Прочитај ми чланакКакве би могле бити последице принципијелног заузимања хрватског премијера Андреја Пленковића у украјинско-руском сукобу? Чини се да је највише занемарена привредна важност тог потеза. Русија је на петом месту најважнијих привредних партнера Хрватске, и сваки потез хрватске спољне политике догађа се под будним оком Москве.
Какве би могле бити последице принципијелног заузимања хрватског премијера Андреја Пленковића у украјинско-руском сукобу? Чини се да је највише занемарена привредна важност тог потеза. Русија је на петом месту најважнијих привредних партнера Хрватске, и сваки потез хрватске спољне политике догађа се под будним оком Москве.
Након Пленковићеве посете Украјини, где се залагао за „мирну реинтеграцију окупираних делова“, руско-хрватски односи су, наравно, под лупом Москве. Канцеларија за информисање руског Министарства спољних послова изразила је озбиљну забринутост због такве изјаве, на шта премијер није одговорио. Пленковић је током свог мандата у Европском парламенту био председник Одбора за придруживање Украјине Европској унији, што је обликовало његов став тог питања, пише хрватски Јутарњи лист.
Нови односи
Русија овим показује своју одлучност према малој земљи попут Хрватске, и дала је до знања да неће попуштати око својих интереса – изјавио је за Јутарњи лист Давор Бобан с Факултета политичких наука.
И док Пленковић води борбе с нижим нивоима руског МСП-а, челници земаља западних демократија постају све наклоњенији Руској Федерацији.
Након биполарне поделе током хладног рата, свет се приближава мултиполарности, у којој је важно одабрати какву улогу играти. Хрватска због традиционалних словенских веза с Русијом има прилику да буде мост између Запада и Истока, а ако није спремна за тај терет, чекање да види како ће се одвијати ситуација на глобалној позорници такође није на одмет, сматрају стручњаци.
Иако је то до сада било незамисливо, будући амерички председник Доналд Трамп током своје кампање окарактерисан је као пропутовски кандидат те је називао руског председника „јаким и снажним вођом“. Трамп је проценио да је у глобалним политичким играма корисније имати Путина као савезника, него опонента.
Он је недавно именовао председника „Ексон Мобила“, Рекса Тилерсона, за шефа америчке дипломатије. Тилерсон одржава блиске односе с Русијом и противио се санкцијама. Путин му је 2013. уручио и орден пријатељства.
Од Француза до Немаца
С укидањем санкција сложио би се и француски председнички кандидат Франсоа Фијон, иначе горљиви голист, а близу тога да постане прокламовани путинофил. Наиме, Фијон је небројено пута позивао на дијалог с Москвом у вези стратешких и економских питања. Током председничке дебате изјавио је да треба покушати изградити, ако не поверење, онда нешто чиме би Русију приближили Европи. Пријатељство Фијона и Путина траје од времена кад су обојица били премијери, а његова намера је да Француска буде што мање зависна од САД и окрене се Москви.
У трци да постане председница Француске је и ултрадесничарка Марин Ле Пен, која за Руску Федерацију каже да је европска земља с којом се мора преговарати ако желимо јаку Европу.
Санкције
Немачка канцеларка Ангела Меркел у августу дала је до знања да је спремна да заговара олакшање санкција ЕУ према Русији ако би се поштовао Споразум из Минска.
Са 145 милиона људи, Русија је једна од највећих светских привреда, због чега је важна квалитетна и промишљена стратегија према Москви.
„Русија је заинтересована за развој плодне сарадње с Хрватском на свим подручјима – политичком, културном, научно-техничком и другима. Ускоро ће се одржати међувладина комисија, која ће још више помоћи развоју односа међу нашим традиционално пријатељским државама“, коментар је руске амбасаде у Хрватској.
Али Хрватска…
Председница Колинда Грабар-Китаровић такође је изазвала реакције у Москви недавном изјавом о могућем војном сукобу на Балкану због активног утицаја Русије у регији.
– Односима мале државе попут Хрватске и Руске Федерације мора се приступити пажљиво, посебно ако се покушава поставити као медијатор у важним политичким питањима попут Украјине – рекао је за Јутарњи лист Радован Вукадиновић, стручњак за међународне односе.
Подаци говоре како су за време Путина, инвестиције у иностранству нарасле готово 1.000 одсто. Русија снабдева Хрватску с више од милион тона плина, а амбиција је Анвара Сарваровича Азимова, амбасадора Руске Федерације у Хрватској, да доведе Гаспром и друге велике компаније у Хрватску.
Хрватско-руски привредни форум, који је требало да се одржи прошле године у новембру, отказан је јер руски предузетници нису били заинтересовани да дођу у Хрватску, а ситуацију отежава и чињеница да Хрватска већ две године нема амбасадора у Москви. Руска робна размена с Хрватском смањена је готово 50 одсто, а компаније нестрпљиво очекују развитак политичке ситуације.
Велико улагање
– Инвестиције у Хрватској и иначе наилазе на тешкоће, а свакако да чврсти ставови у спољној политици неће томе помоћи – изјавио је Радован Вукадиновић за Јутарњи лист.
У Србији, БиХ и Словенији Руси улажу новац у предузећа која инвеститорима пре нису била примамљива. Пример колико су нам важни добри руско-хрватски односи недавна је вест о плановима за улагање руског предузетника Алексеја Фролова, власника фирме „Агуа Релаxио“, који жели да уложи 105 милиона евра у место Тисно на Муртеру.
Велика Путинова победа на Западу недавна је продаја готово 20 посто деоница највећег произвођача нафте „Росњефта“ швајцарском „Гленцореу“ и Катарској инвестиционој управи. Таквим пословима Русима се отвара пут према Европи, а оне државе које држе своја врата закључана могле би да пропусте велике шансе за руске инвестиције и учетвовање у креирању глобалне политике.
