Прочитај ми чланакСвети Сава није само српски светитељ. Његов лик може да се види у Успенској цркви у московском Кремљу.
Храм Светог Саве на Врачару, захваљујући компанији „Гаспромњефт“, добио је импозантну декорацију куполе. Специјална комисија представника Mинистарства културе Русије, руске агенције „Росотрудничество“, Руске и Српске православне цркве, као и Друштва за подизање Храма, високо је оценила квалитет и уметничко остварење мозаика.
Да је заветна црква на Врачару постала и симбол духовног јединства српског и руског народа, истиче у разговору за „Новости“ Александар Дибаљ, члан Управног одбора „Гаспромњефта“, који је управљао пројектом постављања мозаика у Храму Светог Саве. Ова компанија донирала је четири милиона евра за мозаично осликавање куполе Храма.
Који је био мотив компаније „Гаспромњефт“ да уложи средства у мозаично осликавање куполе Храма Светог Саве?
— „Гаспромњефт“ је међу највећим међународним инвеститорима у Србији, али подједнако нам је важно и да будемо одговоран партнер у реализацији значајних друштвених пројеката у вашој земљи. Храм Светог Саве није једини пројекат који подржавамо. Након доласка компаније у Србију, почела је 2010. реализација социјалних иницијатива, усмерених, пре свега, на очување историјског и културног наслеђа Србије. Мозаик на куполи Храма, због тога што је заиста јединствен, за нас има посебан значај. Храм је симбол Србије.
Историјски се поклопило да су управо односи наших цркава постали основа многовековних братских односа. Свети Сава није само српски, већ и велики православни светитељ. Његов лик може да се види у Успенској цркви у московском Кремљу. И зато уопште није случајно што је баш православни храм постао симбол културног и духовног јединства наших држава. Учешће у тако симболичном пројекту представља огромну част за нашу компанију.
Председник Србије Александар Вучић недавно је у Москви нагласио да посебно цени сарадњу са Русијом у културно-хуманитарној сфери и позвао председника Путина у Београд на освећење Храма Светог Саве. Како се одвијао овако сложен и обиман посао на врачарској светињи?
— Најпре је био расписан уметнички конкурс за сликарско и технолошко решење, као и за извођење самих радова на његовом постављању. Важно је било узети у обзир историјску традицију и теолошке аспекте концепције Храма. У Октобру 2014. године одржано је заседање жирија за конкурс пројекта, који је био састављен од представника руске и српске стране. Победио је пројекaт Међународног фонда за пружање помоћи Унеско, којим руководи члан Руске академије наука Николај Мухин.
Мозаик у Храму је фасцинантан?
— Седамдесет руских и српских уметника радило је на стварању чудесног мозаика који сада украшава куполу једног од највећих православних храмова у свету. Резултат је постављање 1.248 квадратних метара величанствене мозаичне композиције од стакла и камена. Лично сам са својим руским и српским колегама у више наврата проверавао како се одвијају радови, и сви смо добили прилику да учествујемо у стварању мозаика тако што смо могли лично да поставимо своју коцкицу стакла у будућу композицију. Тај чин има снажну симболику, јер се Храм Светог Саве заиста осликава заједничким снагама Срба и Руса. И ја бих, наравно, желео да истакнем улогу сваког члана из тима уметника, посебно Николаја Мухина,који је уметнички руководилац пројекта. Наши српски пријатељи – старешина Храма отац Стефан и директор изградње Храма Златомир Ивановић увек су били ту, и помагали нам у свему.
Како оцењујете сарадњу са српском страном у овом пројекту?
— Веома смо задовољни високим нивоом сарадње са нашим српским партнерима, која је била видљива током реализације пројекта. То што смо успели да завршимо пројекат и пре рока, говори не само о високој стручности уметника и мајстора, већ и о високом нивоу међусобног разумевања међу странама. И, наравно, без искрене љубави према Србији, не бисмо ни постигли овакав импресиван резултат.
УВЕК ВАМ СЕ РАДО ВРАЋАМ
Не кријете и личне емоције према Србији. Шта вама лично значи подршка завршетку Храма Светог Саве?
— Србија је одиграла значајну улогу у мом животу, овде сам провео своју младост и увек се овамо радо враћам. Хвала Богу, последњих седам година је за Србију везан и мој посао. И наравно, то што ми је припала посебна част да учествујем у изградњи Храма Светог Саве изазива у мени одушљење и понос. Жао ми је што моји родитељи, који су у Србији проживели неколико срећних година свог живота, и који су је много волели, нису доживели да ово виде.
