Прочитај ми чланакИ даље нема потписа на уговор за спас Агрокора. Само оптимизма да ће га бити наредне недеље. Хоће ли га спасавати повериоци који су договорили стендстил аранжман, или држава Хрватска законом који ће се такође следеће недеље наћи пред посланицима?
После два и по месеца откако је обнародована криза у највећем регионалном концерну који запошљава 60.000 људи, покушај спасавања Агрокора добио је конкретне назнаке. У истом дану, договор о томе постигле су банке повериоци, међу којима су највеће две руске — Сбербанка и ВТБ, а Влада Хрватске је донела закон који је већ назван „лекс Агрокор“.
© YT/Al Jazeera Balkans
Нови управљачки тим Агрокора сигурно ће нешто мењати, а у којој мери ће се то одразити на фирме тог концерна у Србији сада је тешко рећи поготово што, како тврде, овде послују позитивно, каже за Спутњик министар трговине Расим Љајић.
Протеклих дана он је разговарао са представницима Агрокорових фирми Фриком и Дијамант који су рекли да послују стабилно, да су њихова потраживања већа од обавеза које имају, да пословање није угрожено и да измирују обавезе према запосленима и држави.
Он каже да добија уверавања да је у Србији ситуација стабилна, али додаје да нико не може још ништа да гарантује.
У српском делу Агрокорове приче срећна је околност да његове трговине овде послују у оквиру фирме Меркатор С, која обједињује и Роду и Идеу. Тачније, срећна је околност то што је приликом продаје Меркатора Агрокору, у кључним документима наведена клаузула да рачун словеначког трговинског ланца не може послужити као колатерал, односно гаранција за ново кредитно задуживање Агрокора. Просто речено, његов рачун је само његов, а Меркатор послује стабилно.
Отуда са нешто више мира запослени у Агрокору у Србији чекају расплет ситуације, јер овде од 12.000 њих чак око 10.500 ради управо у Меркатору С.
Али са Агрокором ништа није лако. Ни после више од шест сати преговора поверилаца и добављача, данас ипак није, како се то очекивало, стављен потпис на јучерашњи договор. Детаљи стендстил аранжмана ће, како су саопштили, бити познати идуће недеље, када буду имали пристанак свих поверилаца, укључујући и државу.
Усаглашавају се технички детаљи о начину враћања старих дуговања и потраживања, будућем финансирању добављача, деблокади рачуна фирми у минусу…
И данас је, међутим, провејавала недоумица да ли је Тодорић пристао на аранжман који су договорили повериоци.
„Тодорић је себи уговорио посао који му више одговара него државна интервенција, а његов одлазак са кључног места у управи не значи нужно да ће породица Тодорић потпуно изгубити власништво над компанијом“, наводи тај лист.
Циљ је, како су објаснили повериоци, да се стабилизује пословање компаније, подмире доспеле обавезе према добављачима и запосленима, за шта ће, како се процењује, у наредна три месеца бити потребно око пола милијарде евра.
Аранжман би требало да олакша решавање питања ликвидности, осигура континуитет пословања, заштити вредности концерна, као и да понуди основу за његово одрживо реструктурирање.
Управљачки тим компаније ће, како је саопштено, бити оснажен и то увођењем функције главног директора за реструктурирање као кључне особе за спровођење програма стабилизације.
Стендстил су договориле руске државне банке и највећи повериоци Агрокора, Сбербанка и ВТБ Банк, потом Загребачка банка, Ерсте банка, Привредна банка Загреб и Рајфајзен банка Аустрија.
Марио Хењак, председник Управе Сбербанке Хрватске, која је највећи поверилац Агрокора, само је најавио да ће управљање Агрокором преузети међународни стручњаци, а није желео да одговори на директно питање шта ће бити са Тодорићима.
Поједини хрватски медији, међутим, преносе да Тодорић још не пристаје на стендстил аранжман.
Како пише Јутарњи лист, он има три опције. Прва је да пристане на услове Одбора кредитора на челу са руским банкама и препусти управљање, а затим и део власништва банкама. То је сценарио који жели да избегне по сваку цену, наводи лист.
Друга опција је да отезањем током овог викенда у понедељак покрене предстечајни поступак у свим фирмама које су под блокадом. Тиме би била заустављена даља насилна наплата дугова и потраживања, а компаније деблокирале своје рачуне и из текућег прилива готовине могле да исплате запослене.
У том случају, током предстечајног поступка који траје 120 дана, а може да буде и продужен, Тодорић и садашњи менаџмент и даље једини управљају компанијом и процесом реструктурирања.
Закон који је Влада усвојила у исто време када и банкари аранжман за Агрокор, омогућава поступак ванредне управе у компанијама које имају више од милијарду евра дуга и 5.000 запослених. Како је објаснио премијер Андреј Пленковић закон не значи помагање било којој одређеној особи или компанији, већ квалитетном функционисању хрватске економије.
А пословање Агрокора чини 15 одсто хрватског БДП-а. Према оцени појединих економиста, због ситуације у којој се Агрокор налази врло је изгледно успоравање раста БДП-а, а није немогуће да се до краја године он приближи и нули.
У једном се сви слажу, куповина словеначког Меркатора била је превелики залогај за Агрокор. Тада су поједини словеначки економисти тврдили да ће концерн за три године доживети слом.
Да ли су то знали и аналитичари руских банака, пре свега државне Сбербанке, у априлу 2014. године, пре него што су потписали велику кредитну линију са Агрокором, пита се некадашњи словеначки амбасадор у Србији Борут Шукље, уносећи политичку димензију у целу причу.
За Јутарњи лист каже да није било случајно то што је руски амбасадор у Хрватској Анвар Сарванович Азимов коментарисао пословне и банкарске односе, као што није био случајан ни децидиран став да руске банке које су највећи повериоци Агрокора неће дати нове кредите.
„Руска држава је показала да може, преко Агрокора, директно да притисне Владу у Загребу. Због тога би било тако занимљиво знати јесу ли руски банкари пре него што су отворили кредитне линије знали за економске студије које су указивале на велике тешкоће таквог ангажмана? Ако су знали, онда их нису интересовале финансијске последице, него су имали неки други циљ“, каже Шукље.
То није било прво уплитање политике по питању ситуације у Агрокору и уласка Русије као битног играча на тржиште Хрватске, чланице ЕУ.
Зато није далеко од истине и питање да ли ће, поред економске, на избор модела за спас Агрокора, утицати и неке друге рачунице.
