Прочитај ми чланак„Нећу да начелниковим рођацима, пријатељима и љубавницама кречим станове, локале и пословне просторе и да за то будем награђен са десет до двадесет одсто на плату.“
То је пре неколико месеци надређенима написао Драган Јовановић (46), командир одељења у Ватрогасно-спасилачкој бригади Београд – Батаљон Звездара (ВСБ). У овом послу је од 1995, има двоје малолетне деце, а на разговор долази са торбом која је пренапучена документима. Ту су жалбе, решења, споразуми, тужбе, кривичне пријаве, поднесци којима годинама тражи заштиту на радном месту.
„Проблеми крећу кад сам унутар ВСБ почео да пријављујем нерегуларности на послу много пре доношења Закона о заштити узбуњивача“, прича Јовановић. „Нисам се бавио другим људима. Прикупљао сам доказе за тужбу због злостављања на раду. Успут сам, међутим, сазнао многе ствари о криминалу и корупцији не само у нашем батаљону. Тужбу сам поднео 2012. Вишем суду, али ни данас није донета првостепена пресуда.“
Адвоката не може да плати, па је изучио законе и прописе, научио који је државни орган за шта надлежан, на који се начин коме обраћа… Хтео је да своје проблеме реши унутар фирме, у чему је узаман дуго истрајавао. Зато по правду креће ка држави и њеним институцијама.
Кречење уместо ноћног дежурства
„Злостављање почиње 2008, када сам завршио Вишу техничку школу ’Техникум Таурунум’ у Земуну и постао инжењер заштите од пожара“, наводи док по столу разврстава силу документације. „Трпео сам четири године и онда, уз помоћ Вере Кондић, председнице Удружења ’Но моббинг’, кренуо да заштиту тражим од система. До сада сам претрпео само штету иако сам још 2016. са послодавцем постигао споразум пред Агенцијом за мирно решавање спорова“.
Јовановић гледа да очува свој и породични мир. Показује решење о споразумном окончању арбитраже. Објашњава да се тим споразумом његов послодавац обавезао да више неће бити „повреде достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја на послу и права из радног односа“.
„Ту је записано да морају да ме распореде на радно место у складу са мојим образовањем, што још нису учинили“, наставља. „Дисциплинској комисији је поручено да против мене не могу да воде поступак јер још није завршено суђење по мојој тужби због злостављања на раду, па зато немају основ да ме дисциплински казне због наводне злоупотребе права на заштиту од злостављања на раду. Ипак, казнили су ме и по мојој жалби изгубили.“
И ватрогасци почетком године добијају оцену за прошлогодишњи рад. Распон је као у школи, од један до пет. Од ступања у службу Јовановић је вазда оцењиван као врло добар, али откад је окончао вишу школу и постао инжењер, обрео се међу двојкашима. Добре оцене отварају врата напредовању у служби и бољој плати, због лоших може да падне и отказ. Када је и пролетос поново добио двојку, изнова је пресавио табак. Жалио се надређенима.
„Можете да ме оцењујете негативно до пензије, али нећу: да кречим, постављам плочице и ламинат по згради; да мењам електроинсталације и одржавам мокре чворове и клима-уређаје; да реновирам кућу команданта Милета Јовичића и за то добијем 10–20 одсто на плату, напредовање у служби и добру годишњу оцену; да кречим рођацима, пријатељима и љубавницама начелника Радета Милошевића станове, локале и пословне просторе и за то будем награђен 10–20 одсто на плату; да поправљам приватне аутомобиле горепоменутих и непоменутих руководилаца и за то будем награђен 10–20 одсто на плату; нећу да учествујем у криминалним радњама које штете буџет Републике Србије и грађане ове државе!“, написао је у жалби.
Онда, каже, да би себе заштитио, подноси Вишем јавном тужилаштву кривичну пријаву против двојице руководилаца због злоупотребе службеног положаја. Пише представку Агенцији за борбу против корупције. Прилаже разне доказе. Уз кривичну пријаву проследио је и службену белешку из 2014, поднету Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије под бројем 485/14, у којој ватрогасац (име и презиме познато редакцији) својеручно потписује ово: „Дана 6. маја 2014. по позиву начелника Управе за ванредне ситуације у Београду Радета Милошевића са посла из редовне смене сам отишао да кречим локал на Бањици за приватне потребе. Дана 10. маја 2014, такође по позиву начелника Милошевића, из редовне смене отишао сам да кречим стан у Улици цара Душана, где сам и остао до краја смене. Пошто нисам завршио тај дан, начелник ме је обавестио да ћу морати да останем и сутра и тражио од мене да 11. маја 2014. наставим са кречењем на истој адреси, а он ме је ослободио ноћне смене, при чему је Скупштина града Београда сва три дана остала без дежурног ватрогасца…“
Угрожена оперативност јединица
„Како да се не обратим Агенцији за борбу против корупције када неки руководиоци стално користе поједине запослене за приватне грађевинске и друге радове, па их онда награђују тако што их шаљу на веће и ризичније ватрогасне интервенције да би имали покриће када их новчано награде уз плату?“, пита се Јовановић. „Тиме су оштећени запослени који су квалификовани управо за ризичне интервенције. Мени такве задатке не дају иако сам инжењер за те ситуације, него ме најчешће шаљу да гасим траву и контејнере! Не добијам прилику да се покажем као зналац у послу, а на основу тога и више школе да добијем радно место које ми припада и које је боље плаћено.“
"ЕЛ НИЊО" ИЗАЗИВА КАТАКЛИЗМЕ ШИРОМ СВЕТА: Научници забринути, ево какву драстичну промену времена доноси у Србију https://t.co/2DHVIYRhWj
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 10, 2018
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
