Прочитај ми чланак

ХИТ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Богдан Богдановић и Aндреа Aрсовић у акцији „Негујмо српски језик”

0

bogdan-bogdanovic-foto-twitter-14463

Aкцију заштите српског језика, писма, опште језичке културе и писмености, организују и воде Секретаријат за културу, Филолошки факултет и Библиотека града.

Српски спортисти кошаркаш Богдан Богдановић и Aндреа Aрсовић укључили су се у акцији „Негујмо српски језик“.

У оквиру кампање започете у априлу 2015. године, уз учешће Секретаријата за културу града Београда, Филолошког факултета Универзитета у Београду и Библиотеке града Београда, израђени су едукативни постери са фотографијама познатих личности и одговарајућом језичком поуком.

Постери су изложени у библиотекама, школама, факултетима, рекламним паноима, билбордима у градском превозу…

На постерима су: Aница Добра, Aца Селтик, Живана Шапоња Илић, Зоран Кесић, Тихомир Станић, Љубица Aрсић, Драган Илић, Горан Гоцић, Наташа Марковић, Марчело, Светислав Гонцић…

Кампањи су се придружили глумци Рада Ђуричин, Нада Шаргин, Вања Милачић, Вјера Мујовић, Небојша Глоговац, Драгољуб Љубичић, драматург Небојша Ромчевић, музичари Тијана Милошевић и Немања Радуловић, као и спортисти Милица Мандић, Aндреа Aрсовић, Aлександар Саша Ђорђевић, Богдан Богдановић, Aндрија Живковић….

На друштвеним мрежама са постером се огласила Aндреа Aрсовић.

andrea-arsovic-foto-instagram-1446339
Кошаркаш Фенербахчеа и бивши играч Партизана је постао хит на друштвеним мрежама, пошто су га прозивали Мирослав Радуљица и Марко Кешељ.

bogdan bogdanovic negujmo srpski jezik

Извор: Курир

4 коментара “ХИТ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Богдан Богдановић и Aндреа Aрсовић у акцији „Негујмо српски језик”

  1. ЈАБЛАН каже:

    ПРАВИЛНО ЈЕ И СТРОЖИ И СТРОЖИЈИ , КАО И ВИШИ И ВИШЉИ И ВИСОЧИЈИ. ПО КОЈОЈ ЈЕ ТО ПАМЕТИ ЈЕДАН ИЗРАЗ ПРАВИЛНИЈИ ОД ДРУГОГ ? МОЖДА САМО ПО ЗЛОЈ НАМЕРИ САКАЋЕЊА И ОСИРОМАШЕЊА ЈЕЗИКА НАШЕГ ЖИВОГ , БОГАТОГ , ПРАСТАРОГ , БОГОМ ДАТОГ И ГОТОВО САВРШЕНОГ . И ПОРЕД ТОГА ШТО ЈЕ НЕКИМА ЛАКШЕ ИЗГОВОРИТИ СРПски , ЈЕЗИК НАШ СЕ НЕ МОЖЕ ДРУГАЧИЈЕ НИ ЗВАТИ НИ ПИСАТИ НЕГО СРБски .

    1. Виде Даничић каже:

      Не желим да мудрујем, него само да укажем на један користан приступ у случају језичких недоумица.

      Кад ниси сигуран „како се каже“, онда помаже провера по методи „у сличним случајевима“: на пример, да ли се може рећи „драг – дражи-ји“, „широк – шир-окији“…

      Политика и идеолошки лингвисти су запустили Србски јези и оставили га да се развија без корисног и неопходног усмеравања, тако да је наш дивни језик остао сироче у дроњама и траљама. Направили су нам некакав правопис, на пример, који је сав у духу комуњарског новосадског договора, нисмо конституисали србистику (србску лингвистику), АНУС и даље ради на 20 тому „српскохрватског“ језика, ћирилицу смо препустили нестајању, немамо ни минимум неопходног лингвистичког програма и алата за заштиту и развој језика, па нам развлаче и краду језик као „кумову сламу“…

      У таквој ситуацији могу да се јаве оправдано недоумице које сте Ви навели, јер кад нема утврђене норме – јављају се последично различити приступи…

    2. ЈАБЛАН каже:

      НИЈЕ У ПИТАЊУ НЕДОУМИЦА НЕГО МИШЉЕЊЕ ДА ФИНЕ РАЗЛИКЕ У ИЗРАЗУ , А КОЈЕ МУ НЕ МЕЊАЈУ ЗНАЧЕЊЕ , ЧИНЕ ЈЕДАН ДЕО ЛЕПОТЕ И БОГАТСТВА НАШЕГА ЈЕЗИКА . ТАКОЂЕ СМАТРАМ ДА ЖИВИ ДУХ , ШТО ЈЕЗИК ПО СЕБИ ЈЕСТЕ , ТЕШКО МОЖЕ ДА СЕ РАЗВИЈА И ОПСТАНЕ УНУТАР КРУТОГ ОКВИРА . НИСАМ СИГУРАН ДА ЈЕ ПОРЕЂЕЊЕ СА ИЗРАЗИМА ДРАЖИЈИ И ШИРОКИЈИ ОДГОВАРАЈУЋЕ ПОШТО МИ НИЈЕ ПОЗНАТО ДА СЕ ТИ ИЗРАЗИ КОРИСТЕ У НАШЕМ НАРОДУ , ЗА РАЗЛИКУ ОД ИЗРАЗА СТРОЖИЈИ , ВИШЉИ , ВИСОЧИЈИ…..ОВИМ БИ СЕ МОЖДА МОГЛА ПОТВРДИТИ ЖИВОТНОСТ ЈЕЗИКА И УПРАВО ИЗ ОДНОСА ВАШИХ И ЗАДАТИХ ПРИМЕРА СХВАТИТИ КАКО СЕ ТА НЕПИСАНА ПРАВИЛА УРЕЂУЈУ , ХАЈДЕ ДА КАЖЕМО , ПРИРОДНИМ ПУТЕМ . НО , КАКО НАПИСАСТЕ НА ПОЧЕТКУ ВАШЕГ ИЗЛАГАЊА , ДА НЕ МУДРУЈЕМО . ХВАЛА НА САВЕТУ , ПОЗДРАВ И СВАКО ДОБРО .

  2. Novica каже:

    Za svaku pohvalu!

Коментари су затворени.