Прочитај ми чланакДок су шокирани возачи посматрали девојку како клизи ка ивици Плавог моста, Војислав Марковић (60) је излетео из аутобуса, зграбио је и спасао сигурне смрти.Драматична сцена одиграла се у недељу око 15 сати, а у главној улози је био возач приватног превозника који свакодневно пролази том трасом на линији 50.
Фото: Петар Димитријевић / РАС Србија – Војислав Марковић, возач аутобуса на линији 50
Док су шокирани возачи посматрали девојку како клизи ка ивици Плавог моста, Војислав Марковић (60) је излетео из аутобуса, зграбио је и спасао сигурне смрти.Драматична сцена одиграла се у недељу око 15 сати, а у главној улози је био возач приватног превозника који свакодневно пролази том трасом на линији 50.
– Није било времена ни за какво убеђивање. Да је прошло још 15-20 секунди она би скочила! Има можда око 18 година, прешла је преко ограде више од метра, држала се само једном руком и гледала доле на аутопут. Пошто ми је била окренута леђима, полако сам дошао наспрам ње аутобусом, отворио предња врата, повукао ручну кочницу, упалио четири мигавца и излетео. Шчепао сам је по средини струка да случајно не испадне, а један дечко ми је помогао да је вратимо назад – присећа се Марковић.
Убрзо потом пристигли су полиција и Хитна помоћ.
– У шоку се нико није усудио да приђе девојци. Испред мене стајао је један аутомобил, дечко у њему је звао полицију и показивао ми да идем даље. Каква би мени била савест да сам отишао, не дај боже, а да је она настрадала.
Како каже, у том тренутку није размишљао ни очему, само како да што пре ухвати девојку.
– Таман посла да сам је нешто питао. Да ме је видела, можда би скочила. Држао сам је док није дошла полиција, а она је плакала и говорила: „Што ме нисте пустили?“. Била је преплашена, можда је тек тада била свесна шта је могло да се деси. Пољубио сам је и рекао да се не боји. Не знам ни ко је, ни зашто је то урадила, али са децом треба бити пажљив, осетљиви су у тим годинама – прича Марковић.
Фото: Петар Димитријевић / РАС Србија – „Шчепао сам је по средини струка да случано не падне, један дечко ми је помогао“
Аутобус је био пун путника, многи су и сами звали Хитну помоћ и полицију.
– Кад сам се вратио у аутобус, уследили су аплаузи и повици: „Браво, мајсторе“. Био сам поносан што сам успео да је спасем. Имам и ја ћерку од 22 и сина од 27 година и одмах сам се сетио њих – присећа се возач.
Како каже, већ су почели да му се јављају људи пошто се прича о херојском чину пронела друштвеним мрежама, а најдража честитка стигла је од његове ћерке која му је поносно поручила: “Браво, тата”.
ДЕШАВА СЕ ДА НЕКОМ ПОЗЛИ, АЛИ ОВО…
За седам година колико вози градски аутобус у фирми “М&М транс компани”, Марковић не памти сличан случај.
– Наш посао је да будемо спремни на све. Сваки дан се види понеки удес, дешава се да људима позли у аутобусу, па онда притекнемо у помоћ… – каже Марковић.
ВОЛЕО БИХ ОПЕТ ДА ВИДИМ ТО ДЕТЕ
– Волео бих то дете поново да видим, да знам да је жива, здрава и да ће бити добро. Срећан сам што сам успео да је спасем. Питам се како је нико није приметио док је прескакала ограду, која је виша од једног метра. Да је пала на аутопут, ко зна шта би се десило. И сада мислим о томе, како бих се носио са тиме да сам наставио вожњу и да се нешто догодило – каже Марковић.
