Мистериозна смрт Слободана Милошевића у Хашком трибуналу све више заокупља западне медије и независне истраживаче. Ових дана из штампе излази књига Робина де Рајтера, холандског истраживача, историчара и новинара у којој он не поставља питање да ли је Слободан Милошевић убијен или не. Он истражују ко ће одговарати за Милошевићево убиство с предоумишљајем и ко је наручио овај злочин .

Милошевић је 11. марта 2006. Године пронађен мртав у својој ћелији у Шевенингену. Према извештају Холандског института за судску медицину узрок смрти је срчани инфаркт. Поред аутопсије Тужилаштво је тражило да се уради и токсиолошка анализа.

Милошевићево здравствено стање, које се нагло погоршало после почетка суђења, било је под редовном контролом висококвалификованог медицинског затворског особља. Али, открива нам на самом почетку књиге аутор, нико није спомињао да то особље чине само један лекар опште праксе и једна медицинска сестра. Такође сазнајемо да се лечење Милошевића током прве године његовог заточеништва састојала само од једног аспирина дневно.

Милошевићев адвокат Зднко Томановић је већ тада тврдио да се здравље његовог клијента систематски подрива. Руски лекар др Лав Бокериа са познатог специјалистичког института Бакуљев открио је новинарима:

– Последње три године непрекидно смо инсистирали да се Милошевић пошаље у болницу да би доктори могли да поставе тачну дијагнозу, али без успеха. Да је Милошевићу било допуштено да оде у било коју специјалистичку клинику, преузело би се одговарајуће лечење и он би био живео још дуго.

– Занимљиво је да су и 13 немачких лекара писала Трибуналу изражавајући своју забринутост за здравље Милошевића. Али, сугестије доктора су одбачене и терапија је изостала.

– Група лекара коју је одредио сам Трибунал установила је следећу дијагнозу: Секундарна оштећења на разним органима, изузетно висок крвни притисак који у одрађеним условима мође довести до можданог или срчаног удара као и смрти. Насупрот овом налазу Карла дел Понте изјављује да се Милошевић осећа изузетно добро.

– Медицински налаз из 2005 године показао је присуство „непознатих“ лекова у крви Милошевића који неутралишу дејство лекова против високог крвног притиска. Зато Милошевић тражи да га лече руски специјалисти. Иако је Руска Влада 18. Јануара 2006. Године дала гаранцију да ће Милошевић после лечења бити на располагању Трибуналу, његова молаба је у фебруару одбијена.

– Многи међутим сматрају да је званични извештај о смрти Милошевића лажан.

– Руски генерал Леонид Ивашов је изјавио: То је политичко убиство по наруџбини!

– Ивица Дачић: Милошевић није умро у Хагу, он је убијен!

– Ник Варкенвисер: Поступање са Слободаном Милошевићем, поготово кад је реч о судијама Робинсону, Квону и Бономију, довољан је разлог да се Трибунал оптужи за убиство.

– Владимир Кршљанин: Многи Срби мисле да се ради о убиству са предумишљајем.

– Холандсе новине Таргетс: То што су судије одлучиле да му се не изађе у сусрет, већ је довољан разлог да се Трибунал оптужи за убиство с пресумишљајем.

– Готово све српске новине: Хаг је убио Милошевића!

– Српски министар Расим Љајић је присуствовао аутопсији и то је требало да распрши све сумње у узрок смрти, међутим то је имало супротан ефекат пошто је министар био заклети Слобин непријатељ, констатује аутор књиге.

– Породица је инсистирала на независној аутопсији ван Холандије али је то игнорисано.

– Робин де Рајтер долази до кључног тренутка ове мистерије, а то је изјава Хајкелине Верајн Стјуарт из Амнести Интернешенел. Она је рекла да је Милошевићева смрт директна последица лекова нађених у његовој крви. Сигурни смо да је то узрок смрти! Природна смрт је апсолутна искључена.

– Потом се у књизи наводе бројне спекулације о тровању бившег председника у Шевенингену, али долазимо до још једног кључног доказа:

– Још крајем августа 2004. Године за време вечере у затвору у Шевенингену затворско особље се јако узнемирило када је Милошевићев оброк добио неко други притвореник. На суђењу, септембра 2004. Милошевић је споменуо овај инцидент:

– Већ три године моји лекари ме сматрају здравим и способним да се лечим. И онда се дешава нешто чудно: изненада се појављује неки „независни“ доктор из Белгије, земље где је седиште НАТО-а и најављује да нисам довољно здрав…

Имајте на уму да користим лекове које су ми ваши доктори преписали. Ја нисам сасвим сигуран шта се овде дешава али могу да позовем комплетно затворско особље да посведочи шта се десило кад ми је донет оброк намењен особи која се ди на супротној страни пролаза. Дигла се права узбуна да добијем храну која је баш мени намењена, иако су сви оброци наизглед исти. Ја имам одређене претпоставкемкоје могу бити оправдане или не, али за њих постоје јаки докази… Међутим, судије су у том тренутку ућиткале Милошевића тако што су му искључиле микрофоне и никада се није повела истрага поводом овог алармирајућег случаја.

– Милошевићево стање се из дана у дан погоршавало. Све чешће је патио од ужасног притиска иза очију и ушију. Џејмс Бисет, бивши канадски амбасадор га је посетио у затвору, он сведочи да је Милошевић изненада страшно поцрвено у лицу и зграбио главу шакама. У глави му је одзвањало као да говори у металну посуду. У марту 2006. Милошевић је по ко зна који пут изразио своју забринутост:

– За пет година у затору нисам узео ни један антибиотик, нисам имао ни једну инфексију осим једног грипа, па ипак у лекарском извештају од 12. Јануара 2006. (који је добио два месеца касније) стоји да су ми у крви пронађени лекови који се користе против туберкулозе и лепре – рифампицин.

– У међувремену појавиле су се многе званићне изјаве великих експерата за ратне злочине, да се суђење Милошевићу које је најављено као процес над процесима постало тајно суђење. Милошевић је већ у уводном говору изнео сензационалне чињенице и необориве доказе о улози које су одиграле Америка, Немачка и друге Нато земље. Човек може да прежути истину, али не може да је победи.

– Како је суђење одмицало постајало је јасно да оптужница није вредела ни папира на коме је написана, рекао је Ралф Хартман, бивши немачки амбасадор у Југославији. Светске новине свакодневно пишу да нема правих доказа против Милошевића и да се оптужница распада. Многи су излаз видели, а утор наводи и неке који су давали такве изјаве, да се Трибунал може извући из овог проблема једино ако се деси да Милошевић умре.

– Било би бољ екад би Милошевић умро док је још на оптуженичкој клупи, јер ако се процес доведе до краја он може бити осуђен само за релативно мало кривично дело, изјавио је Џејмс Гав, експерт за ратне злочине и саветник суда у Хагу.

– Аутор закључује да се Трибунал сигурно може теретити за убиство из нехата, ако не и за убиство са предумишљајем, за шта ће се како тврде многи медији подићи тужба. Нема сумње да Трибунал и Вашингтон сносе пуну одговорност за смрт Милошевића, закључује Робин де Рајтер.

(Правда)

Ознаке: Карла Дел понте, Милошевић, убиство, Хаг