Прочитај ми чланак

„Хитно потребна реформа“: Велика економска сила пуца?

0

Већина важних сектора немачке привреде снуждено очекује идућу годину.

Очекивања од 2024. потискују слабост светске привреде, камате и неизвесност око немачког буџета. Све то ће утицати и на тржиште рада. Наде у опоравак пред почетак ове године угасиле су енергетска криза и њене последице.

„Ретко се дешава да у узастопним годинама имамо тако слабу динамику. После једне године мутних изгледа, сада иде још једна,“ рекао је директор Института немачке привреде Михаел Хитер за агенцију дпа.

У редовном годишњем истраживању ИDW, у 23 од 47 гранских удружења немачке привреде чланство очекује производну или пословну рецесију. Међу преосталима, 15 очекује стагнацију, а девет боље пословање.

Крајем прошле године, на слабије пословање рачунало је 30 гранских удружења, а на боље њих 13.

Пад улагања, према истраживању из новембра и децембра, у 2024. очекује 22 удружења. Хитер је рекао да је „пословна клима последњи пут била мрачнија у години светске финансије кризе 2009.“

Он оцењује да главни проблем то што предузећа не могу да планирају, а за пример је навео нагли прекид државних субвенција купцима електричних аутомобила.

Немачка „више није пословно седиште поузданих услова и више не дају поуздану перспективу оквирних услова у важним трансформацијским пројектима климе и демографије до краја деценије,“ рекао је Хитер.

Важан део тога је такозвана кочница јавног задуживања, „непримерена садашњем времену.“

Кочница, уграђена у немачки устав пре скоро 15 година, драконски лимитира колико држава сме да се задужи. „Треба нам хитна реформа, јер ни нека нова влада неће моћи да изађе на крај уз важећи концепт.“

Стопа незапослености ће догодине благо ићи навише, на шест одсто, и „дугорочна стабилност немачког тржишта рада, уз поглед на долазећу годину, више неће бити видљива,“ рекао је Хитер.

„Зауставиће се тренд растућег упошљавања, па и због ограничавајућег дефицита квалификоване радне снаге,“ наставио је Хитер. Истраживање указује да само пет сектора немачке привреде 2024. очекује да запошљава, 23 рачуна да ће да отпушта, а 19 не очекује промене.

Посебно тешко време стоји пред сектором станоградње, коју је сплет повећаних трошкова градње и поскупелих кредита, односно угушена тражња, тешко погодио већ ове године.

Важни извозни сектори, попут машинске индустрије, трпе због слабости светске привреде. Секторско удружење ВМДА је недавно наниже ревидирало прогнозу за 2024.

Песимизам на измаку године доминира и у индустрији текстила и моде, коју дави уздржаност домаћих потрошача при вађењу платне картице.

У десеткованом кампу оптимиста су аутомобилска индустрија и истраживачки део фармацеутике, занатски сектор и туризам, који наставља да профитира од постпандемијског откључавања и људи жељних путовања.