Прочитај ми чланакИако овај покушај ликвидације Тита није успео, Скорцени је и даље био поштован код Хитлера, а након пропасти нациста, успео је да се извуче, направи задивљујућу мирнодопску каријеру, и постане мултимилионер.
Иако овај покушај ликвидације Тита није успео, Скорцени је и даље био поштован код Хитлера, а након пропасти нациста, успео је да се извуче, направи задивљујућу мирнодопску каријеру, и постане мултимилионер.
Комунистички партизански покрет под вођством Јосипа Броза Тита представљао велики је проблем за немачку војску у Југославији у току 1944. године, јер је покрет био поприлично омасовљен, а након капитулације Италије, подручја под некадашњом италијанском контролом су једноставно препуштена Титовим партизанима.
Зато је организована операција коњићев скок, падобрански десант на Дрвар у циљу заробљавања или ликвидације Тита. Иако су партизани претрпели тешке губитке, исто се догодило и са немачким батаљоном, док је Тито на време побегао из Дрвара.
За вођу ове операције Адолф Хитлер је изабрао СС пуковника Ота Скорценија, злогласног официра препознатљивог по ожиљку на свом лицу.
Циљ операције био је да се уништењем средишњих штабова и установа нанесе тежак ударац НОВЈ, што би ослободило крупне немачке снаге са Балкана за маневарску употребу. Сам ваздушни десант је обављен 25. маја 1944. године.
За напад на Титов штаб команда Друге оклопне армије припремила је у строгој тајности падобранско-једриличарску десантну групу, и 7 нападних оклопно-моторизованих борбених група у гарнизонима који су окруживали Дрвар. Напад је почео у зору 25. маја тешким бомбардовањем Дрвара које је требало да растроји одбрану и непосредно после тога падобранско-једриличарским десантом на град. Истовремено су припремљене борбене групе кренуле у безобзиран пробој према Дрвару ради спајања са десантним снагама.
Врховни штаб НОВ и ПОЈ је у то време био сакривен у пећини изнад Дрвара. Представници Савезника Рендолф Черчил (син Винстона Черчила) и Евелин Во су такође били присутни. Немачки СС падобранци су се кренули према Титовој пећини, али су ушли у жесток окршај са припадницима Официрске школе и Пратећег батаљона Врховног штаба, који је резултовао великим жртвама са обе стране.
Противнапад Треће личке бригаде, која је око 11 сати пре подне стигла из Трубара, присилио је Немце на дефанзиву и омогућио извлачење Тита, чланова штаба и чланова разних установа.
Трећа личка бригада сабила је десантне снаге на мали простор на Шобића главици и принудила их на упорну одбрану. Пред зору 26. маја напад Треће личке бригаде је обустављен, а током дана у град је ушла немачка борбена група из Срба и спојила се са остацима 500. СС батаљона.
Наредни дани протекли су у неизвесним и изненадним сусретним борбама немачких нападних група са бригадама у пратњи Врховног штаба. Тито са члановима штаба евакуисан је авионом 3. јуна са Гламочког поља, а немачка операција окончана је неуспехом 6. јуна.
Да би олакшали притисак немачких снага на снаге НОВЈ, Савезници су извели демонстрацију знатних поморских и ваздушних снага на мору у области Сплита, а 2. јуна на Брач је искрцан одред британских командоса заједно са деловима Прве далматинске бригаде.
Немачки губици су били 789 убијених, 929 рањених и 57 несталих. Немци су губитке партизана проценили на 6.240 мртвих заједно са заробљенима, укључујући и много цивилних жртава.
