Откако је председник Србије Александар Вучић, гостујући на ТВ Пинк, најавио да држава креће у велику борбу против корупције, готово свако јутро као будилник очекују нас вести о хапшењу са мање или више звучним именима, готово увек у исто време, око 8 часова.

Прво је одјекнула вест о хапшењу бившег директора Електропривреде Србије (ЕПС) и тренутног председника општине Обреновац Милорада Грчића, који се сумњичи да је заједно са још 14 особа оштетио ЕПС за више од 100 милиона динара (око 850 хиљада евра) кроз различите злоупотребе које су се дешавале између 2018. и 2021. године.

„Зашто се Грчић баш сада хапси?“, гласило је питање које је у том тренутку поставила стручна јавност.

Тужитељка Вишег јавног тужилаштва у Београду Јасмина Пауновић наводи да су сви предмети који се односе на ухапшене особе ових дана били формирани много раније од тренутка хапшења.

„Тачније, кривичне пријаве су достављене оквирно и по неколико година раније. Није се поступало по њима, иако је предистрага завршена много раније и чекао се ‘миг’ или ‘зелено светло’ надлежних за њихову реализацију. Јер, како објаснити да се у врло кратком времену, за пар дана, спроведу све ове реализације“, пита Пауновић.

Она наглашава да би ови предмети можда и застарели да се у овом тренутку није кренуло у њихову реализацију.

„Овакав начин реализације управо говори да се много година раније знало за похапшена лица и њихова противправна – кривична деловања, али благовремена реакција је изостала. Такође, то надаље говори о селективној борби против корупције, којој не поклањам искрену веру“, истиче Пауновић.

Према њеном мишљењу, тужилаштво није ни независна ни самостална институција, иако је то Уставом и Законом о јавном тужилаштву регулисано.

„Колико су окривљени штићени до сада није познато, али сигурно је да је њихова кривична одговорност, кроз овај временски период неделовања у право време, дефинитивно релативизована. Ово, пре свега, из разлога да, уколико узмете у обзир новинарска истраживања и њихове истраживачке успехе на овом пољу, дођете до закључка да је ово хапшење ‘дириговано’ из једног центра“, каже Пауновић.

Након Грчића, уследила су хапшења чак и медицинских сестара и пољопривредника, а у последњој акцији, по налогу Вишег јавног тужилаштва, припадници УКП-а су ухапсили бившег секретара Секретаријата за послове легализације у Београду Немању Стајића, као и његовог брата Новака Стајића.

Оно што је посебно занимљиво у случају браће Стајић јесте чињеница да је портал БИРН о њиховим нелегалним пословима писао још 2022. године, али је власт тада на то остала нема.

„Први текст о нелегалним грађевинским пословима браће Стајић БИРН је објавио у јуну 2022. године. У том тексту истражили смо зграду у Миријеву, која је озакоњена иако та зграда није постојала на сателитском снимку из 2015. године, што је законски предуслов да би зграда уопште ушла у поступак озакоњења. Зграда је озакоњена на име Ивана Коматине, а убрзо је постала власништво секретаровог брата Новака Стајића. Сва тројица су данас, две и по године касније, приведена, а управо ту зграду је тужилац Ненад Стефановић данас показао као једну у низу незаконито озакоњених у периоду од 2016. до 2021. године, који тужилаштво истражује“, каже за Данас Јелена Вељковић, новинарка БИРН-а и ауторка текста „Улога Немање Стајића и његовог брата Новака у пословима дивље градње и нелегалних озакоњења“.

Након тога, БИРН је објавио још неколико текстова о становима велике квадратуре који се на чланове породице Стајић воде у катастру.

„Годинама се говорило о томе да градски Секретаријат на челу са секретаром за озакоњење Немањом Стајићем озакоњује објекте, иако ти објекти не испуњавају законске услове за то. Пре скоро девет година поднете су и прве кривичне пријаве за злоупотребу службеног положаја, али су оне одбациване, а неке од њих је одбацило управо Више јавно тужилаштво у Београду“, наставља Вељковић.

Каже да на питање зашто се чекало оволико дуго на хапшење Стајића постоје два одговора.

„Или је тужилаштво неспособно и нестручно, или је на предмет ‘заборавило’ под политичким диктатом. И једна и друга опција су поражавајуће, склонија сам другој опцији, оној да је све стопирала нека невидљива рука која делује из самог врха политичке пирамиде“, прича Вељковић.

Да ли ће поступак против браће Стајић резултирати осуђујућом пресудом, према мишљењу наше саговорнице, зависи од много фактора.

„Све се ово дешава у једном врло осетљивом политичком тренутку, у ком власт очајнички покушава да смири општу побуну незадовољства и огорчења. И ако ова истрага буде резултирала оптужницом и судским процесом, па чак и осуђујућом пресудом, ипак не очекујем да ће тужилаштво истражити која је то невидљива рука Стајићу гледала кроз прсте све ове године. А то је оно што је кључно. Да је тужилаштво свој посао обављало на време, могла би бити спречена ненадокнадива штета која је нанета не само Београду, већ и целој земљи“, истиче Вељковић.

Новинар БИРН-а Радмило Марковић каже за Данас да кад год је овај портал објављивао текстове који се баве корупцијом, реакција власти је у потпуности изостајала.

„Ова хапшења се продају као борба против корупције, и јасно је да до тога не би дошло никад да Вучић није најавио ту такозвану борбу, која самим тим није стварна и није аутентична, чим председник најављује кад ће да буде хапшење и да ће да крене борба против корупције, као да то не треба да се ради стално“, каже Марковић.

Према његовом мишљењу, јасно је да су ова хапшења фингирана.

„Ово су све хапшења до којих је морало доћи много раније. Јасно је зашто се тек сада хапси – зато што је режиму потребна нека борба против корупције због пољуљаног рејтинга“, наглашава Марковић.

Према мишљењу адвоката Владимира Терзића, хапшења након најаве у Србији су уобичајена, што говори о неслободи оних који имају уставну и законску позицију да откривају и гоне извршиоце кривичних дела.

„Кампања хапшења обично почиње најавом највишег представника извршне власти, а завршава се његовом вољом, када означи да је доста. Наравно да је то политички маркетинг, који код професионалаца из редова судија, тужилаца, адвоката и полицајаца само изазива подозрење. Наравно, говорим о професионалцима који нису у систему“, каже Терзић за Данас.

Како даље објашњава, оваква хапшења имају и свој образац где се хапсе они са дна пирамиде корупције или максимално са средине.

„Неретко делује као да су неки унапред припремљени на хапшење, а онда се одређују притвори само неважним деловима пирамиде корупције, док мало важнији завршавају у кућном притвору са тзв. наногицом. Кривични поступак се тада отегне, а евентуална казна затвора је таман толика да ‘поклопи’ време проведено у кућном притвору“, прича Терзић.

Истиче и да то што јавност зна, што медији пишу и објављују, тужиоцима би морало служити као окидач за предистражне радње, касније истраге и оптужења.

„Међутим као што смо сведоци, до тога долази тек када на пример председник државе најави ‘борбу против корупције и криминала’, што уопште није његова надлежност“, закључује Терзић.

Извор: danas

Ознаке: Александар Вучић, корупција, хапшења