Прочитај ми чланакКако сазнаје Србин.инфо, Ваљевска Грачаница је због надолазеће воде пред потопом. То за наш портал каже Дамњан Кнежевић. Он је у контакту са монахом Антонијом који је на лицу места поред светиње (по предању су је градили Немањићи).
– Монах Антоније ми је вечерас рекао да вода непрестано надолази великом брзином и да постоји реална опасност да за највише недељу дана потопи Немањичку светињу. Не знамо да ли је то због кише или неко на брани намерно пушта воду да би манастир Грачаницу што пре потопио – каже Кнежевић за наш сајт и додаје:
– Монах Антоније и сав верујући народ ваљевског краја зато моли све који желе и могу, да се окупе са нама који се боримо против потапања наше светиње (види ОВДЕ), у недељу у девет ујутро на литургији, како бисмо, можда последњи пут се Богу помолили за спас овог нашег средњовековног манастира, да Бог уразуми властодршце, па да промене одлуку и не дозволе уништење манастира Грачанице и тако спасу своју душу од вечног проклества, а сачувај образ српском народу, који никада није рушио, већ подизао православне светиње.
– Направили смо и сплав који омогућава да народ, упркос надошлој води, дође до манастира. Због надошле воде, Ваљевска Грачаница је већ сада острво – објашњава за Србин инфо отац Дамјањ.
ЧУДА У МАНАСТИРУ ГРАЧАНИЦА
За манастир Грачаница у Ваљеву, који ће бити срушен због изградње бране Ровни, се везују бројна чуда, која је свештеник Жељко током десетогодишње службе записао у летопису и оставио пароху који га је наследио.
„Недуго по мом доласку се десило својеврсно чудо. На дан цара Константина и царице Јелене, 1997. године, око 10 увече седео сам са супругом, када је пас кога смо држали залајао. Помислио сам да неко долази и изашао испред када се на прозору цркве појавила необјашњиво јака светлост. Позвао сам црквењака и питао га да ли је оставио упаљено светло, иако је та светлост била много јача од светла које смо у то време имали у манастиру. Оног тренутка када смо откључали, светлост се смањила. Цео храм је био испуњен димом, а осећао се мирис тамјана. Увидели смо да је све у реду и да у храму нема никога“, започиње отац Жељко своју беседу. Многа чуда су се, каже, дешавала.
„Долазила је девојка која је пуних 15 година била у инвалидским колицима, а након свете тајне је проходала. Пет бездететних породица је после посете добило потомке“, наставља он, пише Ало.
Ипак, од оних који су се дрзнули да својом земаљском руком дирају ову светињу, решени да је руше, многи су настрадали напрасном смрћу, многи су се и разболели.
„Један од двојице инжењера који су пројектовали брану, потписавши да се сруши ова богомоља, свашта је доживео. Две године пре него што ћу ја отићи, дошао је у манастир и купио тамјан, брикете и кадионицу. Стао је на улаз цркве и прекрстио се, а у том тренутку експлодирала му је кадионица.
Увео сам га у цркву и понудио столицу да седне. Рекао ми је да је он пројектовао брану и да у то време није знао да се манастир налази на том терену. Међутим, чак и када је сазнао, није хтео да повуче свој потпис са пројекта. Тада су почеле да му се догађају невоље. Многобројна породица му се распала. Старији чланови су напрасно умрли. Развео се од жене, која је одвела двоје деце, а једно је остало са њим, али се озбиљно разболело. Зато је дошао у манастир за који је чуо да се у њему догађају чуда. Хтео је да моли за помоћ. Очитане су му молитве и он је отишао. Није се више појављивао“, завршио је овај свештеник.
Извор: Србин.инфо
