vesti-online.com

23 коментара “Хаг дигао руке од Шешеља

  1. xyz каже:

    Срби негују култ вука. Срби поштују вука. Многи Срби су кроз векове носили име Вук , а и данас је име Вук често. Вук није велик. Слон је велик. Медвед је велик. Лав је велик. Тигар је велик. Али од свих једино Вук – не игра у циркусу !

    Не будимо овце, будимо вукови . Бре !

    1. Prolaznik каже:

      … samo ne vukovi od Brankovicevog ili Draskovicevog soja. Bre!

    2. Perun каже:

      Ne greši dušu svoju, Vuk Branković nije bio izdajnik.

    3. Anonymous каже:

      Piše: Nemanja Dević

      Vuk Branković je rođen oko 1345. u staroj, uglednoj porodici koja, prema predanju potiče od prvih Nemanjića. Unuk je Mladena, župana kralja Milutina i vojvode Stefana Dečanskog. Sin je Branka Mladenovića, Dušanovog namesnika u Ohridu. Na jednoj fresci u ohridskoj crkvi Bogorodice Perivlepte, odmah do poslednjeg srpskog cara, prva je predstava i jedini sačuvan portret Vuka Brankovića. Star je na njoj oko 18 godina, stasit, krupnih očiju i duge riđe kose, sa oreolom oko glave. Godine 1365. Vuk se sa porodicom vratio iz Ohrida na svoju baštinu na Kosovu. Njihova je zemlja zahvatala prostranu oblast u Drenici. Dvojica braće rano su se zamonašila, pa se Vuk pojavio kao naslednik i pretendent.

      Uspon Brankovića

      Vukov uspon započinje u vreme raspada srpskog carstva. Mladi vlastelin je oko 1371. oženio Maru, kći gospodara moravske Srbije Lazara Hrebeljanovića. U isto vreme pada i srpski poraz na Marici i propast najuticajnijih Mrnjavčevića. Slom najmoćnijih velikaša južno od današnje makedonsko-srpske granice bilo je šansa za mladog vlastelina. Do tada poznat više po poreklu nego po moći, Vuk je koristio šansu da proširi svoju oblast. Od Balšića je uzeo Prizren, a od kralja Marka Skoplje. Njegov tast, knez Lazar zadobio je podršku crkve, proširio svoju oblast i okupio srpske feudalne gospodare. Bitno se izmenila i Vukova pozicija kao kneževog zeta. Vodio je samostalnu unutrašnju i spoljnu politiku i kovao svoj novac.

      Boj na Kosovu

      Kosovska bitka odigrala se 15. juna 1389. na Vukovoj zemlji. O njoj je premalo pouzdanih istorijskih izvora. Obe strane pretrpele su velike gubitke, a stradala oba vladara – i srpski knez Lazar i osmanski emir Murat. Momčilo Spremić je ocenjivao da je u Kosovskom boju stradao ceo jedan naraštaj. Posledice su bile nesagledive. Bitka je odredila budućnost srednjovekovne države, koja je sedamdeset godina kasnije pala u ropstvo, ali i srpskog naroda, čiji se identitet temeljio na osveti kosovskih rana i oslobođenju oblasti koja je oglašena kolevkom državnosti. Njeni motivi – pričešće i večera, heroji i žrtva, izdaja – bili su podloga za nacionalni ep. Vuk Branković, koji je izgleda zapovedao jednim krilom u boju sa Turcima, preživeo je bitku. Koliko sutradan postao je najmoćniji srpski gospodar. Narodno predanje mu to nikada nije oprostilo.

      Preživevši boj, Vuk se, kao i množina drugih velikaša, upustio u nov poduhvat proširenja svoje oblasti. Značajno je uvećao teritoriju, delom i na račun Lazarevića, a onda proširio i titulaturu, dodajući svome imenu vladarsko ime Stefan. Time je ugrozio kult i tekovine kosovskog cara – mučenika, što je bilo tek početak stvaranja negativnih konotacija u vezi sa njegovim imenom. U toj borbi za prvenstvo, gde je možda smatrao i da treba da preuzme nasleđe i ulogu Lazara koji je ostavio maloletne potomke, Vuk nije bio gori od ostalih velikaša. Ubrzo posle kneževe pogibije, preminuo je i patrijarh Spiridon, Vukov prijatelj i zaštitnik.

      Otpor Turcima

      Novoizabrani patrijarh Danilo bio je naklonjen Lazarevićima. On je Lazareve ostatke preneo iz Vukovog sedišta Prištine u manastir Ravanicu, kanonizovao ga i time, stvaranjem nove svetorodne loze, legalizovao položaj njegovih sinova – Lazarevića – kao naslednika prestola. Za razliku od Lazarevića koji su brzo postali lojalni Turcima uprkos porodičnoj tragediji, Vuk im se uspešno suprotstavljao. Ipak, Turci su 1392. zauzeli Skoplje i Vuk je naposletku postao njihov vazal. Međutim, izbegavao je nametane obaveze. Nije se pojavio u Seru 1394, na sastanku vazala koji je sazvao sultan Bajazit. Nije učestvovao u bici na Rovinama 1395. ni kod Nikopolja naredne godine. Bajazit je ubrzo započeo pohod protiv njega. Vuk je pružio otpor, ali je u jesen 1396. poražen. Bačen je u tamnicu, gde je ostao do kraja života. „Šta je sve preživeo u turskoj tamnici, to je samo on znao. U njoj je i umro već 6. oktobra 1397.“ Iza sebe je ostavio tri sina. Jedan od njih, potonji despot, Đurađ Branković nasledio je svog ujaka Stefana Lazarevića i vladao Srbijom skoro do kraja njenog postojanja u srednjem veku. Da je Vuk zaista bio izdajnik na Kosovu, teško da bi despot Stefan posinio Đurđa i odredio ga za naslednika.

      Kako to da je Vuk Branković u narodnom predanju postao izdajnik? Nijedan izvor iz prvih vekova posle Kosovske bitke ne pominje njegovu izdaju. Govorilo se tek o neslozi među srpskim velikašima, koja je bila evidentna. Prvi ga kao izdajnika imenuje tek Mavro Orbin, 1601. godine, u spisu „Kraljevstvo Slovena“. Tokom XVII veka mit o Brankovićevoj izdaji na Kosovu postaje opšte mesto. Od tada, uglavnom kroz epske pesme, motiv izdaje kao opomena potonjim narodnim vođama, biva zastupljen i u XIX veku. Narodni pesnik je uz gusle popevao: „Bog ubio Vuka Brankovića, on izdade tasta na Kosovu i odvede dvanaest hiljada, pobratime, ljutih oklopnika“.

      Zašto Branković postaje izdajnik

      Tezu o Brankovićevoj izdaji prvi su opovrgli predstavnici kritičkog pravca u srpskoj istoriografiji – Ilarion Ruvarac i Ljubomir Kovačević. Nezavisno jedan od drugog, tokom 1888. godine, prvi u svom delu „O knezu Lazaru“, a drugi u studiji „Vuk Branković“, ustanovili su da Branković nije bio izdajnik u Boju. Ljubomir Kovačević je studiozno iščitavao niz povelja, zapisa i svih ostalih izvora koji bi mu pomogli u sklapanju mozaika o oklevetanom velikašu. U romantičarskim pogledima, kako u učenoj javnosti, tako i u narodu, ove su tvrdnje dočekane na nož. Viševekovni mit nije se dao lako srušiti. Kovačević je uzrok za klevetanje Vuka Brankovića video u „ponositosti predaka“, koji su kao razlog za gubitak bitke na Kosovu navodili srpsku neslogu, a ne tursku nadmoć. U savremenim tumačenjima računa se i s tim da je Vuku Brankoviću pripisana odgovornost bosanskog vojvode Vlatka Vukovića, koji je sa svojom vojskom napustio bojište, kao i odgovornost Vuka Lazarevića, koji se 1409. u borbi za prevlast protiv brata Stefana oslonio i na turske odrede. Narodni gnev i kletva tako su se bezrazložno izlili na Vuka Brankovića.

      Povodom obeležavanja 600-godišnjice Kosovske bitke 1989. sniman je film čije se replike pamte i koji je presudno uticao na formiranje nove narodne svesti. Na osnovu mita, Branković je ponovo prikazan kao negativna ličnost. Sudar činjenica i mita neprekidno prati poglede na srpsku prošlost. U ovom slučaju mit jeste štetan. Etiketa „nacionalnog izdajnika“ prišivala se i kasnije mnogim osvedočenim rodoljubima. Budući da se na osnovu istorijskih izvora zna prava uloga Vuka Brankovića, trebalo bi mu se na pravi način i odužiti. Da bi se jedna velika i duga nepravda ispravila, ovim tekstom predlažem da srpski vlastelin, koji je predvodio otpor tuđinu i umro u ropstvu, dobije ulicu u srpskoj prestonici. U realizaciji te ideje nam, valjda, ništa ne stoji na putu. To je i simboličan test o sazrevanju naše nacionalne svesti.

    4. Perun каже:

      Bravo!!!
      hvala ti za ovaj tekst.
      Predlog za ulicu u prestonici ti je sjajan,
      Vuk Branković je više i pre mnogih ulicu zaslužio.

    5. sija каже:

      Devicu nije ovo prvi tekst koji sam procitao o Vuku,verujem da je najverovatnije deo te istorije izvrnut
      evo skoro citam da u prvom svetskom ratu /sto je dosta novije istorije/postoje takodje dosta nekih cini mi se zabluda
      naprimer= citam da srpsku vojsku iz albanije nisu prevozili francuzi i englezi kao sto se pisalo,vec su to uradili italijani
      prvo su ih odvezli do njihove obale pa tek posle izvesnog vremena kad je grcka odlucila da ih primi prebacili ih na Krf
      neznam sta mislite o tome
      pozdrav

    6. Велика метла каже:

      Нажалост не постоје 100%поуздани писани документи о томе да ли је Бранковић био или није био издајник!Не постоје ни за Милана Недића такође,па зато сматрам да их треба сматрати само историјским личностима,а не се и око тога свађати и препуцавати!Али за пост-пето-октобарце и овај данашњи есенесовски шљам постоје и електронски и писани извори,под условом да и њих не униште као што су све до сада уништили!

    7. Perun каже:

      Ne postoje ni podaci o poreklu lažnog vojvode iz ercegovačke vukojebine,
      ali tebi i ostalima to ne smeta da svakoga ko ne deli vaše mišljenje o njemu vređate na najprimitivniji i najvulgarniji način.

    8. Велика метла каже:

      Теби је „војвода“ударио на психу!Хахахахахахахахаха………!А видим да ти је и *ерцеговачка „вукојебина“такође ударила на психу!Ал те јеееебе у сиву масу тај „војвода“,хахахахахаха…!А шта ти хоћеш,да ти дам медаљу када називаш све Радикале реееетардима и будалама?

    9. Зоран Ничин каже:

      Перуне,препоручујем ти да погледаш црквене књиге у манастиру Тврдош,
      јер је о томе својевремено говорио и пензионисани Владика Захумско-
      Херцеговачки Атанасије.Повод је била тврдња даниног вука манитога да
      је Војислав Шешељ хрват итд.Па пошто волиш тачне податке,ето ти
      прилике да се увериш да ниси у праву.Поздрав од Зорана из Крушевца.

  2. xyz каже:

    ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ

    Пише : С.М. М.

    Кажу да људи и народи треба да уче из своје историје. Срби ни појединачно, а ни колективно то не чине.

    Сад ви памтите нешто из школе, али вероватно оскудно о Томи Вучићу Перишићу (1788 – 1859) , лику из српске историје. Па да вас подсетим . ТВП је позната личност од времена Првог и Другог Српског устанка против Турака. Пореклом из Црне Горе рођен у Баричу код Београда, прво је служио код Карађорђа, па прешао у табор код Милоша Обреновића и служио му и у Другом устанку. Тако се , мада неписмен, као и Књаз, полако уздизао под Милошем, а славу стекао својом говорничком вештином (и празном причом), и гушењем разних побуна локалних Срба, који су се бунили због пореза који су тада у Кнежевини Србији постали већи него у време Турака. Доцније је он дигао буну против Милоша, па га свргнуо користећи новац и помоћ српских непријатеља и пријатеља: Турака, Аустријанаца и Руса. У покрету који је зван „Уставобранитељи“ ТВП је био један од главних лидера и одиграо готово кључну улогу у свргавању Милоша Обреновића и довођења на власт Александра Карађорђевића. Да скратим, онда је убрзо учествовао у збацивању са власти и Александра Карађорђевића, да би се за њега несрећно и неочекивано по вољи Скупштине и народа, на власт вратио Милош Обреновић, који га утамничи као издајника, где у затвору умре под неразјашњеним околностима. Историја нигде не записа пресуду, јели ТВП био херој или издајник. Међутим, због сарадње са Турцима и Аустријанцима када је обарао Књаза, некако је више мишљења, да је издао српске интересе зарад личних.

    Е сад каква игра речи: Тома и Вучић и Перишић, где се историја на неки начин понавља, иако су у питању три личности, најновије српске политичке ере. Мислим да не треба да подсећам читаоце на животне путеве и заслуге ових личности. Међутим, политика је данас постала префињено покваренија него раније, а сви из овог тројца на неки начин су или биће запамћени као синоними издајника , као и Т.В.Перишић, мада нису отворено дизали устанке, буне и сабље на своје.

    Мислим да о Томи председнику нема шта много да се каже. О врлинама – ништа. Писмен јесте, а говорник није, чак ни у празно. А његове несумњиво највеће мане су непотизам и алавост. Иако он за себе мисли, да је државник светског калибра, свима у земљи и напољу је видљиво да није успео да отклони манире провинцијског политичара, који се нашао игром случаја у председничкој фотељи. У његовом „вођењу“ државе види се неукост и недоследност, одсуство става правих државника и несигурност коју покушава да савлада водећи свуда са собом, своју супругу Драгицу која жарко и сама жели да изиграва Прву даму Србије. То је толико успешно исто као на нивоу колико је и Тома успешан „први“ човек Србије. Уживајући да намеће у разговору посебно са странцима, причу о својој ракији „ Томовачи“ он показује, да су му „рурално – сељачке теме“ терен на коме се најбоље сналази. На ТВ и сликама у некој уређеној шупи на свом имању ( које му се створи ниоткуда) окружен пољопривредним алатима, казаном за печење ракије , балонима и флашама осећа се видљиво сигурно и задовољно, мада му на чакширама кад устане остане – празилук.

    То што су му синови и жена преко ноћи постали газде и политички утицајни , а „Прва дама“ и власница „Хуманитарног фонда“ магије, није наравно само по себи издаја. Обожава да се шетка по свету на државни трошак и као нешто лобира код страних представника, али је то све на нивоу жеље да направи албум слика са познатим светским лидерима за унуке. Његова садашња политика иако само донекле вербално, све мање је доследна ономе што је Тома говорио као ватрени радикал, а на делу данас показује да нема ни способности ни храбрости (муда) да се супротстави тихој продаји и издаји Србије. Шта више у томе сарађује, рекао бих ради још једног мандата. Српска пословица каже : „Много је мачку говеђа глава“, па мислим да је то права мера домета нашег председника. Коначно у позадини се већ чује јак шум незадовољства политичких му другова, који указују на многе (намерне) пропусте у решавању одређених државних проблема, другарско и рођачко кадрирање и притиске где не би смео. Коначно исмејавање његових гафова и скандала, као што је например „ силовање на пољупце“ хрватске председнице да би на крају све још више засрао изјавом: да јој је „показао само српски обичај“ ( љубљење три пута) док су хрватски домољуби одмах ту изјаву протумачили, да је „ српски обичај – силовање на све и свашта…“ Патриота је сигурно погрешна одредница за Тому, и више му одговара да је са другима постао гробар слободне Србије, што је потврдио правећи судбоносну грешку за себе и своју каријеру, када је потписао издајнички споразум о покоравању Србије НАТО-у. Да је одбио, могао је да постане српски патриота, чак херој, а (п)остао је – гробар и издајник. Толико о Томи.

    Е сад, шта рећи о радохолику Вучићу осим да је спреман да се прихвати сваког посла, па и чишћења туђих гована, за добробит Србије. Како сам каже нема тог посла, нема тог човека нити људи због којих би он издао српске интересе, интересе малог човека, радничке класе, трудница, здравих, болесних, пензионера и пензионерки, ииииииииииииии – Пута у Европску унију, јер шта бисмо ми радили без ЕУ ( баш јуче рече на ТВ ) ? Ништа, све би било џаба кречење. Е то је, кол’ко јуче рекао на ТВ, тако театрално и важно као и увек, тако да више нико не треба да има сумње у исправност његовог поређења са „Вођом“ из приповетке – Страдија. Осим што је радикалско чедо, које никада није објаснило своју менталну трансформацију из љутог радикалског фајтера у заклетог миротворца и ЕУ-ропејца који ће да пусти да га пљују, гађају камењем, флашама и набију на к(олац) али га неће уплашити ни скренути с ЕУ пута. Већ је почело да све нервира то његово пренемагање и заклињање : све ћу све ћу, само нећу ; нећу никада, разлика између мене и њих… је у томе што ја волим Србију, ту сам рођен, (али могу да умрем и на Хавајима) итд. итд. итд.

    Како веровати човеку који се окружио странцима, који се најбоље разуме са странцима ( јер је био добар, чак најбољи ђак у школи, а студије завршио бла,бла, бла… ) . како веровати човеку који одједном изненада налази одличну спону са невладиним организацијама, а знамо која говна тамо седе , част изузецима. Па јеботе миш, нема дана да није негде са оним Девенпортом , енглеским и ЕУ гувернером за Србију, а растаде се недавно са великом тугом од америчког амбасадора Кирбија. Е тај Кирби је био добар за Србију, ко усисивач на воду Кирби што ме коштао ко ферари, а трајао ми ко ципеле од картона за мртваке. И сад ја некако закључујем да што овај Вучић више трчи и више ради, све су мањи резултати, а штета за Србију све већа. Па сад питање: ко разуме и како његове речи: да треба радити из све снаге, да ми Срби променимо ментални склоп ? Шта то значи ? По мени вероватно : нама Србима генетика не одговара за путовање у ЕУ, НАТО или у пизду материну, са њим. Зато треба да нам неко од страних нам његових пријатеља уради неку лоботомију, да нам да вакцину, да нас малтретира и понижава или кара , док не схватимо да нам је тамо где је горе уствари боље, где је црно да је сунчано и тако даље, све док не схватимо да нам је једини излаз да и ми као Словенци и Крвати не постанемо „Бечки коњушари“. А на добром смо путу и то је пут у ЕУ, каже Вучић. Пун ми је к(уфер) набрајања његових и Владиних успеха на том путу, само не знам ко је Влада ? И коначно сви ти издајнички пољупци и споразуми са ЕУ-ропом, са НАТО-ом, са околним непријатељима Крватима, Шиптарима, Мађарима и Македонцима не могу му бити на част.

    Али најбезочније је његово ћутање и правдање да су овај НАТО -Споразум парафирали, пази, не потписали, већ парафирали „Они лоши момци пре њега“ . А онда је о томе пре седам осам дана одлучивао неки скупштински одбор, па га потписао Председник Тома. У чему је ту штос ? Па у тој курвињској политици коју овај тим води под слоганом: молим ја … какве везе ја имам са тим…. јелте… па ја сам био у Абу Дабију… не пардон у Бечу, не пардон у Бриселу !? Да има муда, да жели добро Србији он не би предложио Томи званом Председник да потпише Споразум, већ да га одбије. Али тај неустрашиви, храбри, непоткупљиви, видовити, лековити премијер кaо и Toма нема муда, па макар и она мала, ко кућни мачор. Уствари рекао бих да је појам или осећај храбрости за њега потпуно небитан. И овде ми ускаче у компјутер она пословица: „ Он све може да ради чак и против свих, не зато што се никог не боји, него што се ничега не стиди „

    Тек када су Томи и њему Руси неком за нас непознатом линијом пре пар дана доставили брзојав – „ ало вас двоје, оћете да вас и ми мало карамо ( то значи – грдимо по врањанском), сетише се обоје да је правилно, а неутрално да се Хуманитарном Центру код Ниша који су готово у целини финансирали и опремили Руси, дају иста права укључивши и руске војнике и особље у мисијама које имају НАТО војници у Србији. Све ово рекоше обоје у пола гласа онако преко воље на ТВ . Опозицију не волим ни мало више од њега, али је у много чему у праву. Та љубав Вучића са Арапима мало је чудна као и (политичка) љубав са Курцем. Курц је онај аустријски премијер који много подсећа на нашег Курца, мислим премијера. И зар и вама није сумњиво , свака европска шуша хвали Вучића, а из историје је познато да не ваља када те хвале непријатељи. Шта, да нам нису ови Енглези, Немци, Французи, Аустријанци, Италијани и остала ЕУ боранија пријатељи ? Наравно да нису, али ја не знам што се он вазда трти са том подршком из ЕУ. Ја вам кажем најебаћемо са том подршком и поверењем у те (не)пријатеље.

    Немам намеру да елаборирам позадину инвестиција у Србију, a oдавно ми је један дугогодишњи познаник Немац иначе, рекао да Немачка сели сву своју прљаву технологију у бивше источне земље. Србија је кажу данас, најбоље место за селидбу њихове индустрије. И сад које су то „јаке фирме“ дошле код нас, мени је тешко да кажем. Али рецимо кладим се да нисте знали да је производња – узгајање свиња једна прљава технологија којом се опасно загађује околина. Није зезање. Сваки наш сељак зна да три крмаче направе срања ко пет крава. Али разлика је у томе што свиње кењају нешто што је тешко разградиво, готово отровно, а некад су крављу балегу сељаци стављали на ране, убоје и преломе. Данас хвала Богу имамо антибиотике, али краве и даље једу највише траву и сено. Свиње су сваштоједи, једу и помије , и кукуруз, а сећате се да су гладне појеле и пола неког Трабанта, и безброј је примера и сопственог газду. И сад замислите милион свиња ће да кења по Србији, најбоље месо ће да иде у Немачку и ЕУ, а утроба, папци, репови и главе без ушију остаће са говнима у Србији. Где ће фарме са толиким говнима, извините на изразу ? Пазите сад, милион свиња, свака по кило дневно то је милион кила дневно ! А колико је то гована годишње ? Има да гомила буде виша од београдских кула на води. Додуше ионако нам је већ све одавно у говнима и ђубрету, сви канали у Војводини, и по Србији даље где нема толико гована, ту су шут и најлон кесе. Мислите ли и даље да је то фантастична ивестиција ? Уосталом имамо ми довољно свиња у Србији и оних у оборима, као и оних у политици, међу директорима, море на сваком кораку.

    Дакле, они што су се радовали добрим ћевапима од свиња немачког узгоја, џаба им радовање, остају им само наше српске свиње, и ове и оне. Ово вам можда изгледа наивно и неозбиљно, али молим проверите код неког упућенијег, може и код сељака на пијаци. Браћо Срби, не знам шта је горе за нас, јали оне силне завршене инвестиције у израду жица, кланфи, чунака, и којечега, а посебно оне незавршене у челичане, топионице, возове и железнице, фабрике камиона и авиона или ова задња у свињска говна папке и репове ( рачунам оно што ће припасти Србији). Дакле за све је рекао бих крив Вучић, радохолик у нашу српску штету. Најзад да питам, поново : Ало шта је Вучићу са тим авионима, ракетама, Камазима за Нору, хеликоптерима и шта ја знам шта си све обећавао да долази из Русије? Говорио си : ми пара немамо, али за војску и наменску мора да буде! Ускоро, ево до јесени, па до краја године, па на пролеће и све одлеће, и остало само твоје : Ми пара – немамо ! Дакле, лажи све лажи и издаја господине премијеру Вучићу.Ускоро су избори и резултат ће те сигурно изненадити !

    И сад генерал пуковник Перишић рођен у Коштунићима, пореклом из Црне Горе једини генерал српске војске икада, који је ухваћен у шпијунажи за неприатеља и не било ког, већ онога који нас је бомбардовао 1999. године! По Томи, Вучићу и Перишићу Американци нам сада нису непријатељи, ваљда сте то укапирали ? Био је десна рука Милошевићу, па је скрајнут. Био је помоћник за обавештајне послове и десна рука бившем начелнику генералштаба Петру Грачанину. Ухапшен са осталим часним генералима због рата на Косову и једини, алоооооо, једини Србин још у униформи који је – у Хагу ослобођен. Иначе, Перишић оптужен је за шпијунажу, јер је у фебруару 2002. године, у мотелу „Шарић“ на Ибарској магистрали ухваћен у тренутку када је предавао повећу коверту америчком обавештајцу Џону Нејбору, који је избегао хапшење, јер се тада позвао на дипломатски имунитет и збрисао из Србије. Од Хрватске осуђен на 30 година , у Хагу првостепено на 27. година и по првој жалби – ослобођен! Ко је у Хагу од Срба у униформи још ослобођен ? Само они полумртви. А Хрватска се не буни, не протестује и не тражи Перишића да му суди. Не смрди ли то мало или мало много ? Зашто му је Милошевић када су се срели у пролазу у затвору у Хагу рекао: Перишићу, свака лија лија, па долија, тако и ти !

    И сад тај генерал Перишић на последњем затвореном суђењу за јавност каже новинарима: „Надам се да ће суђење бити отворено за јавност и да ће доказати да сам радио, као и увек само у интересу српског народа и државе – рекао је Перишић након изласка из Палате правде. Какво лицемерје.Поступак за ову издају и шпијунску аферу покренуло је некадашње војно правосуђе већ у марту 2002. године, али се Перишић тада позвао на посланички имунитет као представник ДОС-а. Суђење је поново активирано 2004. године, али је већ наредне године прекинуто због Перишићевог одласка на суђење у Хашки трибунал 2005. године, где му је суђено за ратне злочине и окончано 2013. године са ослобађајућом пресудом. Дакле, као ето има правде и у Хашком трибуналу, помислићете, али ја не. Поступак против овог издајника је поново активиран прошле године, али је опет запао у неке правне заврзламе. О томе и у то се наравно ни Тома ни Вучић не мешају. Како оно кажу : Врана врани очи не вади !

    Да ли примећујете да што су веће издаје Србије, то су пароле о независној Србији, бољитку и напретку све јаче . И шта да кажем на крају и је ли потребно уопште нешто рећи. Наравно, постоји још људи који су можда и много већи издајници од горе поменутих, али ја их не знам. Али недавно сам рекао, да ако нешто мрзим, то су издаје своје отаџбине. Ако се не слажете да су ово колосалне издаје, свака на свој начин и из разних интереса, онда сам ја у великој заблуди. Ја не могу да учиним ништа више од овог текста, да на изборима променимо ове властодршце.

    1. течић каже:

      СВАКА ЧАСТ за смислен и паметан текст!

    2. течић каже:

      да додам
      С В А К А Ч А С Т !!!

    3. Buntovnik Buntovnik каже:

      Evo istine o Vojislavu Šešelju. Po nalogu SDB razbio je narodnu radikalnu stranku, Veljka Guberinu svi zajedno proglašavaju homoseksualcem i dovodi polupismenog tomislava Nikolića, a kao trću violinu u stranci postavlja Aleksandra Vućića koji je predhodno završio špijunski kurs u Brajtonu, gde je i zaveden da radi za englesku obaveštajnu službu koja tesno sarađuje sa CIA. U međuvremenu je od sebe odvijao sve pametne, sposobne i obrazovane, okupljajući poslušnike iz komunističko – policijskog miljea. Sada si došao iz Haga i nije ti trebalo da ideš tamo, a mi, malo bolje upućeni , dobro znamo da si otišao u Hag kako bi spasao kožu, jer je bio na pomolu obračun između tebe i Đinđića. Neću da komentarišem tvoj odlazak iz Haga baš sada, jer ćeš ti to sam svojim radom u korist srpske štete objasniti celom srpskom narodu kasnije. Bogu, Srpstvu i istini odani, Petar Milatović Ostroški

    4. Зоран Ничин каже:

      Још нисам видео Србина из Црне Горе да пише латиницом.Псеудоним Бунтов-
      ник је врло модеран у ово време,а на крају се потписујеш као Петар Милатовић
      Острошки.Слушај,боље да си се потписао као Секула Дрљевић више би ти
      приличило.То што ти и теби слични мрзите Воју Шешеља је знак да је полити-
      ка коју води,а то је Евроазијска унија,ОДКБ и тесна сарадња са мајком Руси-
      јом,раскид свих преговора са бриселом и карта у једном правцу за сав бело-
      светски олош који је довео сулејман пицоусти,и жута багра,политика коју по-
      држава већина Срба.Поздрав од Зорана из Крушевца.

    5. Велика метла каже:

      Петар Милатовић Острошки је написао ово о Шешељу а овај „buntovnik“пренео овде на сајт!

    6. Buntovnik Buntovnik каже:

      Tako je!

    7. Зоран Ничин каже:

      Мислиш Метло,Секула Дрљевић?Поздрав.

    8. Велика метла каже:

      Иста су то гоооовна,него сам ти само скренуо пажњу да то није из главе овога „buntovnika“;;;))))Поздрав!

    9. Buntovnik Buntovnik каже:

      E moj Zorane, ti baš voliš kad te lažu. Šešelj tesno sarađuje sa udbom od uvođenja višestranačja. Udba u Sarajevu vodi Šešelja pod šifrom magistar. Udba je bratstvo u krvi i zločinu. Potomci udbaša su veoma bitni ljudi na prostoru cele bivše Jugoslavije. Ko su ti naši biznismeni, odakle im novac, kako su samo oni bili uspešni u vreme opšte bede i raspada. Danas u udbinim rukama su i privreda, mediji, mafija i spotr, i zato smo danas svi mi postali tajni saradnici udbaša. Udbaško bratstvo nije ideološko, već interesno.Svejedno im je da li vlada ideologija komunizma, nacionalizma ili evropskih integracija. Udba je formirana samo sa jednim ciljem, da kontroliše vlast u državi i zato se uvek fiksira iznad sistema. Međutim, ubrzo je prerasla u tajnu organizaciju koju interesuje samo moć. Tajno bratstvo udbaša – moćno i nedodirljivo. Pozdrav

    10. DJORDJE каже:

      SAMO SI ZABORAVIO DA NAGLASIS DA SU NAJVISE I NAJOKORELI UDBASI CRNOGORCI BILI . IPAK KAD SE POGLEDA I RAZRADI ISTORIJA CRNOGORCI MI POSTAJU DOSTA NEGATIVNI CAST POJEDINCIMA!

    11. grebak grebić каже:

      Ниси ти џабе ХУZ !Размишљаш тродимензионално, а свака ускраћена димензија је губитак за релно размишљање стварности у овој проклетој васиони у којој нажалост знамо само постојање живота на једној планети. Али те бескрајне димензије нам и не требају јер ми смо мали на овој малој планети и подложни свим могућим негативним утицајима који можда и не постоје нигде више. Ваш ТВП систем величина јесте оно што нас вечито прати, али он је компликован за наше дводимензионално друштво које је вековима подељено и нема никакве могућности да постане ни центрипетално ни центрифугално. И заборавио си да вук није у циркусу, али јесте увек у ЗОО ВРТУ И НАДАЈМО СЕ ДА ЋЕ И ВАШИ „ЈУНАЦИ“ НАЋИ МЕСТО ТАМО!

    12. sija каже:

      Svaka tebi cast prijatelju na ovom izcrpnom tekstu.
      napisao si ga bez dlake na jeziku i sa realnim cinjenjicama
      a slatko si me nasmejao u onom delu koji se odnosi na svinje i nemackoj farm
      Veliki pozdrav za tebe=
      kad bih mogao ovaj teht bi objavio javno na nekoj nacionalnoj tv

Коментари су затворени.