Прочитај ми чланак
Емилу Тедескију, власнику Атлантик групе највише прихода су донели Гранд кафа и Баркафе, пише Јутарњи лист.
По резултатима из прошле године Тедески је раст остварио у извозу на исток, најлошије је прошао у извозу на запад, а на хрватском тржишту је прошао просјечно с обзиром на наставак пада БДП-а, раст броја незапослених и пад просечне плате.
Највећи појединачни раст продаје, од 8,9 одсто, остварио је у пословном подручју кафе, где су и брендови Баркаффе и Гранд кафа. Тај му је сегмент прошле године донео 1,09 милијарди куна прихода (око 140 милиона евра), 90 милиона куна више него годину прије, те има и највећи удио у Атлантицовој продаји – од 22 одсто.
Кафа, која је остварила и највећи апсолутни раст међу пословним сегментима, постаје све доминантнији Тедескијев бизнис, који у продаји води на прва три Атлантицова тржишта, хрватском, српском и словеначком. У Хрватској је у продаји кафе лидер и даље Франк, који држи половину тржишта, но у Србији и Словенији Атлантиц држи водећу позицију.
Лањски приходи Атлантиц Групе од 4,93 милијарде куна (око 650 милиона евра) порасли су у односу на 2011., када су износили 4,72 милијарде куна, за 4,3 одсто. Ипак, компанија је на највећем продајном тржишту, оном хрватском, забележила пад продаје од 1,5 одсто, објављено је у финанцијском извјешћу преданом Загребачкој бурзи.
На хрватском тржишту, које чини 26,6 одсто укупних прихода Атлантица, лани је остварено 1,31 милијарду куна прихода (око170 милиона). Тедески је на хрватском тржишту остао без 20 милиона куна (око 2,6 милиона евра) понајприје због смањене продаје витаминских инстант-напитака те зато што су престали дистрибуирати цигарете Адрисове Творнице Духана Ровињ и дела производа осјечке творнице кекса Каролина.
С готово подједнаким уделом у укупним приходима, продаја на тржишту Србије расла је 1,9 одсто, на 1,22 милијарде куна (око 160 милиона евра), прошле године, чему су највише допринели брендови турске кафе Гранд кафа и Бонито, потом Цедевита и Аргета.
Полако али сигурно, Атлантиц Група тежиште својег пословања премешта с дистрибутерског посла с којим је почела, а који је лани забележио пад, на продају властитих брендова који су забележили раст.
Властити брендови заслужни су за 72 одсто прихода, односно 3,55 милијарди куна (око 460 милиона евра), док им је годину раније удео у приходима био 71,6 одсто. Удео продаје туђих брендова које Атлантиц дистибуира у приходима пао је са 17,3 одсто на 15,9 одсто и донео Атлантицу 782,12 милијун куна ( око 100 милиона евра) уз пад од 5,1 одсто у односу на 2011. годину.
Продаја Атлантица у иностранству највише је расла у Русији, а највише пала на у Немачкој, највећем Атлантицову западноеуропском извозом тржишту, које уључује и Италију и Уједињено Краљевство.
(Јутарњи лист, фото: Атлантик група)
