Прочитај ми чланакВашингтон -- У САД ће 8. новембра бити одржани председнички избори на којима ће се 225 милиона Американаца са правом гласа одлучивати између Хилари Клинтон и Доналда Трампа.
Медиј оцењују, позивајући се на анкете, да избори никад нису били неизвеснији, а најновије истраживање јавног мњења које су спровели „Вашингтон пост“ и ТВ станица Еј-Би-Си показује да Хилари Клинтон води за пет процентних поена у односу на Трампа (48-43).
Одлазећи амерички председник Барак Обама позвао је демократе свих етничких припадности да изађу на изборе за 45. председника САД и дају глас Хиллари Клинтон, упозоривши да су на коцки судбина Сједињених Држава и света.
На недавном скупу у Северној Каролини истакао је да је републикански протикандидат Доналд Трумп претња тешко стеченим грађанским слободама.
Предизборну кампању обележила је беспоштедна борба двоје кандидата и сталне међусобне оптужбе за неспособност, али и афера поновног отварања истрага ФБИ-ја против Клинтонове због спорне употребе приватног и-мејла у службене сврхе.
Кампању су обележиле и Трампове спорне изјаве о женама, избеглицама, као и скандал у вези са тим да ли је избегавао плаћање пореза, али и тврдње да Русија покушава да утиче на исход избора.
Предизборна кампања помно је праћена широм света, укључујући земље Балкана, које највише занима шта ће долазак Клинтонове или Трампа на власт значити за овај регион.
Амерички амбасадор у Србији Кајл Скат истиче да су САД још заинтересоване за Балкан, његову стабилност, будућност и развој као и за помирење између земаља у овом региону и сматра да после избора неће бити промена у политици САД према овом региону.
“Та политика је базирана на ономе што је било пре четири године, пре десет година – стабилност, економски раст, евроатлантске интеграције за оне који их хоће, европске интеграције за оне који хоће то, тако да неће бити промена“, рекао је Скат.
Он је, међутим, шаљиво приметио да би кандидаткињи демократа очито било драго што Срби немају право гласа на председничким изборима у САД, након што је, током семинара на Копаонику, на његово питање за кога би српски студенти гласали када би могли, већина подигла руку за глас републиканском кандидату Доналду Трампу.
„То је право сваког човека да има своје мишљење, али на крају крајева само Американци гласају и то ће бити избор Американаца“, закључио је Скат.
Иначе, гласа се у једном кругу у свакој од 50 америчких савезних држава и граду Вашингтону.
Победа у појединој држави одређује како ће гласати чланови изборног колегијума, тела које заправо бира председника САД-а.
Колегијум има 538 чланова. Савезне државе су у изборном колегијуму заступљене сразмерно броју становника.
Калифорнија као најмногољуднија америчка држава има највише електора (55), а следе је Тексас (38), Њујорк и Флорида (по 29).
Слабо насељене државе попут Аљаске, Вермонта, Делавера, Вајоминга или Монтане имају само по три електора.
Чланови изборног колегијума бирају председника и потпредседника 19. децембра, али то је углавном формалност, преносе медији.
Побеђује онај кандидат који освоји 270 електора, апсолутну већину од 538.
Уз два изузетка у савезним државама влада начело „победник носи све“ – кандидат који у тој држави освоји већину гласова бирача, независно којом разликом, осваја све њене електоре. Изузеци су Небраска и Мејн који електоре деле сразмерно броју освојених гласова.
Тај систем онемогућава кандидатима трећих странака да се домогну Беле куће.
Неке државе традиционално гласају за демократе, друге су за републиканце, због чега се кандидати у кампањама фокусирају на оних десетак држава које од избора до избора мењају страну – међу њима су најважније оне са највећим бројем електора попут Флориде (29), Пенсилваније (20) и Охаја (18).
Американци 8. новембра бирају и нови сазив Представничког дома Конгреса и трећину сазива Сената.
Дванаест од 50 америчких држава у уторак ће бирати нове гувернере.
