Прочитај ми чланакСледећа пандемија могла би кренути из амазонске прашуме, упозорава бразилски еколог Давид Лапола.
Тврди да људско посезање за животињским стаништима прелази све границе због крчења шума.
© AP Photo
Научници кажу да урбанизација дотадашњих дивљина придоноси појави зоонотских болести, оних које са животиња прелазе на људе.
То укључује нови коронавирус, који је најверојатније ‘скочио’ са шишмиша на људе у кинеској покрајини Хубеи која се рапидно урбанизује.
Лапола (38), који проучава како људска активност преобликује екосистеме тропских шума, тврди да се исти процеси збивају у Амазонији.
„Амазонија је огроман резервоар вируса. Боље да не искушавамо срећу“, рекао је у разговору за АФП.
Највећа светска прашума нестаје узнемирујућом брзином.
Прошле године, прве у председничком мандату десничара и климатског скептика Болсонара, који жели отворити некад заштићена домородачка подручја за рударење и пољопривреду, дефорестација Амазоније знатно је порасла.
Тренд се наставља и ове.
„Кад створите еколошку неравнотежу, тада вирус може скочити са животиња на људе“, рекао је.
Слично се већ догодило при појавама ХИВ-а, еболе и грознице денга. „Ти вируси су се појавили и раширили због еколошких неравнотежа“, каже Лапола.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 18, 2020
Досад је већина таквих епидемија била концентрирана у јужној Азији и Африци, преноси портал Индекс.
Велика биоразноликост Амазоније могла би регију претворити „у највећи светски базен коронавируса“, рекао је Лапола мислећи на коронавирусе генерални, а не само на узрочника постојеће пандемије.
„То је још један разлог да се Амазонија не користи ирационално“, нагласио је.
„Морамо преправити однос између нашег друштва и прашуме“, тврди. „Иначе ће свету следити још пандемија с непредвидивим исходима. Боље нам је да играмо на сигурно.“
