НАПРЕДАК Србије у преговорима са Европском унијом у поглављу 23, чланице Уније процењиваће и на основу сарадње наше земље са Хашким трибуналом, а ту Београду и даље виси над главом захтев да испоручи троје чланова СРС, оптужених за непоштовање Трибунала.
На питање “Новости” у каквом је тренутно статусу случај Вјерице Радете, Јове Остојића и Петра Јојића, из Трибунала нам је одговорено:
– Завршетак поступка у предмету “Јојић и други” од кључне је важности за Међународни суд. Свако ометање спровођења правде поткопава интегритет правосудног система МКСЈ.
У Хагу се, очито, не обазиру много на став нашег Вишег суда из маја – да услови за хапшење окривљених нису испуњени јер не постоји правна обавеза да се испоручују оптужени за непоштовање суда, већ само за најтеже ратне злочине. Упркос томе, у Трибуналу нам је речено:
– Србија је дужна да у потпуности сарађује с Међународним судом у складу с резолуцијама Савета безбедности и Статутом Међународног суда, којима је утврђен примат над националним законом. То значи да Србија има обавезу да поступа у складу са налозима које је издало Претресно веће.
О овом “верзином колу”, професор међународног кривичног права Милан Шкулић каже за “Новости” да Србија мора да поштује своје право и да не може да хапси некога мимо закона:
– Закони Трибунала нису право међународно право, јер да су само они били довољни, не бисмо доносили посебан закон о сарадњи са Хашким трибуналом. Ако постоји примат над националним законом, зашто Француска није испоручила Флоренс Артман?
Из Министарства правде поручују да је наш надлежни суд донео одлуку којом су Влада и други државни органи везани, и ту одлуку не могу ни преиспитивати, нити мењати.
Слично тврди и лидер радикала Војсилав Шешељ:
– Извршна власт ту више ништа не може да промени чак и да хоће. Радикали више не иду у Хаг. Ту институцију смо победили.







