Прочитај ми чланакХитна набавка витамина за пензионере плаћених 9, 4 милиона евра, а којом је Влада Србије по ко зна који пут прекршила сопствени Закон о јавним набавкама, још један је у низу злоупотреба епидемиолошке ситуације у корист политичке пропаганде.
Током пандемије, власт је тако под окриљем “хитности” и “тајности” направила и споменик Стефану Немањи, те му још хитнијом набавком обезбедила обезбеђење за 7 милиона динара, али и пазарила аутомобиле за Министарство одбране.
Кад се на списак додају и потпуно нетранспарентне набавке респиратора, реагенса и вакцина, као и стихијско опремање новосаграђених ковид болница у Батајници и Крушевцу, стиже се до стотина милиона за које нико сем Александра Вучића и његових најближих сарадника не зна у чијим џеповима завршавају. А ово су детаљи само неких од бројних тајних и хитних јавних набавки које је актуелна власт спровела.
По хитном поступку обезбеђење за споменик Стефану Немањи
Како је писао портал Нова.рс по хитном поступку, што значи без тендера, биће уговорен посао обезбеђења споменика Стефану Немањи. Та услуга предвиђена је планом јавних набавки Музеја града Београда за 2021.
Јавни позив фирмама које би могле да обезбеде ову услугу није упућен, јер је одлучено да то буде набавка која се спроводи без објављивања јавног позива, у директном преговарачком поступку. То значи да нема конкуренције, те да Музеј града Београда директно бира фирму која ће добити посао обезбеђења споменика. Процењена вредност овог посла је 7 милиона динара.
Нове тајне набавке министра Стефановића
Годинама уназад Министарство унутрашњих послова, на чијем челу је био Небојша Стефановић, набављало је возила директном погодбом и уз ознаку тајности. Како је писала Нова.рс, сличну праксу Стефановић је наставио и у Министарству одбране, па је после непуна два месеца у том ресору без расписивања тендера купио аутомобиле чија је цена тајна.
Посао је и овог пута добила фирма “Ауто Чачак”, чији је власник бизнисмен Миленко Костић близак Српској напредној странци. Цена по којој су аутомобили купљени није објављена, као ни цене свих оних аутомобила који су купљени док је Стефановић био министар полиције.
Цена респиратора и вакцина тајна
Јавност ди данас није сазнала колико је држава Србија потрошила новца за набавку респиратора а сада и вакцина. Те набавке проглашене су тајним.
За куповину респиратора и вакцина никада није објављена информација о планираној набавци нити одлука о хитности набавке. На порталу Управе за јавне набавке не постоји ниједан документ о томе.
Иако је реч о новцу грађана, који се користи за куповину опреме и вакцина важних у борби против коронавируса, председник Србије Александар Вучић је ове куповине прогласио тајним. У једном тренутку је одговарајући на питања о респираторима одговори:
“Шта вас брига како сам набавио. И још ћу. Сналазим се. Па ме гоните једног дана што сам народу набављао респираторе и трудио се да помогнм земљи да сачувамо здравље људи”.
Цена споменика тајна до 2023.
Цена споменика Стефану Немањи званично је тајна до 2023. године иако није јасно због чега се од грађана Србије крије овај податак. Незванично, како су утврдили медији увидом у папире, цена се креће око девет милиона евра. То заменик градоначелника Горан Весић није хтео да потврди, али је више пута изнео различите разлоге због којих се крије цена. Једно од Весићевих покушаја да оправда овај противзаконит потез је тврдња да је руски вајар тражио да цена остане тајна док се споменик не заврши.
Споменик је завршен али је цена остала непозната. О њој није хтео да говори ни сам руски вајар Александар Рукавишњиков.
И овај посао је уговорен директном погодбом без обезбеђивања конкуренције што је супротно Закону о јавним набавкама.
Власт игнорише Закон
Према речима Немање Ненадића, програмског директора Транспарентности Србија, држава Србија има ваљан Закон о јавним набавкама, прилагођен стандардима ЕУ, али је проблем што га ни сама не поштује.
“Србија не примењује сопствени Закон о јавним набавкама. Закон је допуштао могућност да се без икакве процедуре набавља оно што је неопходно за заштиту живота и здравља становништва, али не за месец дана, већ одмах. Ако нешто није неопходно за дан, постоји друга процедура која траје недељу дана, али то подразумева објављивање и конкуренцију. То је избегнуто од марта на овамо. Кроз хитне набавке су провучене и многе друге које нису хитне”, изјаво је Ненандић за Нова С.
Он је истакао да, када су у питању вакцине, није спорно да се купују по хитном поступку, али “да нема разлога да се накнадно не објави шта је хитно купљено и колико је плаћено”.
Држава је тако заобишла сопствени Закон о јавним набавкама и приликом опремања нових ковид болница у Батајници и Крушевцу, где је Министраство здравља директном погодбом склопило уговор са извођачима у вредности од 1, 7 милијарди динара.
Као објашњење зашто је и у овом случају избегнут јавни позив, наведено је да се Закон о јавним набавкама “ не примењују на уговоре у области одбране и безбедности”, те да је то “у супротности са безбедносним интересима земље”.
Међутим, грађани никада нису сазнали како би и на који начин транспарентна набавка медицинске опреме за болнице угрозила безбедност Србије.
Након више од годину дана од избијања епидемије не постоји ниједан званични документ који би открио како су и по којим ценама куповани респиратори, чија је набавка и даље под званичним печатом тајности.
Такође, никада није утврђено којим каналима и на који законити начин су респиратори руске фирме ЈСЦ “Урал инструмент – макинг плант” Авента – м, који су повучени са тржишта због безбедности, завршили у батајничкој болници.
Циљ уништавање конкуренције и зарада са стране
Баш као и хитне и тајне набавке, и набавке које се спроводе по међудржавним споразумима такође не подлежу јавном увиду, као ни Закону о јавним набавкама.
Драган Добрашиновић, директор Топличког центра за демократију тврди да јавне набавке које се раде директном погодбом имају за циљ “уништавање конкуренције”, али и зараду са стране.
“Врло мали број набавки је регуларан. Људи који воде ову земљу у сардањи са бизнис партнерима направили су један картел између политичке и бизнис елите и искључиви циљ им је уништавање конкуренције. Један део новца иде за реализацију тих послова, а један део вероватно у неке приватне фондове, приватне џепове, партијске касе …”, каже Добрашиновић, напомињући да грађани могу “само да наслућују” где завршава део новца од јавних набавки.
“Игра је једноставна: кад год нема конкуренције зна се да је оно што купујемо неквалитетније и скупље измеђеу 10 и 20 процената у односу на оно што јесте вредност набавки”, каже Добрашиновић, напомињући да је у 2020. години око 2, 7 милијарди евра из буџета потрошено на јавне набавке.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 5, 2021
