Прочитај ми чланак
Легализација промета генетски модификоване хране подигла је велику прашину у јавности, а око овог питања „копља су укрстили“ стручњаци.
У Српској академији наука и уметности у уторак је почео скуп на тему „Генетички модификовани организми – чињенице и изазови“ на којем су могли да се чују научници који су покушали да објасне да оваква храна није штетна.
– ГМО усеви су настали као потреба да се произведе што више хране у свету, јер се број људи непрестано повећава – рекао је отварајући скуп Томислав Јовановић, министар просвете и науке.
– ГМО технологија се примењује и у другим областима, а 85 одсто лекова је резултат оваквих организама. Закључци са овог скупа треба да се имплемантирају у законске одредбе.
Председник САНУ Никола Хајдин рекао је да је дошло време да се донесе нови закон о ГМО, који треба да заузме „другачији став“. Професорка Будмирка Новаковић је нагласила да је ГМ храна корисна, јер може и да лечи.
– Можемо да гајимо броколи са много гвожђа, који треба да једу малокрвни. Алергични на кикирики моћи ће да га једу када се из њега уклоне алергени – каже Новаковићева. – Ризик по здравље је могућност да је неко алергичан на ГМ храну, али и људи који пију доста антибиотика сами себе учине резистентним.
Професор Жељко Томановић је објашњавао да пчелари неће имати проблема ако почну да чувају пчеле које лете у кратком домету, па не могу да стигну до ГМ усева.
– Влада ће погрешити ако донесе одлуку за или против ГМО на основу ставова генетичара, јер је то питање националне одрживости, прехрамбене безбедности земље и њеног економског поробљавања – рекао је др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета.
– Наша пољопривреда ће имати штету од 500 милиона евра, наши произвођачи неће имати пласман на сопственом тржишту, изгубићемо маркетиншку препознатљивост да је Србија земља без ГМО и пола милијарде ће бити губитак од наших института са банкама аутохтоних сорти и хибрида.
Професор Шеварлић тврди да су ГМО усеви у свету били поражавајући по биодиверзитет. У свету је коришћено 30 модела ГМО, а доминантни су кукуруз, соја, уљана репица, кромпир и пиринач, који су уништили више од 40.000 аутохтоних сорти и хибрида, добијених путем селекције, и неколико милиона јединки неаграрних биљних врста. Оне су уништене коришћењем раундапа као тоталног хербицида, као и убацивањем у кукуруз бактерије која производи инсектицид.
МОРАТОРИЈУМ
Посланички клуб Демократске странке Србије предлажемо мораторијум на промет ГМО до 2020. године као што су урадиле Швајцарска и Аустрија – рекла је посланик Милица Војић Марковић. – Предлажемо и референдум. Постоји 114 истраживања и извештаја значајних светских институција и организација о штетности ГМО. Важан је и социјални моменат, јер ће сиромашни грађани у Србији бити принуђени да једу генетси модификовану храну јер је јефтинија.
ХИП: КАШИЦЕ БЕЗ ГМО
Увозник и дистрибутер „ХИП дечје хране“ демантовао је у уторак да ХИП кашице за бебе садрже генетски модификоване организме.
– ХИП је произвођач органске хране, а потврда су бројни сертификати као и печат ЕУ органске хране, што аутоматски искључује могућност да садржи ГМО – истиче Соња Марковић, бренд менаџер у „Алка трговини“, дистрибутеру „ХИП дечје хране“.
– Поред печата ЕУ, гарант је и Министарство здравља, чијим уписом у регистар држава Србија гарантује здравствену исправност, то јест да поред осталих прописаних параметара, артикли не садрже ГМО. Према подацима са званичног сајта организације „Гринпис“, „ХИП кашице“ сврстане су у групу здравих производа.
(Вечерње новости)
