Бранко Николић није криминалац. Он је просветни радник, човек који предаје српски језик и очигледно представља већу претњу систему од било ког политичког хушкача. Својим хапшењем током наставе, испред ученика, власт шаље поруку: „Ни учионица није сигурна ако нисте по вољи режима.“

Да ствар буде гора, човеку који је недавно имао операцију на срцу, није омогућен ни лекарски преглед током притвора. Да није било јавног притиска и негодовања грађана, питање је да ли би уопште био транспортован у болницу. Није случајност да је тек након скандирања испред тужилаштва, професор завршио на коронарном.

Додатну тежину овом случају даје чињеница да је Бранко једини живи родитељ свом малолетном детету, које је остављено само у кући док му оца одводе у лисицама. Ко сноси одговорност ако се том детету нешто догоди? Или и то, као и све друго, пада у сенку политичке репресије?

У нормалној земљи, министар просвете би већ поднео оставку. У нормалној земљи, директор полиције би дао објашњење, а јавност би била згрожена. У Србији 2025 — грађани су ти који морају да бране професоре, децу и здрав разум од насиља власти.

Branko Nikolić sprovođenje Foto:Slavica Panić/Nova.rs

Извор: Нова

Ознаке: блокаде, бранко николић, протести, репресија полиције, студенти, хапшење професора