Редовни професор хемије у пензији, др Ненад Костић, изјавио је да грађани Новог Пазара у вези са планираним рудником злата на Рогозни не треба да се питају да ли ће се нешто лоше десити — већ када.
Он је истакао да је сваки технолошки поступак у рударству ризичан, а да у Србији, због катастрофалног стања у управљању, надзору и заштити животне средине, не постоји механизам који може да спречи несреће.
– У технологији прераде метала, акциденти нису изузетак већ правило. Посебно у овако корумпираном и неефикасном систему какав је код нас. Инвеститори су заштићени, грађани нису, а закони се примењују селективно – рекао је Костић за радио Сто плус.
Он је подсетио на опасности од употребе натријум-цијанида, изузетно отровне супстанце која се користи за издвајање злата и складишти у отвореним базенима. Као пример навео је еколошку катастрофу у Румунији 2000. године, када је пробијање једне такве бране уништило 80 одсто живог света у реци Тиси.
– То је била највећа еколошка катастрофа у Европи после Чернобиља – нагласио је он.
Тврдње компанија и власти да је рудник „развојна шанса“ за регион назвао је обманама.
– Од рудника можемо очекивати само нездраве и слабо плаћене послове, а као држава ћемо дати сировине и добити – загађење, заостајање и осиромашење – оценио је професор.
Као начин одбране, препоручује образовање, информисаност, организовани отпор и сарадњу са еколошким покретима.
Компанија „Златна река“, ћерка фирма аустралијске „Стрикленд Металс“, отворила је у Новом Пазару Информативни центар. Професор саветује грађанима да га схвате озбиљно, да постављају сва питања писмено, траже одговоре и пажљиво упоређују обећања са делима.
Према проценама фирме, на Рогозни се налази око 150 тона злата у вредности од најмање 10 милијарди евра. Истраживања би трајала до 2026, а експлоатација би могла почети након 2030, уколико се добију све дозволе.
Јавност у Новом Пазару подељена је по овом питању, а локална самоуправа је саопштила тек неколико штурих информација, тврдећи да „нема утицај на процес“. У експлоатацији ће, осим воде, бити коришћени и арсен и жива.







