Прочитај ми чланакОдлука Хрватске да повећа таксе за увозно воће и поврће са 12 на 270 евра изазвала је бурно негодовање у региону. Због тога је заказан и хитан састанак.
Званичници Босне и Херцеговине (БиХ), Србије, Црне Горе, Македоније, Албаније и Косова састаће се сутра у Сарајеву како би договорили заједничку реакцију на одлуку Хрватске да повећа таксе за увозно воће и поврће.
Једна од могућих одлука на састанку, како се спекулише, могле би бити и реципрочне мере.
Хрватска је правилником прописала увођење инспекцијског надзора и контроле већег броја врста воћа и поврћа које се увози из трећих земаља, него до сада, и утврдила 22 пута веће плаћање накнаде за инспекцијски надзор и контролу усклађености воћа и поврћа с тржишним стандардима приликом увоза из трећих земаља.
Министар спољне трговине и економских односа БиХ, Мирко Шаровић, сматра да је одлука Хрватске супротна принципима слободне трговине.
“Мере Хрватске су дискриминаторске, не само за државе региона него и за Турску и још неке земље”, рекао је Шаровић.
Он сматра да ће поскупљење фитосанитарне инспекције умањити конкурентност босанско-херцеговачких извозника и омогућити доминантан положај хрватским произвођачима.
Власти у БиХ под притиском су домаћих произвођача који траже хитну реакцију и увођење реципрочних мера.
“Онако како су они увели мере према нама и повећали таксе, тако морамо и ми увести мере према Хрватској. Ако су они нама увели и повећали таксе, исто то морамо учинити и ми у БиХ за робу која долази из Хрватске. Хрватска би у том случају била више оштећена него што смо ми сада. Они неколико пута више извозе у БиХ него што БиХ извози у Хрватску, односно земље ЕУ”, рекао је председник Удружења воћара Републике Српске, Драгоја Дојчиновић.
Премијер Србије, Ана Брнабић, сматра да Европска комисија (ЕК) мора реаговати јер је хрватска одлука о повећању такси на увозно воће и поврће, како тврди, прекршај у смислу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП).
Министар трговине, Расим Љајић, казао је за Дневни Аваз да Србија већ ради на припреми одређених закључака који би требало да буду усвојени на састанку у Сарајеву.
“Наш циљ није да заоштравамо ситуацију већ да дијалогом решимо проблем. Ако то не успемо, онда ћемо заједнички деловати, јер се ради о драстичном кршењу ССП-а. У том споразуму јасно стоји да од дана ступања на снагу не сме бити нових царина, намета и повећања постојећих”, тврди Љајић.
Хрватски званичници су објаснили да је реч о заштити домаћих произвођача и да повећањем накнада за контролу увозног воћа и поврћа из трећих земаља Хрватска није прекршила ССП.
Представници хрватског Министарства пољопривреде саопштили су да није реч о ванцаринској баријери већ о накнадама за инспекцијски надзор.
Они су додали да детаљна контрола на границама кошта и захтева шири обим посла, као и већи ангажман граничних инспектора.
Из Министарства тврде да је одлука о висини накнаде за контролу усклађености воћа и поврћа с тржишним стандардима право сваке државе чланице Европске уније (ЕУ).
Заједнички апел БиХ, Србије, Македоније, Црне Горе, Албаније и Косова већ је упућен Европској комисији (ЕК).
Потпредседник Спољнотрговинске коморе БиХ, Немања Васић, казао је да су БиХ и друге земље региона спремне да заједнички делују према ЕК и Хрватској, али да није оптимиста у погледу правовременог одговора.
“Све би могло бити касно, јер ће сезона поврћа потрајати још око два месеца, дакле онолико колико би ЕК могла разматрати нашу примедбу. Ми ћемо упутити допис и Хрватској, али не верујем да ће Хрватска експресно поступити по нашем захтеву”, сматра Васић.
Спорна хрватска мера тако би могла остати на снази управо онолико времена колико ће пољопривредном сектору те државе бити потребно да без конкуренције из земаља окружења пласира своје производе на сопствено тржиште.
